среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:40

Малим ратарима ЕУ фондови теже доступни

За сеоска газдинства једна од шанси је да постану што мање зависни од оних који доминирају на тржишту хране, каже Џон Галагер, вођа пројекта Подршка руралном и регионалном развоју у Србији
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 27.04.2018. у 22:00
(Фото ПРРИ)

Већина пољопривредних поседа у Србији припада групи малих породичних газдинстава и због њихове величине и економских предуслова теже могу да конкуришу за фондове Европске уније. Истовремено, прописи али и пословно окружење не подржавају довољно њихову стабилност, могло се чути на недавној конференцији у Београду где су своја искуства о привлачењу европских фондова изнели представници Пољске.

Кроз пројекат Подршка руралном и регионалном развоју у Србији траже се модели да се ти проблеми превазиђу. Швајцарска агенција за развој и сарадњу подржала је пројекат са 3,7 милиона швајцарских франака, а трајаће до јануара наредне године.

Како за „Политику” каже Џон Галагер, вођа овог пројекта у Србији, једна од шанси за мала сеоска газдинства је смањење броја учесника у ланцу производње и понуде хране.

Шта то тачно значи?

– На овај начин смањује се зависност малих пољопривредника од великих и оних који доминирају на тржишту хране. Потрошачи, са друге стране, кроз директнији контакт са произвођачима, стичу већу сигурност у квалитет хране коју конзумирају. Сви произвођачки сектори имају подједнаке шансе у овом процесу – истиче Галагер.

Како наводи, европска регулатива за рурални развој наглашава да скраћивање ланаца у тржишту хране не доприноси само економском оснаживању малих газдинстава. Захтева се и међусобна сарадња произвођача, прерађивача и потрошача, профилисање географских целина,  регионална препознатљивост и већа друштвена и економска атрактивност руралних подручја.

– Цео процес има двосмеран карактер. Препорука је да се у почетним корацима не заборави на потрошаче. Неопходно је развити њихово поверење у квалитет и безбедност производа. Стиче се утисак да би ово могао бити један од важнијих изазова за Србију – истиче наш саговорник.

У Србији чак 80 одсто малих породичних пољопривредних газдинстава користи мање од пет хектара земље. Галагер уочава да се њима, без обзира на овако велики удео, још не посвећује заслужена пажња. Њихова разноликост, у смислу потенцијала за производњу, као и начини којима се служе да би опстали остају нејасни. Искуства из других земаља показују да мотивација малих не недостаје уколико увиде да имају подршку.

Социоекономски профил малих породичних пољопривредних газдинстава у Србији je веома шаролик. Док се старачка газдинства постепено гасе, млађи показују потенцијал да се укључе у тржиште и понуду иновативних производа и услуга. Постоје и они који се прилагођавају тржишним кретањима. Ипак, он истиче да „не постоји универзални и оптималан модел за организовање овог процеса који може бити пресликан или униформан за Србију”.

– Модели који су се доказали као успешни у другим земљама, узели су у обзир објективни поглед на специфични локални контекст када је реч о  пословном окружењу, профилу и капацитету свих учесника, а нарочито произвођача и потрошача. Препорука за српске доносиоце одлука је да се држе истих смерница и да развију сопствене моделе за своје грађане – закључује Џон Галагер.


Коментари2
3f710
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savan
Mali proizvođači moraju se udruživati u Zadruge i kroz zadrugarstvo stvarati konkurentan proizvod i plasirati ga direktnom kontaktu sa potrošačima ,a i udruženi ,preko supermarketa plasirati svoje proizvode pod jedinstvenim logom “domaći proizvod”.
Леон Давидович
Све је у служби крупног капитала. За традицијоналног сељака са малим поседом кога је још брига. Препуштен је да се сам бори за свој опстанак. Мали сеоски посед тешко може издржати конкуренцију субвенционисаних произвођача.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља