уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:06

Самит Индије и Кине за „ресетовање” односа

Два џина у којима живи више од трећине светске популације имају граничне спорове, а Делхи критикује и „Нови пут свиле”
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 26.04.2018. у 21:44
(Фото АП)

Док се на источном крају континента буде одржавао важан самит председника две Кореје, у централној Кини састаће се лидери друга два азијска ривала. Премијер Индије Нарендра Моди данас стиже у Вухан, престоницу централне кинеске провинције Хубеј, у незваничну посету како би са председником Кине Си Ђинпингом „ресетовао” односе после тешке године у билатералним односима.

На дневном реду дводневног састанка биће вероватно гранични спорови и унапређење економске сарадње две највеће земље у развоју у тренутку када Америка предводи тренд против глобализације.

Аналитичари кажу да ће Кина покушати да одврати Делхи да се са Америком удружи против Пекинга.

У кинеским медијима провлаче се коментари да Индија мора избећи да буде искоришћена као амерички пион за обуздавање утицаја Кине у региону азијског Пацифика и да ће ако на то пристане постати отворени непријатељ Кине и Русије.

До сусрета долази десет месеци од избијања кризе на спорној тромеђи на хималајској висоравни Доклам, најгорег заоштравања од рата који су две земље водиле 1962. око границе у Хималајима. Кина је на Докламу прошлог јуна почела да гради пут, на територији коју својом сматра и индијски савезник Бутан. Војници две силе су се пуна 73 дана гледали преко нишана, па чак и бацали камење једни на друге док трупе коначно нису повучене.

Уследило је јасно настојање обе стране да се нарушени односи поправе, посебно откако је у фебруару бивши индијски амбасадор у Пекингу постављен за главног саветника индијског министарства спољних послова. Крајем марта, уочи обележавања 60 година боравка далај-ламе у Индији, власти су послале писмо свим званичницима владе са молбом да избегну учешће у догађајима на којима се очекује присуство тибетанског духовног вође. Такође није дозвољено да се скупови организују у Делхију. Будући да је годину дана раније Индија упркос протестима Пекинга дозволила далај-лами да посети спорни део индијске државе Аранучал Прадеш (који Кина сматра јужним Тибетом), ова промена је у кинеској штампи протумачена као почетак ере „стратешког прилагођавања” Индије Кини.

Кинески медији истичу да је Вашингтон такође утицао на ову промену превртљивом трговинском и визном политиком према Азији, што је приближило два џина у којима живи 2,7 милијарди људи или више од трећине светске популације

Односи два ривала који се боре за утицај у региону натегнути су и због упорних критика Делхија на рачун Сијеве иницијативе „Појас и пут”. Иако је она последњих месеци видно ублажена, Индија ове седмице на важном самиту у Пекингу није дала подршку кинеском мегапројекту вредном хиљаду милијарди долара за повезивање Азије, Европе и Африке. За разлику од шефова дипломатије Казахстана, Киргизије, Пакистана, Русије, Таџикистана и Узбекистана, једино Индијка Сушма Сварај није потписала документ подршке модерном путу свиле на припремном скупу за јунски самит Шангајске организације за сарадњу. За Делхи је спорно то што један од кључних пројеката, 57 милијарди долара вредан кинеско-пакистански економски коридор, пролази кроз пакистански Кашмир, који Индија сматра својом територијом.

Најављујући Модијеву посету, шеф кинеске дипломатије је истовремено морао да уверава пакистанског колегу да ће Кина наставити да подржава Исламабад (историјског непријатеља Делхија) и велике инфраструктурне пројекте на спорним територијама.

Индијска штампа наглашава да је самит прилика да се разговара о стратешким проблемима које доноси „Појас и пут”, уместо да се гурају под тепих.

Придобијање Индије за ову иницијативу биће један од главних параметара успеха предстојећег састанка Модија и Сија, кажу аналитичари. Наглашава се да Кина много може да добије развојем економских односа са Индијом нарочито у сегменту извоза, док је Модију потребна подршка уочи избора који се одржавају следеће године. Детант у скоро шест деценија затегнутим односима престављао би историјски успех од ког би обе земље имале велику корист.

Према анализи „Азија тајмса”, Моди би можда и раније кренуо у ресетовање односа са Кином да му се не супротстављају моћне елите у Индији које Кину посматрају кроз призму зависти, сумњичавости и страха, помешане са паранојом коју потпирују западни медији.

Индијски премијер и кинески председник последњи пут су се видели у септембру, месец дана од краја кризе у Докламу, а поново ће се састати и у јуну на маргинама скупа Шангајске организације за сарадњу.


Коментари5
0a554
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВОЈИН
Исламистичке политичке снаге у Пакистанун дају повода за бригу и питање да ли се тренутно најважнији амерички савезник у том региону може наћи на удару исламиста и хоће ли нуклеарно оружје завршити у њиховим рукама. Ово би могла бити тема која подједнако окупира Индију и Кину као и непознаница до које мере су САД спреме да кокетирају са исламистима у циљу усмеравања на регионе који би могли бити сметња америчке империјалне политике. Кашмир је у овом случају од скундарног значаја.
Сима
Кина , земља у развоју ??? LOL
pera
Ocigledno je da su SAD i EU presle sve moguce granice tolerancije ostalih zemalja kada Indija i Kina sedaju za zajednicki sto sa obzirom na sve nesuglasice. Rusi su verovatno tu negde i verovatno se stvara koalicija koja treba da stane pred drzavni terorizam SAD-a i EU.
Петар,ЗАГРЕБ.
Надопуна за г.Страхинића.Све је то вијечита хисторијски борба оних сила које су кичма Еуроазијског хинтерланда и поморских земаља које контролирају мора и оцеане. Од Скита и старих Феничана ,стална борба,а никад коначна побиједа. По тој логици Индија са Хималајима увијеквће наћи савезнике попут Јапана и САД да затворе Кину.
Григорије Сахинић
А све ово је подстакла Русија и то у оквиру ШОСа и супростављању америчког империјализма у Југоисточној Азији. Чак као један од резултата може да буде иступање Русије из договора са западом око изградње лунарне космичке станице и да се то ради за Кином и Индијом, Ираном и другим слободним земљама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља