петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Индијско престројавање

Аутор: Владимир Вукасовићсубота, 28.04.2018. у 22:00

Окружена све већим бројем чланица блока на који се географски наслања али је разна политичка питања држе на дистанци од њега, једна земља у развоју одржава неутралност помоћу просторно удаљене велике силе. Потреба за бржим привредним напретком, у првом реду, побудила је ову земљу да размишља о зближавању са суседним блоком, односно с њеним богатим челником, с којим је и рат водила. Први корак ка повезивању с бившим отвореним непријатељем можда је начињен на управо завршеном самиту који је за будућност Азије и целог света важнији од сусрета због којег је пао у сенку, оног између председника Северне и Јужне Кореје.

Јер, овде није реч о Србији и њеној позицији „острва” усред чланица имућне ЕУ и војно доминантног НАТО-а предвођеног Америком, у односу на које балансира добрим односима с Русијом. Посреди је Индија, коју „опкољава” све више савезника њеног суседа и противника, Кине, с којом се није у стању такмичити ни војно ни економски, па отуд ни у „куповини” пријатеља у окружењу. Америка, далеки пријатељ који је Индији дуго чувао леђа док се она формално и даље декларисала као несврстана, мада понајвише спрам Пекинга, постала је под Доналдом Трампом толико непоуздана, непромишљена и стратешки противречна да је Њу Делхију немогуће рачунати на њену способност да буде брана јачању Кине.

 Индијски премијер Нарендра Моди на броду с кинеским председником Си Ђинпингом
(Фото АП)

 

Стога је индијски премијер Нарендра Моди одлучио да се састане с кинеским председником Си Ђинпингом и опипа терен за детант земаља које не представљају само трећину становништва Земље него и петину глобалне привреде и, по свим параметрима, будућност економски најперспективнијег региона ове планете. Ако би отоплио односе Индије и Кине, овај самит истински може преобликовати свет.

Ограда на дворишту: Можда последњу шансу да страх појединих азијских земаља од Кине умири на економском плану САД су пропустиле када су без њих прошлог месеца пацифичке државе потписале споразум о зони слободне трговине, иницијативу Барака Обаме којој његов наследник није хтео да се прикључи. Иза свих лепих речи о заштити поштене конкуренције и еколошких стандарда, тај је споразум био осмишљен и као начин да се правила трговине и инвестиција у кинеском „дворишту” напишу без ње, лишавајући Пекинг могућности да диктира игру голом снагом своје привреде.

Трамп је пропустио прилику да постави контратег велелепном кинеском пројекту „Појас и пут” који би требало да инфраструктурно повеже Азију унутар ње саме, па затим и да је чвршће и ефикасније споји с Африком и Европом. Финансијске благодети по Кину од тог плана готово да су за Индију и страшније од тога што се за коришћење једне територије на коју она полаже право Пекинг договарао с Пакистаном, који тај комад земље такође сматра својим.

Већ сада, пре него што их „Појас и пут” тешње увеже под кинеско окриље, све азијске државе више тргују с Кином него са САД, понеке чак и у размери која је двоструко већа. Једино у чему Америка и даље доминира јесте продаја оружја, али ни војна заштита коју је досад нудила више није безрезервна.

Плати па да пуцам: И у то је Трамп успео да унесе несигурност када је у кампањи за изборе, потом у разним навратима, приговарао Јапану и Јужној Кореји да би требало да плате пуну надокнаду за заштиту коју уживају од америчке армије. Говорећи слично и о Европи, Трамп је показао да му ни одржавање тампон-зона ка кључним америчким ривалима, Русији и Кини, није приоритет колико је то новац.

Кина, пак, већ деценијама, према подацима које је прошлог месеца објавио „Њујорк тајмс”, извози 60 одсто оружја које произведе у Пакистан, Бангладеш и Мјанмар, суседе Индије с којима она има напете историје или велике проблеме и дан-данас. У време смене Индији наклоњених власти на Малдивима, још једне суседне државе која је стратешки важна за Њу Делхи, кинески војни бродови су прошли тим водама у којима претходно нису били годинама. Лане су кинески војници за потребе радова на „Појасу и путу” ушли у Доклам, део граничног појаса око којег се деценијама, још од рата 1962, споре Индија и Кина. Индијски војници су се распоредили сучелице, одмеравање је трајало 72 дана, али ништа нису могли да учине, као ни земље које негодују због кинеске флоте у спорним областима Јужног и Источног кинеског мора.

И војном силом, као и економском снагом, Индија је у поређењу с Кином заостала од времена када је, с крајем Хладног рата, почело велико светско престројавање. Осим у САД, ни у ривалитет Москве с Пекингом више не може полагати наде јер је и Русија осетила да јој је корисније да пригуши шкргутање зубима којим је испрва одговорила на успон Кине.

Турски бумеранг: Након Турске, овако можда из руку Запада клизи још једна азијска држава за коју се веровало да може постати узор демократије у свом нестабилном региону. Мада, питање је колико данашња Америка и Европа заиста имају мотива да притискају Индију због сумњи да у њој расту национализам и исламофобија. Кина свакако нема обичај да захтева промене политичке и јавне културе земаља с којима послује. У бившем Трећем свету, који економски, мада се с кључним играчима још не може мерити, све више стаје на своје ноге па је и отпорнији на притиске, и то јој може бити адут.


Коментари2
472bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,ЗАГРЕБ.
Политички сусрети су нормални догађаји.И са пријатељима и са онима који нису велики пријатељи. Индија је потконтинент окружен оцеанима и баријером Хималаја. Кина је географски заокружена цијелина. Баријере Хималаја,Сибир,а Јапан и Филипини са САД пријече је у излазу на оцеане. На Хималајима се никад нису водиле и неће се моћи водити велике битке. Догађали су се само погранични сукоби малог обима. Економски се развијају на истим основама.Масовна производња са јефтином радном снагом за извоз. Закључак је да су у свему међусобни конкуренти.Могу разговарати да утврде правила игре и ублажавају тензије,али стратешки заокрет да постану савезници је врло мали.
Zoran Markovic
"Америка, далеки пријатељ који је Индији дуго чувао леђа" Amerika potpuno i bezrezevno podrzava Pakistan koji je najveci neprijatelj Indije, i sa kojim je Indija vodila nekoliko ratova. Tako da su granicni incidenti sa Kinom sitni u odnosu na Pakistan. Takodje, pravi saveznik Indije nisu SAD , vec Rusija. Gotovo sva borbena tehnika oruzanih snaga Indije je ruskog porekla - avioni, ratni brodovi, podmornice . . . Sada, u vreme sve veceg priblizavanja Kine i Rusije, Indija oseca potrebu da se ukljuci u to. Tako dfa prica o SAD koja INdiji cuva ledja kao saveznik nije bas potpuno tacna.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља