четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:05

Лепотица поред Тисе

Прича о заштити биће заокружена када се обави реконструкција мобилијара и иконе у њему. Реч је о највреднијем делу културних добара, која су старија од самог храма
Аутор: Ђуро Ђукићнедеља, 29.04.2018. у 10:45
Храм Све­тог Ни­ко­ле, по­сле ре­кон­струк­ци­је, све­тли у пу­ном сја­ју, а цео по­сао ће да бу­де за­вр­шен ка­да се оба­ве кон­зер­ва­тор­ски по­сло­ви на вред­ним ико­на­ма (Фото Ђ. Ђу­кић)

Но­ви Бе­чеј – Ов­да­шњи Храм Све­тог Ни­ко­ле, за­хва­љу­ју­ћи сво­јим гра­ди­те­љи­ма, али и об­но­ва­ма у ко­је је уло­жен ве­ли­ки труд, да­нас спа­да ме­ђу нај­леп­ше гра­ђе­вин­ске по­ду­хва­те у овом де­лу на­ше зе­мље. Им­по­зант­на гра­ђе­ви­на је не­дав­но об­но­вље­на.

Из­ве­сно је да је цр­ква по­диг­ну­та кра­јем 18. ве­ка, а исто­ри­ча­ри су се и не­ка­да и са­да дво­у­ми­ли око го­ди­не из­град­ње. Та­ко Ла­зар Меч­кић об­ја­шња­ва да по­да­так о из­град­њи цр­кве и го­ди­на 1774. по­ти­чу уства­ри из 1871, ка­да је цр­кве­на скуп­шти­на по­но­во по­кри­ла то­рањ и по­зла­ти­ла крст. Да­ту­ми о овим до­га­ђа­ји­ма про­на­ђе­ни су при­ли­ком об­но­ве тор­ња цр­кве, у ње­го­вој ја­бу­ци, ко­ји је јед­ним де­лом био по­ру­шен при­ли­ком олуј­ног не­вре­ме­на 1931. го­ди­не. У ја­бу­ци сру­ше­ног де­ла тор­ња на­ђе­на је ли­ме­на ку­ти­ја с уљем у ко­ме је био лист хар­ти­је на ко­ме је пи­са­ло да је при­ли­ком об­но­ве ча­сног кр­ста и це­лог тор­ња с но­вим кро­вом 1871. го­ди­не „по­том­ству на­шем зна­ња ра­ди” за­бе­ле­же­но да је цр­ква зи­да­на 1774. го­ди­не у вре­ме тур­ског ра­та под вла­дом ца­ра Јо­си­фа II, а крст на тор­њу је по­диг­нут због рат­них вре­ме­на тек 1789.

Исто­ри­ја­том град­ње хра­ма и ње­го­вим бив­ство­ва­њем, кроз око два и по ве­ка, ба­ви­ли су се исто­ри­чар умет­но­сти Ве­сна Мај­сто­ро­вић и ар­хи­тек­та кон­зер­ва­тор Спо­мен­ка Уро­ше­вић, из За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Зре­ња­нин, и Дра­ган Ра­у­шки, гра­ђе­вин­ски ин­же­њер, ко­ји се за­шти­том гра­ђе­вин­ске остав­шти­не ба­ви у оп­шти­ни Но­ви Бе­чеј. Они су ауто­ри мо­но­гра­фи­је ко­ја иза­шла упра­во по­во­дом по­след­ње ре­кон­струк­ци­је Хра­ма Све­тог Ни­ко­ле.

По ре­че­ној мо­но­гра­фи­ји и пре­ма цр­кве­ном „Ле­то­пи­су” ко­ји је од 1918. го­ди­не за­по­чео да во­ди па­рох Бо­шко Пе­цар­ски, а ко­ји се чу­ва у са­мом хра­му, јед­на од мно­го­број­них ре­ста­у­ра­ци­ја цр­кве ура­ђе­на је 1858. го­ди­не, да би тек на­кон се­дам­де­сет го­ди­на, тач­ни­је 1928, Храм Св. оца Ни­ко­ла­ја био по­но­во пот­пу­но об­но­вљен.

На­и­ме, об­но­вље­не су ико­не на ико­но­ста­су и дру­ге ико­не у цр­кви, фре­ске по зи­до­ви­ма ко­је су би­ле већ пот­пу­но по­там­не­ле од ди­ма и ча­ђи, са­ма цр­ква је по­зла­ће­на, као и мо­ло­ва­на и де­ко­ри­са­на, спо­ља и из­ну­тра. За­тим су у на­о­су и пев­ни­ца­ма из­ра­ђе­ни и по­ста­вље­ни но­ви сто­ло­ви, као и но­ви ам­вон. Та­да је по­ста­вљен и но­ви под од бе­ло­си­вих ке­ра­мич­ких пло­чи­ца уве­зе­них из Че­хо­сло­вач­ке. Уве­де­но је и елек­трич­но све­тло у хра­му. По­сао око та­да­шње об­но­ве хра­ма био је по­ве­рен умет­ни­ци­ма: сли­кар­ски рад Ва­си По­мо­ри­шцу, ака­дем­ском сли­ка­ру из Бе­о­гра­да (ро­дом из Мо­до­ша, ка­ко се та­да звао да­на­шњи Ја­ша То­мић), и Здрав­ку Се­ку­ли­ћу из Бе­о­гра­да (ро­дом из Сур­ду­ка), по­зла­тар­ски рад Иг­ња­ту Ђор­ђе­ви­ћу, по­зла­та­ру из Бе­о­гра­да, мо­лер­ско-де­ко­ра­тер­ски рад Ни­ко­ли Стан­ко­ви­ћу из Бе­ле Цр­кве, гра­ђе­вин­ски по­сао пред­у­зи­ма­чу Фра­њи Вај­ди из Вра­ње­ва, а сто­лар­ски по­сао Ду­ша­ну То­ма­ше­ву из Вра­ње­ва, као и из­ве­сном Ки­шу из Но­вог Бе­че­ја.

Око сре­ди­не 1981. го­ди­не из­вр­ше­на је јед­на од ве­ћих ге­не­рал­них спо­ља­шњих оправ­ки хра­ма у XX ве­ку: изо­ла­ци­ја, мал­те­ри­са­ње и кре­че­ње с фар­ба­њем. Из­во­ђач ра­до­ва је био Бо­ра Сто­ја­но­вић, зи­дар из Цр­не Тра­ве.

 За­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Зре­ња­нин из­ра­дио је 2009. го­ди­не Кон­зер­ва­тор­ски ар­хи­тек­тон­ско-гра­ђе­вин­ски про­је­кат за нај­но­ви­ју са­на­ци­ју цр­кве, на зах­тев Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве­не оп­шти­не Но­ви Бе­чеј. Гра­ђе­ви­на је мо­ра­ла да се за­шти­ти од бр­зог про­па­да­ња иза­зва­ног вла­гом. Тре­ба ре­ћи да је по­ме­ну­та трој­ка ауто­ра мо­но­гра­фи­је, уз Бо­ја­на Ко­ји­чи­ћа, та­ко­ђе исто­ри­ча­ра умет­но­сти из по­ме­ну­тог зре­ња­нин­ског за­во­да, нај­за­слу­жни­ја за при­пре­му и оби­ман по­сао ре­ста­у­ра­ци­је. Она је би­ла нај­о­бим­ни­ја до са­да и њо­ме је, на ду­же вре­ме, од­ло­же­но про­па­да­ње вред­не гра­ђе­ви­не.

При­ча о за­шти­ти кул­тур­них вред­но­сти, ка­да је реч о Хра­му Све­тог Ни­ко­ле, би­ће за­о­кру­же­на ка­да се оба­ви не­ми­нов­на ре­кон­струк­ци­ја мо­би­ли­ја­ра и ико­не у ње­му. Уства­ри, реч је и о нај­вред­ни­јем де­лу кул­тур­них до­ба­ра ве­за­ним за ову цр­кву. Та су до­бра ста­ри­ја од са­мог хра­ма и ов­де су пре­не­та из ста­ри­је цр­кве по­све­ће­не Ус­пе­њу Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, с оба­ла Ти­се.


Коментари0
50410
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља