понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25

Атина – град графита

Град се мења, а анкете показују да се Атињани највише осећају као Медитеранци, а све мање као Балканци
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићпонедељак, 30.04.2018. у 08:00
По­ли­тич­ки став ис­по­љен на атинској фа­са­ди: цртеж Алексиса Ципраса и Ангеле Меркел (Фо­то Ј. П. Ста­ме­нић )

Од на­шег до­пи­сни­ка
Ати­на – Глав­ни град Грч­ке се ме­ња. Из го­ди­не у го­ди­ну дру­га­чи­ји су и ста­нов­ни­ци Ати­не ко­ји се од свог тра­ди­ци­о­нал­ног на­чи­на жи­во­та и на­ви­ка све ви­ше окре­ћу Евро­пи, мо­дер­ни­јем схва­та­њу жи­во­та, бра­ка, по­ро­ди­це... Али, све­јед­но, не мо­гу да по­бег­ну од еко­ном­ских про­бле­ма ко­ји их при­ти­ска­ју по­след­њих осам го­ди­на и ко­ји су, та­ко­ђе, до­дат­но про­ме­ни­ли про­фил Ати­ња­на. Су­о­чи­ли су их са чи­ње­ни­цом да је све ви­ше оних ко­ји не­ма­ју, ко­ји пре­би­ра­ју по кон­теј­не­ри­ма, што је не­ка­да би­ло не­за­ми­сли­во, спа­ва­ју на ули­ци јер их је кри­за опу­сто­ши­ла и оста­ви­ла без по­сла и кро­ва над гла­вом. У ат­мос­фе­ри кри­зе ни­че и јед­на но­ва ге­не­ра­ци­ја, ин­те­ли­гент­на, обра­зо­ва­на, европ­ска, али и не­за­до­вољ­на, љу­та, апа­тич­на. 

Ме­ђу њи­ма има и оних ко­ји свој умет­нич­ки дар не­рет­ко ис­по­ља­ва­ју на зи­до­ви­ма ста­рих или тек окре­че­них згра­да.

Они су ве­ли­ки про­блем за град­ске вла­сти ко­је се с њи­ма сва­ко­днев­но бо­ре, али с ма­ло успе­ха јер је реч о ар­ми­ји мла­дих ме­ђу ко­ји­ма су и шко­ло­ва­ни сли­ка­ри ко­ји кри­зу, не­за­до­вољ­ство и сво­је ста­во­ве из­ра­жа­ва­ју упра­во – гра­фи­ти­ма. Че­сто су то ма­ла умет­нич­ка де­ла ко­ја вас на­те­ра­ју да за­ста­не­те и раз­ми­сли­те, ли­ко­ви по­ли­ти­ча­ра, бан­ка­ра, сце­не из жи­во­та, ре­бу­си... Пла­ка, ту­ри­стич­ко али и исто­риј­ско је­згро Ати­не и у њој тек окре­че­не згра­де, нај­че­шћа су „сли­кар­ска плат­на” за цр­та­че гра­фи­та пред чи­јим тво­ре­ви­на­ма гру­пе ту­ри­ста за­ста­ју са озбиљ­ним ин­те­ре­со­ва­њем.

То је, сва­ка­ко, део со­ци­о­ло­шких и и кул­ту­ро­ло­шких про­ме­на, не­што што ће про­ћи. С дру­ге стра­не, Ати­на по ми­шље­њу ње­них ста­нов­ни­ка ви­ше ни­је са­мо град ан­тич­ке исто­ри­је већ и – кул­ту­ре. Гра­до­на­чел­ник Јор­гос Ка­ми­нис по­зи­ва ту­ри­сте да до­ђу у глав­ни град и по­се­те ре­но­ви­ра­не му­зе­је, Му­зеј Акро­по­ља, Ни­ар­хос цен­тар ко­ји на сце­ни опе­ре ну­ди бо­гат про­грам, али и кон­цер­те на отво­ре­ном пла­тоу у пар­ку и по­ру­чу­је им да је Ати­на да­нас и град кул­тур­них мо­гућ­но­сти.

А Ати­ња­ни? Они ће вас да­нас из­не­на­ди­ти чи­ње­ни­цом да го­то­во да не­ма оног ко не зна бар не­ко­ли­ко ен­гле­ских ре­чи. Пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма 76 по­сто је из­ја­ви­ло да зна ен­гле­ски, 26 про­це­на­та фран­цу­ски, 10 по­сто ита­ли­јан­ски... Ати­ња­ни се ви­ше не ди­ве са­мо Грч­кој, не­го по­ла­ко по­ста­ју свет­ски пут­ни­ци. Је­дан од дво­је Ати­ња­на је био у ино­стран­ству у по­след­ње две го­ди­не, 28 по­сто их је пу­то­ва­ло ви­ше од три пу­та.

На пи­та­ња ве­за­на за тра­ди­ци­ју и да­ље су ја­ко осе­тљи­ви и под­вла­че да су пра­во­слав­ци, да иду у цр­кву и по­шту­ју оби­ча­је. Ан­ке­та по­ка­зу­је да је њих 42 по­сто још увек ја­ко ве­за­но за тра­ди­ци­ју, док 40 по­сто ка­же да су ви­ше окре­ну­ти европ­ском на­чи­ну жи­во­та, али да се осе­ћа­ју као Ме­ди­те­ран­ци, па тек он­да Евро­пља­ни­ма, и на по­след­њем ме­сту Бал­кан­ци­ма.

Ипак, по­ку­шај вла­де Алек­си­са Ци­пра­са да се по­ка­жу ли­бе­рал­ни­ји ста­во­ви до­жи­ве­ли су осу­ду јав­но­сти. Де­ба­та у пар­ла­мен­ту да се и исто­пол­ним бра­ко­ви­ма до­зво­ли усва­ја­ње де­це иза­зва­ла је не­ве­ро­ват­нo не­за­до­вољ­ство, од­би­ја­ње по­сла­ни­ка да гла­са­ју и оче­ки­ва­но ужа­са­ва­ње цр­кве.

Са лак­шим те­ма­ма про­ме­не су бр­же. Ати­ња­ни и Гр­ци ме­ња­ју укус ка­да је реч о му­зи­ци и све је ви­ше ра­дио-ста­ни­ца ис­кљу­чи­во са за­пад­ним хи­то­ви­ма. Ипак, тра­ди­ци­о­нал­не бу­зу­ке­ри­је и до­ма­ћи пе­ва­чи и да­ље оста­ју на пр­вом ме­сту. Ати­ња­ни мно­го ви­ше чи­та­ју и да­нас осмо­ро од де­сет ан­ке­ти­ра­них ка­же да пра­те но­ви­не у све­ту књи­жев­но­сти. По­пу­лар­ни на­сло­ви се у атин­ским књи­жа­ра­ма по­ја­вљу­ју у исто вре­ме као и у све­ту, али, на­жа­лост, еко­ном­ска кри­за по­го­ди­ла је и ову област па су не­ки од ста­рих из­да­ва­ча као и књи­жа­ра ко­је су има­ле 150 го­ди­на дуг век – за­тво­ри­ли вра­та.

Иду све ви­ше у по­зо­ри­шта ко­ја се так­ми­че у бро­ју пре­ми­је­ра. Обич­ном по­сма­тра­чу па­да у очи да је у гле­да­ли­шту ма­ње мла­дих и да је то не­ка дру­га пу­бли­ка, да су то не­ки дру­ги Ати­ња­ни... Али, све се ла­га­но ме­ња у овом гра­ду. И да­ље че­сто из­не­на­ди ми­рис пе­че­не ка­фе из пр­жи­о­ни­це у са­мом цен­тру, за­ми­ри­ше ги­рос, за­звец­ка шаф или та­вли у ло­кал­ној ка­фа­ни или узе­ри­ји, на­и­ђе већ оро­ну­ли вер­глаш ко­ји се жа­ли да не­ма за­ме­ну и да ће са њим из цен­тра оти­ћи и ово обе­леж­је Ати­не. Град се ме­ња, све је ма­ње оних ју­жних, бал­кан­ски обе­леж­ја јер Ати­на је све ви­ше европ­ска. Је­ди­но се не ме­ња тра­ди­ци­ја и ин­сти­ту­ци­ја ка­фа­не ко­ја је, ма где би­ла, увек пу­на го­сти­ју и га­ла­ме. То је још је­дан од раз­ло­га за­што ту­ри­сти из Евро­пе во­ле да до­ђу у Ати­ну и Грч­ку.


Коментари1
a266b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

GoraN
Kao sto je slucaj i sa mnogim drugim stvarima (filmovima, knjigama, pjesmama stripovima), vecina grafita su jako losi. Mazarije, jedni te isti sareni fontovi. Vrlo rijetko naleti nesto originalno. Ovaj gore ocito je omaz poljupcu sa Berlinskog zida.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља