уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Боје се да не остану и матура и пријемни испит

На Форуму београдских гимназија о недоумицама у вези са реформом ових школа
Аутор: Б. Ра­ди­вој­шапетак, 27.04.2018. у 21:44
Много питања и мало одговора о планираним променама (Фо­то Танјуг/Р. Прелић)

Од сле­де­ће школ­ске го­ди­не стар­ту­је гим­на­зиј­ска ре­фор­ма, али за­по­сле­ни­ма у гим­на­зи­ја­ма још ни­је ја­сно о ка­квим про­ме­на­ма је реч и ко­је од њих на­сту­па­ју од сеп­тем­бра, а ко­је ка­сни­је. С про­ме­на­ма ни­су упо­зна­ти ни уче­ни­ци осмих раз­ре­да ко­ји у ју­ну тре­ба да се опре­де­ле за упис у но­ву шко­лу.

На овај па­ра­докс ука­за­ли су уче­сни­ци у рас­пра­ви на ју­че­ра­шњем окру­глом сто­лу Фо­ру­ма бе­о­град­ских гим­на­зи­ја, по­све­ће­ном ре­фор­ми ових шко­ла. Као крив­це за сво­ју нео­ба­ве­ште­ност про­фе­со­ри су озна­чи­ли пре све­га над­ле­жне из Ми­ни­стар­ства про­све­те, чи­ји пред­став­ни­ци, иако по­зва­ни, ни­су до­шли на овај скуп, па се и рас­пра­ва ве­ли­ким де­лом све­ла на ис­ти­ца­ње ра­зних ди­ле­ма и не­до­у­ми­ца.

Јед­на од њих је би­ла ко­је но­ве из­бор­не и дру­ге пред­ме­те до­би­ја­ју гим­на­зи­јал­ци сле­де­ће је­се­ни, а дру­га се од­но­си­ла на но­ви кон­цепт ма­ту­ре, за ко­ји се ис­по­ста­ви­ло да ће пр­ви пут би­ти при­ме­њен 1921. го­ди­не.

При­ме­ће­но је и то да ће са­да­шњи гим­на­зи­јал­ци – пр­ва­ци, ко­ји уче по ста­ром школ­ском про­гра­му, та­ко, по­ла­га­ти ма­ту­ру по но­вом, а још ве­ћу ди­ле­му на­ме­ће бу­ду­ћи од­нос фа­кул­тет­ских упра­ва пре­ма но­вој ма­ту­ри. Јер, но­ви за­вр­шни ис­пит у гим­на­зи­ја­ма тре­ба­ло би да ели­ми­ни­ше при­јем­не ис­пи­те на фа­кул­те­ти­ма, али је Алек­сан­дар Ба­у­цал, про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду и члан рад­не гру­пе ко­ја је при­пре­ми­ла пред­лог но­ве ма­ту­ре, ре­као да му ни­је по­зна­та суд­би­на тог пред­ло­га. Оли­вер То­шко­вић, та­ко­ђе про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту, из­ра­зио је бо­ја­зан да ће, ако бу­ду не­по­вер­љи­ви пре­ма ма­ту­ри, фа­кул­те­ти за­др­жа­ти и сво­је при­јем­не, па би ма­ту­ран­ти, у том слу­ча­ју, би­ли при­мо­ра­ни да спре­ма­ју и ма­ту­ру и при­јем­ни. То­шко­вић је по­ме­нуо с тим у ве­зи раз­ли­чи­та ис­ку­ства из Хр­ват­ске: у За­гре­бу и Ри­је­ци фа­кул­те­ти су за­др­жа­ли при­јем­не, док све­у­чи­ли­ште у За­дру при­ма но­ве сту­ден­те са­мо на осно­ву ре­зул­та­та са ма­тур­ског ис­пи­та. Ба­у­цал је по­ме­нуо и два оче­ки­ва­на про­бле­ма ко­ја на­ме­ће но­ва ма­ту­ра. Је­дан се од­но­си на те­шко­ће при­ли­ком фор­ми­ра­ња ранг-ли­сте за при­јем но­вих сту­де­на­та ако сто­ти­не сред­њо­шко­ла­ца на ма­тур­ском бу­ду по­сти­гли исто­вет­не ре­зул­та­те на те­сто­ви­ма, а дру­ги про­блем на­ме­ће страх фа­кул­те­та од мо­гу­ћих пре­пи­си­ва­ња на ма­ту­ри, што зна­чи да би фа­кул­те­ти при­ма­ли и по­не­ког од оних ко­ји је ла­жно при­ка­зао сво­је зна­ње.

