субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
Београдскe приче

Фонтане, тргови и паркови за лепши град

Мало је познато да је Победник, рад Ивана Мештровића – данас у Београдској тврђави – првобитно требало да буде део монументалне Теразијске фонтане
Аутор: Горан Весићчетвртак, 26.04.2018. у 21:51
(Фото Петар Мирковић)

Претварање турског Београда у модерну европску варош осим урбанизације и електрификације града обележила је изградња водовода и канализације, чесама и фонтана. Повод за преузимање Београда и других српских градова од Турака, који се десио 1867. године, догодио се пет година раније инцидентом на Чукур чесми када је турски низам ранио српског дечака. После борби које су уследиле на улицама Београда, бомбардовања српског дела града од стране Турака и међународних преговора, донета је одлука да се турско становништво исели из Србије, а Турци су пристали да предају градове на „чување кнезу Михајлу”, прво Београд па Фетислам (Кладово), Смедерево и Шабац, а затим и друге.

Посебна прича је чувена Теразијска фонтана коју многи мешају са Теразијском чесмом код хотела „Москва”, а коју је подигао кнез Милош Обреновић 1860. године у част свог повратка на престо.

Како се Београд урбанистички развијао, нова фонтана на Теразијама била је замишљена као саставни део великог преуређења Теразија, које је 1911. започео тадашњи директор Техничке управе Београдске општине, архитекта Едуард Леже. Он је решио да искористи богате изворе на којима су Теразије па је, у духу француске традиције уређења тргова, предвидео да се у самом средишту подигне раскошна украсна фонтана.

Београдска општина је 1913. године одлучила да, без конкурса, понуди пројекат израде Теразијске фонтане Ивану Мештровићу. Фонтана је требало да буде и меморијално обележје у част победе српске војске у минулом рату и коначног ослобођења Старе Србије и Македоније од турског ропства. Основу фонтане требало је да чини кружни постамент на коме би биле постављене четири фигуре седећих лавова.

Овако постављена доња структура требало је да на висини од четири метра уздиже овални базен двоструко већег пречника. Мештровић је планирао да шкољку базена украси са спољашње стране рељефном траком, сачињеном од осам фигура са коњима, која би представљала борбе Срба и Турака. Замисао је била да се из средине шкољке уздиже масиван дорски стуб од близу пет метара висине, који би имао пет прстенастих задебљања, што је симболично представљало пет векова ропства под Отоманском империјом. На врху стуба аутор је предвидео постављање скулптуре „Весник победе” (Победник), у виду колосалне стојеће фигуре нагог мушкарца са соколом у левој руци и мачем у десној. Спомен-фонтана је требало да, готово цела, буде изведена у црвеном баварском граниту, изузев маски и фигуре јунака које су изливене у бронзи. Одливак Победника допремљен је у Београд, али како у том тренутку, услед избијања Другог балканског рата, није било довољно новца за наставак изградње луксузне, монументалне Теразијске фонтане, кип је смештен у магацин водоводних цеви на Сењаку. Београдска општина није платила Мештровићу који је 1923. године повео судски спор. Како је Мештровић био омиљени вајар краља Александра, хонорар је брзо био плаћен, а Београд је постао власник Победника и лављих глава. Београдска јавност се побунила да фигура нагог мушкарца буде постављена на Теразијама.

Проблем је решен тако што је Победник постављен на високо постоље на горњем граду Београдске тврђаве 1928. године у част десете године од пробоја Солунског фронта, а годину дана раније на Терзијама је коначно подигнута фонтана која је имала два плитка концентрична базена, а дуж ивице је било постављено осам лављих глава, из чијих чељусти су истицали слапови. Фонтана је радила чак и у доба окупације, а у бомбардовањима Београда је остала неоштећена. Приликом реконструкције Теразија 1947. године, коју је спровео архитекта Никола Добровић, Теразијска фонтана је уклоњена. Налази се између два двора у Пионирском парку.

Данас Београд има 185 јавних чесми и 42 фонтане. Свака нова фонтана, од 54 које ћемо изградити, биће уметничко дело за себе јер ће бити расписан конкурс на који ће моћи да се јаве архитекте и вајари. Многи делови града који су запуштени или несређени биће оплемењени таквим фонтанама као што су плато испред Београдског драмског позоришта, кружни ток код Општине Нови Београд и код Богословије, Теразијска тераса, парк Мањеж, Мали Ташмајдан, простор испред „Београдске арене”, Карађорђев трг и Градски парк у Земуну, али и центри Батајнице, Сурчина, Лазаревца, Младеновца, Гроцке, Сопота, Барајева и Обреновца. Изградњом нових фонтана као и тргова и паркова Београд ће постати лепши.

Да су опозицију у Београдској општини у 19. и 20. веку представљали Ђилас, Јанковић и Јеремић или лажна елита која данас живи на „Твитеру”, Београд никада не би постао модеран и уређен град. Замислите њихову хајку на Мештровића који је без конкурса добио да изваја Победника, Споменик Незнаном јунаку или Споменик захвалности Француској? Или на Тому Росандића који је добио да изваја композицију „Играли се коњи врани” испред Дома Народне скупштине? Или замислите какву би хајку водио Драган Ђилас око подизања Моста краља Александра због кога је срушено више стотина кућа, ако знамо шта је све радио како се не би подигао нови Савски мост са шест трака и шинама за трамваје и метро? Не би могло да се живи од њихових лажних оптужби и подметања. Београд су водили одговорни људи који су знали шта треба да се уради да би се град развијао. Као што ми данас не хајемо за прозивке лажне елите потучене до ногу на београдским изборима. Зато се Београд развија.


Коментари2
b1377
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mare
Za ovu godinu je najavljeno renoviranje 200 fasada, ja ne vidim skele po gradu. Nadam se da ce sto pre početi. Savska, Brankova, Despota Stefana, Balkanska, okolina Slavije, Toplicin venac moraju biti prioritet.
Miroslav
Dok se ne očisti, ne opere i dok se ne uklone plastične kese, ne samo iz 2-3 centralne ulice, Beograd će i dalje biti turska kasaba. Mogu i fontane, ali tek u drugoj fazi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља