понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:34

Венци на споменик Гаврилу Принципу

Аутор: Д. П.субота, 28.04.2018. у 15:50
Ми­ни­стар Зо­ран Ђор­ђе­вић пред спо­ме­ни­ком Га­ври­лу Прин­ци­пу у Бе­о­гра­ду (Фото Бета)

На спо­ме­ник Га­ври­лу Прин­ци­пу у Бе­о­гра­ду су, по­во­дом сто­го­ди­шњи­це ње­го­ве смр­ти, по­ло­же­ни вен­ци. Цен­трал­ну др­жав­ну све­ча­ност пред­во­дио је спе­ци­јал­ни иза­сла­ник пред­сед­ни­ка ре­пу­бли­ке, ми­ни­стар за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња Зо­ран Ђор­ђе­вић.

Он је ис­та­као да др­жа­ва с по­себ­ним пи­је­те­том обе­ле­жа­ва дан се­ћа­ња на лик и де­ло Га­ври­ла Прин­ци­па, срп­ског па­три­о­те и ју­го­сло­вен­ског иде­а­ли­сте, ко­ји је из­вр­шио атен­тат на аустро­у­гар­ског пре­сто­ло­на­след­ни­ка Фран­ца Фер­ди­нан­да. Он је Га­ври­ла Прин­ци­па на­звао „пр­вим тра­гич­ним ју­на­ком чи­ји је жи­вот угра­ђен у прин­ци­пе на ко­ји­ма по­чи­ва да­на­шња, де­мо­крат­ска, ци­вил­на и ци­ви­ли­зо­ва­на Евро­па”.

Гаврило Принцип

Зо­ран Ми­ло­ше­вић, по­моћ­ник ми­ни­стра Ђор­ђе­ви­ћа, у Че­шкој је пред­во­дио це­ре­мо­ни­ју по­ла­га­ња ве­на­ца и ода­ва­ња по­ча­сти код спо­мен-ко­стур­ни­це у Јинд­жи­хо­ви­ца­ма, где по­чи­ва 7.100 срп­ских за­ро­бље­ни­ка из Пр­вог свет­ског ра­та. У овом ме­сту се од 1915. до 1918. на­ла­зио нај­ве­ћи кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор на те­ри­то­ри­ји Аустро­у­гар­ске, кр­оз ко­ји је пр­о­шло око 40.000 за­ро­бље­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма је нај­ви­ше би­ло Ср­ба. Це­ре­мо­ни­ји су при­су­ство­ва­ли сту­ден­ти Вој­не и По­ли­циј­ске ака­де­ми­је из Бе­о­гра­да, пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства од­бра­не, МУП-а, ам­ба­са­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Пра­гу и Удру­же­ња за не­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва Ср­би­је.

Одавање почасти Гаврилу Принципу код споменика у Београду (Фото Беоинфо)

Ми­ло­ше­вић је по­ло­жио ве­нац и на спо­мен-пло­чу Га­ври­лу Прин­ци­пу у за­тво­ру у Те­ре­зи­ну, у ко­ме је Прин­цип пре­ми­нуо 28. апри­ла 1918. У ће­ли­ји твр­ђа­ве у ко­јој је био за­то­чен о ње­го­вој му­че­нич­кој смр­ти све­до­че у зид угра­ђе­ни око­ви ко­ји­ма је био ве­зан. 


Коментари30
0e69a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милутин
@Иван С. Белић - Каква год да је "пројекција моје одрођене личности", монструозне авнојске границе би биле незамисливе да српска деца нису генерацијама трована из Београда. Усред Европе 20. века!? 1945. кад је "решавано национално питање у Југославији" како су говорили, право на самоопредељење је добило и 1.400.000 Словенаца, 900.000 Бошњака, 800.000 Македонаца, 400.000 Црногораца. 1.900.000 преосталих Срба преко Дрине је остало без икаквих права, огромне српске територије подељене између хрватске и бошњачке државе, а становништво предвиђено за елиминацију. Ко би нормалан то дозволио?
милутин
@Иван С. Белић - Ја сам се ту јасно позвао на Ћоровића: "немачка влада је, споразумно са аустро-угарском, била решила да обезбеди и рашчисти копнени пут за Цариград. На том путу требало је сломити српски отпор, милом или силом. Кад извесне сугестије за сепаратни мир нису успеле решило се на борбу. За савез против Срба придобили су и Бугарску, иако су јој Русија и остале савезнице јамчиле, да ће, у случају лојалне неутралности, добити један део српске Маћедоније." (Историја српског народа). Можете наћи на интернету.
Препоручујем 2
Иван С. Белић
Милутине, сложио бих се са вашом анализом о решавању национал. питања после 1945. и констатцијом да је оно било на штету Срба северно од Дунава и Саве - последице су нам познате. Али, господине, морате бити опрезни када износите непроверене историске чињенице јер је ово време историчарске проституције за мале паре - да се прживи и изађе пред камере. Нема података о томе да је Аустрија нудила Србији сепартни мир а постоји једна калкулација са Русијом :Немачко политичко вођство сматрало је да треба што пре поразити Србију јер би Русија, тешко тучена, са нестанком Србије изгубила повод за ратовање и склопила би сепаратни мир који јој је с немачке стране, околишано, нуђен још од краја 1914. године. Моја породица је још 1914. била избегличка јер је Аустрија наредила да дуж граничног појаса према Србији морају бити исељена све српске породице на растојање од 30 км. По повратку 1918. од нашег имања остали су само голи зидови јер су нас фолксдојчери и наша браћа Хрвати опљачкали до голе коже.
Препоручујем 7
Prava istina
Gavrilo Princip je bio mladi, naivni i romantični čovek kojeg je Apis izmanipulisao i zloupotrebio u suludom terorističkom delu koje je pokrenulo i prvi svetski rat i od kojega je Srbija imala samo nemerljivu štetu i posledice!
Zlatan
Mnogo slusas prozapadnu propaganda. Ubiti okupatora nije teroristicki cin... Po vama je svaka odbrana od agresora terorizam...? Gavrilo je imao ono sto ti nemas .... I sto nas vecina nema danas...
Препоручујем 15
Milan Panic
Nismo mi koji ne smatramo Gavrila Principa narodnim herojem ni "peta kolona" ni defetisti ni autosovinisti. Naprotiv mi -koliko god da nas ima istog ubedjenja smo od onih koji su uvereni da je Srbija danas mogla biti respektabilna i moderna balkanska sila (odmah iza Turske) sa najmanje 20 miliona stanovnika samo da je bilo mudrije politike,"umesnijeg plivanja kroz struje raznovrsnih interesa" i veceg nivoa edukacije stanovnistva.
Jovan
@Paniću Svakako da je trebalo mudrije politike u zadnjih 100 godina i niko nije za to da srbi ginu, ali priče da su se tokom tih vremena ratovi na Balkanu mogli izbeći su potpuna nerealnost. Posleratne političke greške nemaju veze sa Gavrilom. Svako ko poštuje slobodu poštuje i Gavrila, sve ostalo je sumnjivo.
Препоручујем 17
Иван С. Белић
Милутине, твоји ставови су пројекција твоје одрођене личности а то показује баш парадигма двојице великана у време године 1941. Вероватно није било горег места за живот од Србије, Србије окупиране од Немаца, усташа, Бугара, Мађара, Србије у којој стрељају целе разреде школске деце, Србије коју бомбардирају и Немци и савезници... па ипак, 1941. два највећа писца и књижевника икад рођена на овим просторима, Меша Селимовић и Иво Андрић долазе баш у Србију. Њихове животне приче чине се као парадигма. Меша Селимови се 1941. налази у Загребу, одбија све привилегије којим га обасипа усташки режим и одговара својој тадашњој дјевојци која га у неверици пита зашто иде у Србију: „Какав бих ја то Србин био кад не би био са Србијом када јој је тешко?". Исте године и Иво Андрић долази у Београд. Са презиром одбија личну понуду Павелића да бира позицију у НДХ коју жели и изабире живот у Београду у сиромаштву и под бомбама, а као своју националност уписује – Србин.
Milan Panic
A zbog tih podela-zlodela poput ove u Vasem objavljenom komentaru smo upravo tu gde jesmo. Mada,ko zna,mozda sa neke bezbedne i velike udaljenosti trujete i bacate "seme razdora" jer se toga niste uspeli da oslobodite ni u sasvim drugim okolnostima medju nekim drugim narodom koji nije svoju nesrecnu istoriju poput srpske od postojanja do danas zacrnio podelama i razdorima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља