Од нашег сталног дописника
Бањалука – Безмало четврт века од окончања рата, у Бихаћу је ухапшен пензионисани генерал Атиф Дудаковић, ратни командант Петог корпуса Армије РБиХ. Заједно са још дванаесторицом ухапшених припадника тог корпуса, сумњичи се за злочине над српским народом, почињене 1995, као и за злочине над припадницима АП Западна Босна (војске Фикрета Абдића), почињене 1994. године.

Пензионисаног генерала муслиманске војске, чије се непроцесуирање међу српским народом сматра синонимом за неправду, ухапсили су припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (Сипа), по налогу Тужилаштва БиХ.

Из Тужилаштва БиХ су саопштили да се „ратни злочини, који су предмет истраге, односе на страдање више стотина жртава, цивила и заробљених војника српске националности са подручја западнокрајишких општина током 1995, као и ратне злочине против цивилног становништва бошњачке националности, припадника АП Западна Босна током 1994. године”. „Ухапшени се сумњиче за кривична дела злочина против човечности, а Дудаковић и за кривична дела ратног злочина против цивилног становништва”, наводе из Тужилаштва БиХ.

Тужиоци су током темељне истраге саслушали стотине сведока, прикупили стотине доказних материјала, архивских докумената и видео-снимака и доказних материјала везаних за ексхумације и идентификације убијених особа.

Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да већ дванаест година воде борбу за истину о ратним злочинима који су извршени под командом Дудаковића над Србима у јесен 1995. на територији западне Крајине.

Којић верује да ће оптужница веома брзо бити подигнута и наводи да се она односи на период од 13. септембра 1995. до 10. октобра 1995, те да је њоме обухваћено убиство 256 особа.

По подацима овог центра, у том периоду укупно су убијене 763 особе, од чега 263 цивила.

Којић каже да не треба заборавити ни убиство 470 заробљених српских војника над којима су извршене егзекуције.

Реч је, наводи он, о предмету толико чврстом да „ниједна одбрана не може да га обори” и додаје да су неки од дванаесторице ухапшених високо позиционирани у СДА, те високопозиционирани командири, официри, чак и носиоци одликовања „златни љиљан”. Којић је рекао да је Дудаковић осумњичен за планирање, наређивање и убиства.

„Он је лично вршио егзекуције на десет локација и за то постоје докази и оригинални видео материјали које смо доставили тужиоцу”, истакао је Којић и нагласио да би ово кривично дело у оптужници „требало да буде квалификовано као злочин против човечности и етничко чишћење српског народа из општина Сански Мост, Босански Петровац, Кључ и Босанска Крупа”.

„Ово кривично дело односи се на убиства, уништавање имовине, храмова, цркава и манастира. То нису спорадични инциденти већ организовано систематично и планско убијање заробљеника, што је видљиво из документације, изјава сведока и видео-материјала”, истиче Којић.

Републички центар је тужиоцу доставио више од 8.000 страница доказне документације, за 256 убијених особа просечне старости више од 65 година, од којих је најстарија жртва имала 99 година, а најмлађа девет година. За Босански Петровац достављена је документација у вези с масовним гробницама Крњеуша, Трешњице, Суваја, Ведро Поље, Шелиби, Бравско и Горња Вођеница, а односи се на стрељање заробљених војника и цивила из мотела „Но 9”, групе заробљених војника „Клековача”, те за велики број појединачних гробница.

За општину Кључ, навео је Којић, документација је везана за ексхумације поред православног гробља у Кључу, те велики број појединачних гробница. За Босанску Крупу документација је везана за ексхумације заједничких измештених и појединачних гробница, а за општину Сански Мост за ексхумације масовних гробница Креда, Шушњар, Шековача, те велики број појединачних гробница.

Дудаковић је минулих година неретко давао милитантне изјаве, позивајући Бошњаке, између осталог, да се наоружавају и спремају за рат, а на једном од објављених снимака из ратног периода види се како за српске заробљенике говори „Стрељати на лицу места”, док на другом наређује паљење кућа. У Републичком центру за истраживање рата рекли су да објављени снимци нису једини.

Медији су контактирали и с борачким удружењима у Бихаћу, у којима се „поносе својим генералом”, док су грађани тог градића огорчени због хапшења. И сарајевске политичке партије стале су у одбрану Дудаковића, као и интелектуалци и верске институције, који осуђују хапшњење, уз најчешће оцене да да је реч о политичком хапшењу човека којег описују као „хероја”.

У СДА верују да се вештачки покушава променити карактер рата, а улогу Дудаковића виде као „часну и херојску”, док се у саопштењу из кабинета Бакира Изетбеговића, председавајућег Председништва БиХ, изражава опредељење за процесуирање свих ратних злочина, као и уверење да ће Дудаковић и остали „у фер и поштеном поступку одбацити све оптужбе”. Изетбеговић верује да се покушава створити „вештачки етнички баланс у почињеним злочинима”.

Председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић у свему овоме види беспотребно понижавање „хероја одбране БиХ”, док су у Радончићевом СББ-у „поносни на ослободилачки пут одбране и победе Петог корпуса”.

Насупрот томе, у РС влада огорчење због тога што се са хапшењем толико чекало, као и скепса коју исказују представници борачких удружења, бринући се да би могла да се понови „фарса као у случају Насера Орића”, па да и Дудаковић не буде осуђен.

Члан Председништва БиХ из РС Младен Иванић примећује да је овај предмет изузетан тест за правосуђе у БиХ и оцењује да је РС доставила „необорив доказни материјал”.

Председник РС Милорад Додик, који је уз Драгана Чавића против Дудаковића 2006. поднео пријаву, рекао је да би веровао у добре намере правосуђа да је ово хапшење уследило непосредно након што су у јавности приказани снимци на којима се јасно види како Дудаковић издаје наређење за злочине. „Овако, када је тужилаштву требало дванаест година да препозна Дудаковића на видео-снимцима, мислим да је у питању закаснело хапшење са неизвесним судским епилогом”, рекао је Додик.