То­шко­вић је на­вео и да се по­ми­њу два но­ва пред­ме­та ко­је до­би­ја­ју гим­на­зи­јал­ци, пи­та­ју­ћи се да ли та два пред­ме­та, у ства­ри, чи­не ре­фор­му („та­да би иде­ја о ре­фор­ми „ви­ше де­ло­ва­ла као шмин­ка”).

Гост Фо­ру­ма бе­о­град­ских гим­на­зи­ја др Му­а­мер Зу­кор­лић, пред­сед­ник скуп­штин­ског од­бо­ра за обра­зо­ва­ње, та­ко­ђе је из­ра­зио жа­ље­ње што „оста­ли ни­су пре­по­зна­ли бит­ност овог су­сре­та” и ука­зао на зна­чај ре­фор­ми обра­зо­ва­ња. У еко­но­ми­ји, ка­же, про­ма­ша­ји мо­гу да се ис­пра­ве за пет го­ди­на, али у обра­зо­ва­њу од тих про­ма­ша­ја не­ма нам спа­са 50 го­ди­на. Зу­кор­лић је ука­зао и на па­ра­докс да у сред­њим шко­ла­ма има­мо мно­го де­це ве­ли­ких та­ле­на­та ко­ји су као та­кви ре­ги­стро­ва­ни на ра­зним так­ми­че­њи­ма, а он­да има­мо пр­ву го­ди­ну фа­кул­те­та где се ови та­лен­ти гу­бе. „Уме­сто да их та­да укљу­чи­мо на бр­зу тра­ку, су­о­ча­ва­мо се с од­у­ста­ја­њем од нат­про­сеч­ног”, при­ме­тио је Зу­кор­лић по­зи­ва­ју­ћи чла­но­ве фо­ру­ма да бу­ду гла­сни­ји у рас­пра­ва­ма о су­штин­ским пи­та­њи­ма ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња.

Не­ја­сно­ће у ве­зи с ре­фор­мом обра­зо­ва­ња со­ци­о­лог Сло­бо­дан Ан­то­нић, та­ко­ђе про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту, до­вео је у ве­зу с тим да ли по­сто­ји ја­сна иде­ја у ком прав­цу се раз­ви­ја Ср­би­ја. И на­вео је по­да­так да је ре­ги­он Бе­о­гра­да 1989. го­ди­не имао 340.000 ин­ду­стриј­ских рад­ни­ка, а да­нас их има 16.000. Исто та­ко, иде­ја је да Ср­би­ја раз­ви­ја аграр­ни сек­тор, а исто­вре­ме­но има­мо 5.000 не­за­по­сле­них агро­но­ма. За то од­го­вор­ност не сно­си обра­зов­ни си­стем не­го еко­но­ми­ја и по­ли­ти­ка. „Ако не­ма­те ја­сну стра­те­ги­ју дру­штве­ног раз­во­ја, он­да је ло­гич­но да не­ма­те ни ја­сну кон­цеп­ци­ју ре­фор­ме обра­зо­ва­ња”, ре­као је Ан­то­нић по­ми­њу­ћи и уво­ђе­ње за­вр­шних те­сто­ва као јед­ну од ре­форм­ских но­ви­на ко­је нас во­де у та­ко­зва­ну те­сто­цен­трич­ност.

Успе­шне шко­ле – мо­дел за про­ме­не

Ре­фор­ме обра­зо­ва­ња до­ла­зе спо­ља, из ван­школ­ских ин­сти­ту­ци­ја, и за­то је Си­ни­ша Ми­трић, на­став­ник фи­ло­зо­фи­је у Ма­те­ма­тич­кој гим­на­зи­ји, по­ста­вио пи­та­ње за­што за­по­сле­ни у шко­ла­ма и са­ми не би по­ну­ди­ли дру­штву вла­сти­те иде­је за ре­фор­му. Сло­бо­дан Ан­то­нић је кон­ста­то­вао да би то би­ло ло­гич­но ка­да би стру­ка са­ра­ђи­ва­ла с по­ли­ти­ком, а Оли­вер То­шко­вић је на­вео да у Ср­би­ји има­мо мно­го шко­ла ко­је су да­ле­ко из­над про­сеч­них. Њи­хо­ве мо­де­ле ра­да и успе­ха тре­ба­ло би ко­ри­сти­ти и у про­јек­ти­ма школ­ских ре­фор­ми.


Коментари2
f17be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima
Bar će još novca od ispita dobiti fakulteti. Profesori na Pravnom imaju platu po 4000 evra.
милица
Ако је прва матура уместо пријемног испита јуна 2021.год.то се односи на генерацију која јуна ове године завршава први разред средње школе.Било је речи да ће ученици стручних школа полагати гимназијску матуру да би могли да упишу факултете.Ред би био да то деца знају,јер има амбициозне и вредне деце и не треба се играти њиховом животним плановима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља