уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58
Век од смрти Гаврила Принципа

Од славног претка остала тајанствена фотографија

Загонетна слика непознате девојке са посветом „Љуби те твоја Марија” део је личних ствари најпознатијег припадника „Младе Босне”, коју данас у Панчеву чувају Слободанка и Бранислав Принцип, унук млађег Гавриловог брата
Аутор: Олга Јанковићсреда, 02.05.2018. у 08:15
Три брата Принципа: с лева на десно седе Јово, Гаврило и Никола

Један панчевачки салон, бирани комади стилског намештаја, уља, акварели, графике, фотографије… и лекарска диплома. Краснописом исписано, у нас често име Никола и презиме које зна читав свет – Принцип. Сведоџба о завршеним студијама медицине у Грацу припадала је млађем брату Гаврила Принципа.

После атентата на надвојводу Фердинанда, историјског процеса голобрадим члановима „Младе Босне” и тамновања у злогласном казамату за политичке затворенике, чешком Терезијенштату, 28. априла 1918. године у 6.30 издахнуо је Гаврило Принцип. Званично због туберкулозе костију, а много вероватније од мучења и батина, тако да је смрт дошла као спас за израњавано тело младог Србина, пред крај живота тешког једва четрдесетак килограма.

Принц из Босне

На једној фотографији на зиду панчевачке куће позирају три младића, браћа Принцип – Јово, Гаврило и најмлађи Никола. Данас само двојица Николиних унука носе славно презиме – Саша је у Канади, а салон у којем седимо припада млађем Браниславу, који са мајком Слободанком живи у Панчеву. Пребирајући по сећањима, наши домаћини начињу породичну причу стару и преко два века, чије финале је догађај од пре више сто година који је покренуо историјску вртешку рата, а за који су Гаврила неки прогласили терористом, док је за земљаке и више од националног јунака. Он је мит чија се суштина можда крије и у његовом имену.

Принципи из Грахова црногорског су порекла и звали су се прво Јовићевићи. Населише се још у 18. веку код Книна, а после у Грахову пољу. На Полачи, код Дрине, променише име у Чеко, јер су били граничари најамници у турској служби, а како су постали Принцип, постоје две верзије. Једна казује да је фамилија добила име по Тодору, који је знао на коњу и у раскошној народној ношњи долазити у Книн, па га прозваше „Принц из Босне” и тако надимак постаде презиме, забележено је у књизи „Тромеђа”, три међе једног народа”.

Гаврилов унук Бранислав (Фото Олга Јанковић)

Од Тодора и 1756. године почиње и породично стабло Принципа, које је сачинио Бранислављев отац Боривоје, док је друга приповест о породици Чеко и једном Гавриловом претку, чувеном марвеном трговцу који је терао стада својих волова чак у венецијанску низину. Пролазећи тако кроз италијанске градове, сав у оделу са сребрним токама на прсима, маса му је узвикала „Ил принципе Боснијако”, верзија је коју је записао Добросав Јевђевић, у делу „Сарајевски атентатори”.

Ћутљив и благе нарави

Најчувенији из породице Принцип, Гаврило је овоземаљски живот започео 25. јула 1894. године у поддинарском кршу, сеоцу Обљај надомак Босанског Грахова, у крају за који се прича да опстају само вуци – и Срби.

Слободанка Принцип присећа се речи своје свекрве, Николине супруге, бака Мире.

„Увек је говорила да је Гавро био велики мученик и занесењак, да је волео поезију и писао песме и никако није био онако напрасит и прек, како се о њему причало, већ ситан, ћутљив и благе нарави.”

Бранислав додаје да је Гаврило своје песме дао једном другу да их погледа. Тај друг је био Иво Андрић, још непознати писац, а какав је одговор био наслућује се из тога што је већину уништио. Знао је и да за вечери сељацима чита народне јуначке песме, а ови се чудили колико је начитан и говорили да ће од њега нешто бити. Зато је вест о атентату у Сарајеву одјекнула као бомба све до Грахова, у којем су живели Гаврилови родитељи Петар и Марија са Николом.

Загонетна девојка

Старији, Јово, у Београду је градио каријеру индустријалца и бринуо о школовању 18-годишњег Гаврила, којем гимназијалски дани и нису баш ишли. Желео је у војну службу, али ситне грађе и мршав бива одбијен, а и породица се противила, јер би то значило да ће служити у аустријској војсци. Током школовања имао је собу и хранио се у кафани „Златна моруна”, која и данас стоји на Зеленом венцу, али затворена.

– Пре неколико година, док је још радила, затекли смо се у њој мој брат од стрица Јове, Слободан Пејановић и ја. Одатле је Гаврило и отишао у Сарајево, а остаде прича да последњу туру пића и кирију није платио, па је Слободан био вољан да намири дедин цех и стари дуг – прича Бранислав, док је сам атентат, наставља, био почетак низа догађаја у којима су чланови породице у Првом светском рату привођени и хапшени, а у Другом скоро сви страдали.

Између два рата Никола је отишао на студије у Грац, а није остало непримећено да је рођеном брату атентатора држава доделила стипендију. Бранислав каже да је Аустрија тада била република и сасвим се другачије гледало на ту околност, али и да се од стипендије тешко живело, па на том месту Слободанка помиње веренички прстен, наследство од свекрве који и данас носи.

Име од храброг проте Илије Билбије
Гаврила је мајка Марија родила јулске вечери на црвено слово Архангела Гаврила, по великој врућини, након што је читав дан радила у пољу и помузла краве. Одмах је позван прота Илија Билбија да га крсти, да не умре некрштен, јер су деца тада лако умирала на порођају. Прота му даде име по свецу, а оста забележено и да су после Сарајевског атентата, током суђење, аустријске власти тражиле од Билбије да преправи крштеницу, како би било да је имао 20 година када је убио надвојводу и по аустријским законима био пунолетан, те тако осуђен на смрт. Прота Илија на то није пристао па су га власти погубиле у Ливну, на свиреп начин – вукући га везаног коњима за репове.

„Заложио га је када је био у финансијској кризи, али је по дипломирању прстен откупио. То је једино што имамо, све друго је нестало у рату”, на чијем почетку усташе убише Николу по налогу Андрије Артуковића, тадашњег министра унутрашњих послова НДХ. Он је наредио да се побије и читава породица, али су им комшије јавиле да беже јер ће страдати, што су и урадили, и тако стигоше у Србију. Једна грана Принципа проширила се и до Панчева доласком Николиног сина Боривоја, Бранислављевог оца. Он је са инжењерском дипломом шездесетих година прошлог века стигао у град на Тамишу када је прорадила „Азотара”.

Живот и породична историја су, наравно, више су од једног атентата, ма какав историјски значај он имао. Много тога се и заборавило, али код панчевачких Принципа је и једна фотографија, једино што имају од Гаврила.

– То је загонетна слика непознате девојке са посветом „Љуби те твоја Марија”. Слутимо да је то била његова симпатија из Сарајева, јер је фотографија остала као део његових личних ствари – причају наши домаћини.

Гаврило је сахрањен у Терезину са својим друговима „по атентату”, на гробљу поред затвора. Касније су посмртни остаци пренети у Сарајево у заједничку гробницу, да би од 1939. почивали у Капели видовданских јунака на тамошњем православном гробљу, а данас су мошти добро сакривене у крипти капеле, тако да им ни вандали нису ушли у траг када су је 1996. године похарали.

Годишњице уз чешког амбасадора

– Спремамо се да одемо у Обљај, тамо још имамо рођака и старих кумова, а постоји и Гаврилова родна кућа, за време светског рата уништена па обновљена. Из ње је доста тога сачувано, па је општина Грахово отворила спомен-музеј. Својевремено је годишњицу његове смрти једино обележавао долазак чешког амбасадора уз њихово чувено пиво, јер – објашњава Бранислав – Чешка је постала независна држава сломом Аустроугарске.

На наше питање како је носити презиме Принцип, каже да је за време старе Југославије било популарније, а да данас има различитих реакција, али да када послом борави у бившим републикама није имао непријатности, већ је чувено презиме више изазивало интересовање.


Коментари1
4fdba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Ako sam dobro zapamtio pricu, na krstenju Gavrila je drzao Jovan Bilbija, a Petar Princip Jovanovog sina, isto Gavrila. Jovan je zivio od 1845 du 1950, a njegov otac Stojan od 1912 do 1924.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља