среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:06

Tрновит пут до докторске титуле

Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 28.04.2018. у 22:00
Академци кажу да најчешће немају приступ новој научној литератури, а до књига неопходних за истраживања долазе преко пиратских сајтова (Фото А. Васиљевић)

Про­сеч­на це­на шко­ла­ри­не за док­тор­ске сту­ди­је на уни­вер­зи­те­ти­ма у Ср­би­ји из­но­си око 160.000 ди­на­ра, а за од­бра­ну док­тор­ске ди­сер­та­ци­је по­треб­но је из­дво­ји­ти до­дат­но јед­ну и по про­сеч­ну пла­ту, што ове сту­ди­је чи­ни те­шко до­ступ­ним за ве­ли­ки број ака­де­ма­ца у на­шој зе­мљи. Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, го­ди­шње до­де­ле све­га 200 сти­пен­ди­ја за сту­ден­те док­тор­ских сту­ди­ја, а ака­дем­ци ко­ји при­ма­ју сти­пен­ди­ју сма­тра­ју да је она пре­ма­ла и да не под­ми­ру­је ни основ­не тро­шко­ве жи­во­та. Број бу­џет­ских ме­ста на фа­кул­те­ти­ма из­у­зет­но је ма­ли и углав­ном јед­но­ци­френ, а ака­дем­ци на­гла­ша­ва­ју да је ран­ги­ра­ње за бу­џет­ска ме­ста че­сто не­фер и не­тран­спа­рент­но. Сту­ден­ти сма­тра­ју да је ве­ћи­на пред­ме­та на док­тор­ским сту­ди­ја­ма те­о­риј­ске при­ро­де и да се су­штин­ски не раз­ли­ку­је од основ­них и ма­стер сту­ди­ја. 

Ака­дем­ци ка­жу да нај­че­шће не­ма­ју при­ступ но­вој на­уч­ној ли­те­ра­ту­ри, а до књи­га ко­је су нео­п­ход­не за ис­тра­жи­ва­ња до­ла­зе пу­тем пи­рат­ских сај­то­ва.

Ово су са­мо не­ки од нај­за­ни­мљи­ви­јих ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња Гру­пе за ана­ли­зу и кре­и­ра­ње јав­них по­ли­ти­ка ко­је је ре­а­ли­зо­ва­но у пе­ри­о­ду од но­вем­бра 2017. го­ди­не до апри­ла ове го­ди­не и ко­је је има­ло за циљ да ис­пи­та ква­ли­тет док­тор­ских сту­ди­ја у Ср­би­ји. Ка­ко у раз­го­во­ру за наш лист на­гла­ша­ва Бо­бан Сто­ја­но­вић, аутор ис­тра­жи­ва­ња и са­рад­ник Фа­кул­те­та по­ли­тич­ких на­у­ка, сми­сао уво­ђе­ња Бо­лоњ­ског про­це­са сту­ди­ја био је уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та и док­тор­ских сту­ди­ја, а ова сту­ди­ја да­ла је од­го­во­ре на пи­та­ње ко­ли­ко се у то­ме ус­пе­ло.

– У ис­тра­жи­ва­ње су би­ли укљу­че­ни Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Прав­ни, Фи­ло­зоф­ски и Еко­ном­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Прав­ни, Еко­ном­ски и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Ни­шу, Еко­ном­ски, Прав­ни и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду и Прав­ни и Еко­ном­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу. Ис­пи­ту­ју­ћи кри­те­ри­ју­ме за упис на док­тор­ске сту­ди­је, од ве­ли­ког бро­ја сту­де­на­та чу­ли смо при­мед­бе да би усло­ви мо­ра­ли да бу­ду стро­жи, од­но­сно да фа­кул­те­ти че­сто при­ма­ју кан­ди­да­те ко­ји не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве са­мо да би по­пу­ни­ли ме­ста, од­но­сно због – ви­со­ких шко­ла­ри­на. У раз­го­во­ру са ака­дем­ци­ма до­шли смо до за­кључ­ка да су док­тор­ске сту­ди­је за мно­ге не­до­сти­жне и да је шко­ла­ри­на пре­ве­ли­ка, по­себ­но у од­но­су на оно што до­би­ја­ју на сту­ди­ја­ма – на­во­ди наш са­го­вор­ник. 

Ана­ли­зи­ра­ју­ћи ква­ли­тет док­тор­ских сту­ди­ја, ис­тра­жи­ва­чи су до­шли до за­кључ­ка да нај­ве­ћи број ака­де­ма­ца сма­тра да су пред­ме­ти те­о­риј­ске при­ро­де и да се не раз­ли­ку­је од основ­них и ма­стер сту­ди­ја. 

„Ве­ћи­на сту­де­на­та сма­тра­ла је да ће на­до­гра­ди­ти сво­је зна­ње из њи­ма бит­них обла­сти, а на док­тор­ским сту­ди­ја­ма до­би­ли су по­на­вља­ње те­о­ри­је и би­ли при­мо­ра­ни на чи­сто ре­про­ду­ко­ва­ње гра­ди­ва из књи­га ко­је чи­та­ју. Сту­ден­ти ка­жу да је ма­ло прак­тич­них пред­ме­та, да се ма­ло ра­ди на ис­тра­жи­вач­ким тех­ни­ка­ма и да не­ма те­рен­ских ис­тра­жи­ва­ња, а упра­во је то оно че­му би док­тор­ске сту­ди­је тре­ба­ло да слу­же и за шта би оне тре­ба­ло да оспо­со­бе сту­ден­те”, на­во­ди наш са­го­вор­ник. 

Ге­не­рал­ни за­кљу­чак ака­де­ма­ца на док­тор­ским сту­ди­ја­ма је­сте да се до ли­те­ра­ту­ре ве­о­ма те­шко до­ла­зи. Би­бли­о­те­ке не­ма­ју но­ви­ју ли­те­ра­ту­ру, при­ступ нај­бо­љим свет­ским ча­со­пи­си­ма је огра­ни­чен, а ку­по­ви­на но­вих из­да­ња из ино­стран­ства и прет­пла­та на ча­со­пи­се сту­ден­ти­ма је углав­ном не­до­ступ­на. Ве­ћи­на ака­де­ма­ца ре­кла је да до нео­п­ход­не ли­те­ра­ту­ре за ис­тра­жи­ва­ња до­ла­зи пу­тем пи­рат­ских сај­то­ва, а че­сто на­во­де да их про­фе­со­ри усме­ра­ва­ју на њих као је­ди­ни на­чин до­ла­ска до књи­га. Ма­да је ве­ћи­на сту­де­на­та уче­ство­ва­ла на не­кој на­уч­ној кон­фе­рен­ци­ји у зе­мљи, они ве­о­ма рет­ко од­ла­зе на ску­по­ве у ино­стран­ство, јер су ко­ти­за­ци­је, пут и сме­штај пре­ве­лик тро­шак за би­ло ког сту­ден­та док­тор­ских сту­ди­ја. 

„Иако су мен­то­ри нај­ва­жни­ја по­др­шка у ра­ду сту­де­на­та, ака­дем­ци на­гла­ша­ва­ју да су они или мак­си­мал­но по­све­ће­ни сту­ден­ту и ра­ду са њим, или – не­у­хва­тљи­ви за са­рад­њу. Мно­ги сту­ден­ти има­ју по­зи­тив­на ис­ку­ства са мен­то­ри­ма и ка­жу да их они усме­ра­ва­ју у ис­тра­жи­ва­њу, пру­жа­ју по­моћ са ли­те­ра­ту­ром и вр­ше по­зи­ти­ван при­ти­сак. Са дру­ге стра­не, не­ки ака­дем­ци сма­тра­ју да су мен­то­ри не­мо­ти­ви­са­ни за рад са сту­ден­ти­ма и за успо­ра­ва­ње про­це­са из­ра­де ди­сер­та­ци­је. Ка­да је реч о из­ра­ди док­тор­ске ди­сер­та­ци­је, сту­ден­ти на­во­де да се нај­ви­ше су­о­ча­ва­ју са про­бле­мом до­ступ­но­сти ли­те­ра­ту­ре и не­до­стат­ком ем­пи­риј­ских и те­рен­ских ис­тра­жи­ва­ња. Осим то­га, сма­тра­ју да је рок ко­ји је пред­ви­ђен од го­ди­ну и по да­на за из­ра­ду ди­сер­та­ци­је ве­о­ма ма­ли и да у том ро­ку не мо­же да се ура­ди озбиљ­но ис­тра­жи­ва­ње и на­пи­ше ква­ли­те­тан док­то­рат”, за­кљу­чу­је Бо­бан Сто­ја­но­вић. 


Коментари19
7d4a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Moje lično iskustvo kaže, da u Srbiji važi isto pravilo kao i na doktorskim studijama u inostranstvu (osim pristupa projektima i sredstvima koja su preko daleko veća), a to je da SVE apsolutno SVE zavisi od mentora. Moj mentor je meni obezbedio: podatke i finansiranje istraživanja, sredstva za učešće na međunarodnim konfrencijama, posao u struci i svesrdnu pomoć za izradu disertacije koju sam radio sedam godina. Ali, važno je napomenuti da je to sve bazirano isključivo na personalnim vezama, referencama i poznanstvima mog mentora sa ključnim ljudima iz moje struke, a najmanje sredstvima koje obezbeđuje resorno ministartsvo. Dakle, sve vam zavisi od toga ko vam je mentor.
dasa12
I onda se nadje neki stručnjak sa pravnim fakultetom pa mi otme penziju.
Poleksija
Sta su to ti i toliki doktorati i doktoranti u zemlji koja je hronicni tehnoloski i ekonomski fenjerdzija pa joj se predsednik ubi vukuci za rukav strance da dodju da mu zaposle populaciju za plate od 250eu?
Ivana J.V.
KAPK je osporio doktorate profesorima na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.
Avram
Da biste ostali na fakultetu možete jedino ako vam je otac dekan. Na Pravnom profesori imaju po 4000 evra plate.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља