субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07
ЛЕГЕНДЕ

Спикер победио пилота

Била ми је част да будем глас Радио Београда, каже Светислав Вуковић. Водио је „Новости дана”, „Сунце, море, бит и хит”, „Музика, спорт, музика”, „Време спорта и разоноде”, ТВ емисије, фестивале од Вардара до Триглава, смотре народног стваралаштва...
Аутор: Љиљана Петровићуторак, 01.05.2018. у 08:00
Светислав Вуковић (Фото Приватна архива)

Јако сам желео да будем пилот, а отац је смислио да морам бити правник. Такви су Црногорци. Блиски рођак био је председник Адвокатске коморе у Београду и стално је слао писма тати и питао га: „Шта је са Светиславом, хоће ли да настави школовање?” Да би умирио тату, говорио сам: „Нема проблема, све ћу ја то да завршим.” И шта се деси. Мој фудбалски тим Јединство из Бијелог Поља играо је са Арсеналом из Тивта  на њиховом терену, што је било згодно да кришом одем за Сарајево. Имао сам план: да полажем пријемни за Ваздухопловну академију у Рајловцу. Већ сам годину и по дана возио авион, био и падобранац...

У Сарајеву, на аутобуској станици, питам где је Рајловац, и кажу ми: „То вам је преко брда.” Пронађем касарну. „Шта ћеш ти овде?”, пита стражар на капији. „Ја сам пилот”, рекох. „Ти пилот?” „Да, у Иванграду сам учио пилотски школу. Могу ли код вашег шефа?” „Мали, није шеф већ начелник касарне”, љутито ми одбруси. „Летео сам на ’поликарцу’ (По-2).” „Добро. Дајте документа.” Гледа у мене, па у папире и оде до прозора. „Који је овде По-2?” „Онај жути, тамо”, показујем. „Пођите са мном.” Одводи ме до авиона и наређује: „Хајде, рулај!” Био је изненађен: „Стварно знаш да возиш. Знаш ли, сине, ви који учите да летите не пријављујете се у војну академију, а нама су баш потребни пилоти.”

Овако прича Светислав Вуковић, један од најбољих спикера у историји Радио Београда, који је у пензији од 2000, после 34 година рада у РТС-у. Помало лични на ренесансне ликове са талентима из разних области. У младости се бавио глумом, био добар фудбалер, кошаркаш. Писао је песме за: Леа Мартина, Кемала Монтена, Здравка Чолића, Микија Јевремовића, Викторију… Водио је познате радио-емисије „Новости дана”, „Сунце, море, бит и хит”, „Музика, спорт, музика”, „Време спорта и разоноде”, ТВ емисије,   фестивале (Драгачевски сабор, МЕСАМ, Београдски џез фестивал...), смотре народног стваралаштва. Добитник је великог броја признања, недавно је тој „колекцији” придодао и награду „Радмила Видак” Радио Београда 2, за дугогодишњи допринос неговању лепоте говорног израза.

Рођен је у Штитарици код Мојковца као прво дете у породици Вуковић. Има шест сестара и два брата.

– Како је мој Милић био љут. Сећам се, у руци држи плаву коверту и чита: Примате се под бројем 1 за пилота-војника. „Сунце ли ти твоје”, до тада га нисам чуо да је опсовао. „Да ти купим кости по брдима, то хоћеш. Сутра идеш код рођака Милована...”

Како је настала чувена „Одисеја”
Наш саговорник је многе песме написао у градском превозу.Ево шта је за своју „Одисеју” рекао:– Војкан Борисављевић ме позове и каже: „Седим у Скадарлији са Грком који је директор и власник једног фестивала. Тражи, колико сутра, да напишемо песму која ће да иде на Евровизију. Пиши.” Седнем у аутобус и размишљам шта би било добро. Да буде и грчко и светско, и помислих – Одисеја. Писао сам је на коленима, на парчету папира. Пошаљем му је, а он ме замоли да је пошаљем Грку поштом. Нисам знао да се пошта за иностранство не затвара. И... никада није стигла. Јавимо Миши Јовићу, који је отишао у Немачку да прави међународну каријеру, и кажемо да ће то да иде на Евровизију. А он ће: Па да прођем као Сабахудин (Курт). Да будем последњи. Ја више нисам Миша Јовић, ја сам Лео Мартин. До виђења. Али.... остало већ знате. За њега сам написао и песме „Ја те волим”, „Како ти је име девојчице”.

И уместо Ваздухопловне академије, уписао је Правни факултет. У Београд је дошао 1955. И као један од првих становника Студентског града на Новом Београду становао је у полузавршеном дому. Уписао је и Позоришну академију, учио глуму са Бекимом Фехмијуом, Владом Поповићем, Љубишом Самарџићем. Са Мићом Орловићем је играо за студентску кошаркашку репрезентацију, потом и за Црвену звезду. И Орловић и Вуковић су радили на разгласној станици у студентском дому.

Прича нам да су били весела студентска дружина. Једном су тако, чекајући другарицу Милкицу, пред бруцошкињама одиграли стилску вежбу. Смислио ју је у трен Љубиша Самарџић, његов драги Смоки. Са уплашеним изразом лица улетео је у собу студенткиња и пожалио се да је његовом другу Свети лоше, да мора да легне на кревет, замолио их да набаве мало ракије да га истрљају. Девојке су преврнуле цео дом и успеле да донесу чашу ракије, а онда се запрепастиле јер је Света – ракију попио. Схватиле су да је то њихова шала. Једна је Светислава препознала. „Ти си онај што игра на ’Бруцошијади’.”

– Техничар Зија Босанац смислио је како да се нашалимо са Мићом Орловићем. Схватићете брзо зашто вам то причам. Сваки дан смо имали програм – од 7 до 8 и од 12 до 13 сати – на разгласној станици. Зија предложи: „Хајде да пређемо Орловића, да му кажемо: Где си ти, долазили људи са Радија, чули су те и траже да полажеш аудицију за спикера.” Одушеви се Орловић и оде. А Смоки ће на то: „Овај ће да нас налупа па ћемо запамтити када смо се с њим шалили.” Зато смо брзо завршили емисију и разбежали се. Долази Орловић, сав срећан: Ја примљен, од данас сам спикер Радио Београда.

Убрзо му се и Вуковић придружио...

Присећа се драге пријатељице Мирјане Чунковић. Она га је наговорила да пође с њом на аудицију да види како изгледа прави радио. Била је у комисији за избор спикера на процени мелодичности гласа, уз легендарног Рашу Плаовића, Бранислава Сурутку, Мију Стевовића, Златицу Балтић. Додаје још да је тада у гужви испред Радија приметио и Ружицу Сокић и Зорана Радмиловића. У то доба спикер је био најатрактивније звање. Два сата је читао „Спорт и свет”, убијао досаду, док сви кандидати нису изашли испред комисије. А онда је чуо: „Опет ништа.” Потпуно непланирано, на наговор Мирјане Чунковић, пред комисију је и он изашао као последњи кандидат. „Шта вам је то у руци?” „Спорт и свет”, препричава нам. „Прочитајте један чланак.” Текст је био о томе како би се осећали средњошколци када би били на Месецу. Читао је, повремено бацао поглед на чланове комисије… Златица Балтић, шеф спикера, пита га: „Колега, у којој сте радио-станици радили?”

Са супругом и унуком (Фото Приватна архива)

Морао је да прође још три круга теста, а у међувремену на Правном факултету је завршио први степен и имао звање правника. Постао је спикер Радио Београда 1961. По потреби службе послали су га у Ниш и Јагодину, где је био спикер на Радио ауто-путу. Данас се сматра једним од оснивача радио-станице у Јагодини. Сваког месеца с њим је радила нова спикерка и свака од њих имала је задатак да напише извештај како напредује као спикер. Вели, све су писале као да је Ајнштајн. Потом су му и академици држали часове у Академији наука, а прошао је и обуку чувене лекторке Радмила Видак.

Јесте ли ви Леон Штукељ?
Двадесет година је радио интервјуе са свим носиоцима олимпијских медаља, за емисију „Време спорта и разоноде”. Све је склопио у дебелу књигу, а Драган Кићановић, некадашњи председник Олимпијског комитета, желео је да је изложи у Спортском музеју. Међутим...– На чело је дошао Владе Дивац. Његов интервју нисам имао, безуспешно сам покушавао да дођем до њега, нисам га урадио и због тога је све пало у воду. Али, испричаћу вам фину анегдоту. Гимнастичара Леона Штукеља, коме је тада било 90 година, посетио сам у Марибору. Видим старијег човека, излази из куће. Јесте ли ви Леон Штукељ. Не, ја сам његов син. А где је он. Видите, оно брдо горе. Сваки дан он истрчи до тог брда, где изводи вежбе. Дуго ћу памтити тај разговор, али и комплимент који ми је после разговора уделио славни спортиста.Књигу није објавио, али је у рукопису, уз компакт-дискове, оставио својим ћеркама у наслеђе.

– Е, сад сте моји, рекла ми је – прича нам кроз смех. – Учио сам краткосилазне, краткоузлазне, дугосилазне и дугоузлазне акценте. Данас пола не разумем шта говоре водитељи. Као да имају калашњикове у устима. Овај посао тражи финоћу, да лагано започнете реченицу, па нагласите логичне акценте, а када је завршавате, мало спустите глас да слушалац чује да је ту крај реченице. Е, онда удахнете и почнете нову реченицу. Сећам се како се Зоран Радмиловић одушевљавао да чита на радију. „Како, Свето, то умеш нормално да читаш.” Саветовао сам му да не диже глас, али... После свих ових обука био сам свршени спикер, али и поред тога нисам добио велике емисије попут „Дневника”. Радио сам само снимања, иако су ме тада као почетника сматрали, поред Бранислава Сурутке, најбољим спикером Радио Београда. Морало је да се учи. Са Миодрагом Здравковићем, касније спикером за најважније телевизијске вести, снимао сам „Радио школу”.

Желећи да се огледа у радио-изразу и ван спикерског посла 1975. добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарија за један у то време од најслушанијих забавних програма – „Сунце, море, бит и хит”. Поред „Минимакса”, „Пријатеља звезда” и „Дежурног студија” био је то један од оних програма који су тих седамдесетих година учинили прекретницу у радио програму.

– Живојин Стекић, некадашњи главни уредник Радио Београда 2, позвао је Николу Нешковића, Милована Илића Минимакса, шахисту Николу Караклајића и мене. „Вас четворица имате одличне гласове, новинарство сте савладали, идеални сте за професију коју сам ја измислио. Бићете новинари-водитељи.” У мојој емисији „Сунце, море, бит и хит” пуштао сам хитове, измислио сам и награду игру – награда је била књига. Све издавачке куће су се утркивале да учествују у квизу. Поштар је доносио џакове са писмима. Професори из гимназија су се жалили: „Молим вас, немојте пуштати те емисије док су ђаци у школи. Држе транзисторе испод клупе, слушају вашу емисију усред часа.”

Беким учио да говори српски
– Сада док гледам филмове у којима игра Беким Фехмију, растужим се – каже Светислав Вуковић – Били смо добри пријатељи... Увек је долазио са питањем: Свето, да ли добро говорим српски? Бекиме, добар си. Помагао сам му да што савршеније савлада српски. Сузе су ми пошле када сам чуо да је извршио самоубиство.

Био је изненађен када, једнога јутра, главни уредник, пролазећи поред секретарице и њега док су пили кафу, упита чија је та хрпа писама.

– То су Светина писма за емисију – рекла је она.

– Је ли мали, седи ту! Да ли ти говориш нешто против државе и друштва. Само ко говори против државе може да прими оволико писама.

Када их је прочитао, рекао је: „Терај даље.”

Мало се зна да је постигао велики успех и као текстописац. Написао је хиљаду текстова за забавну музику, стотинак дечјих, неке су специјално биле писане за „Колибре” („Поздравите мога тату”, „Слон лепотан Дондолан”...). Од свих зна само целу „Одисеју” и прву строфу песме „Како ти је име девојчице”. За Викторију је написао стихове песме „Љубав је само реч”.

– Пуно сам радио. Објавио сам и три дечје књиге. Обожавам децу. Моје три ћерке – Оливеру, која је психијатар, професор на факултету, Кристину, правницу у Пензионом осигурању, и новинарку Катарину –молио сам да ми роде бар једно унуче. И Катарина ми је пре шест месеци испунила жељу. Сада имамо слатку девојчицу, Теодору. Обожава ме. Могу сви у кући да причају, али ја када проговорим она се раздрагано смеје. Ето, радости мени и мојој Ани, супрузи која ми је била свих ових година подршка. Да ње није било, много тога не бих урадио...


Коментари0
0eb63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља