уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Виртуелни свет умножава нашу самоћу

Слобода је у нама, само смо ту слободу оробили страхом и предрасудама, примећује професорка Сања Домазет
Аутор: С. Сту­па­ру­шићнедеља, 01.04.2018. у 22:00
Са­ња До­ма­зет (Фото Лична архива)

На страх ни­ко ни­је имун, при­ме­ћу­је Са­ња До­ма­зет про­зни и драм­ски пи­сац, про­фе­сор на Фа­кул­те­ту по­ли­тич­ких на­у­ка у Бе­о­гра­ду, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње од че­га се све пла­ши­мо, че­му све ро­бу­је­мо.

– Од свих ле­ка­ра, нај­ве­ћи број са­мо­у­би­ста­ва за­бе­ле­жен је ме­ђу пси­хи­ја­три­ма јер су­ви­ше пат­ње чу­ју, а пре­ма­ло уте­хе до­би­ја­ју. Али на­да по­сто­ји. И ка­да кре­не­мо да иде­мо ка њој, она та­да кре­ће ка на­ма. Не­ка­ко де­лу­је за­стра­шу­ју­ће то што је цео Лон­дон под ка­ме­ра­ма и где год кро­чи­те чу­је­те глас ко­ји вас оба­ве­шта­ва да сте сни­мље­ни. Не зву­чи ле­по то што су про­да­ти то­ли­ки по­да­ци о љу­ди­ма на „Феј­сбу­ку”, као ни чи­ње­ни­ца да је до­не­та ти­ха од­лу­ка да се оно што си­гур­но­сне ка­ме­ре сни­ма­ју не бри­ше ни­ка­да – при­ме­ћу­је про­фе­сор­ка и при­зна­је да њу не бри­ну мно­го ни „Феј­сбук”, ни дру­штве­не мре­же. Ка­ко?

– Чо­век је би­ће ва­си­о­не, а не „Тви­те­ра” и „Феј­сбу­ка”. Вир­ту­ел­ни свет умно­жа­ва на­шу са­мо­ћу. Чо­ве­ку су по­треб­ни љу­ди, али са­мо док са не­ким раз­го­ва­ра­мо ин ви­во. Све дру­го је си­му­ла­ци­ја. Пла­ши­мо се жи­вог кон­так­та, јер смо већ то­ли­ко пу­та би­ли по­вре­ђе­ни. Али умрт­вље­ни иза екра­на, би­ће­мо изо­ло­ва­ни и са­ми. А то је још ја­чи бол. Са­вре­ме­ни чо­век по­стао је би­ће стра­ха – при­ме­ћу­је До­ма­зет.

– Са­вре­ме­ни чо­век ни­је са­мо би­ће стра­ха, он је и би­ће са­мо­ће. Уко­ли­ко не­ма­мо бар јед­ног бли­ског чо­ве­ка, то је раз­лог да се за­бри­не­мо. Нај­вред­ни­је ства­ри у жи­во­ту ни­су на про­да­ју, а то су они ко­је во­ли­мо, Бог, љу­бав, кре­а­ци­ја, чи­ње­ње до­брог... – под­се­ћа про­фе­сор­ка.

Ка­ко се осло­бо­ди­ти? 

– Пу­те­ва је без­број, оно­ли­ко ко­ли­ко и љу­ди. Лу Са­ло­ме твр­ди­ла је да ис­ку­ство сло­бо­де мо­ра би­ти осво­је­но и да ако хо­ће­мо ис­пу­њен жи­вот, мо­ра­мо га укра­сти. Че Ге­ва­ра је на­гла­ша­вао да чо­век сам се­бе осло­ба­ђа. На сва­ко­ме од нас је да ода­бе­ре­мо на­чин – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца ко­ја је о Че­ге­ва­ри, у вре­ме док је би­ла но­ви­нар ура­ди­ла ин­тер­вју са ње­го­вом ћер­ком. 

Чо­век мо­ра ис­ко­ра­чи­ти у свет ко­ји је пун не­прав­де и не­са­вр­ше­но­сти. Но, сло­бо­да је и шан­са да бу­де­мо бо­љи, а осло­ба­ђа­ју­ћи се­бе – осва­ја­мо и сло­бо­ду. 

– Жи­вот нам вра­ћа са­мо оно што ми дру­ги­ма да­је­мо, твр­дио је Ан­дрић и ја у то ве­ру­јем. Да­на­шње до­ба под­сти­че без­о­се­ћај­ност, од­су­ство сти­да и људ­ско­сти, јер нај­лак­ше је упра­вља­ти зом­би­ји­ма ко­ји по­ла­ко по­ста­је­мо. Чо­век по­ста­је сло­бо­дан сво­јом од­лу­ком и не­пре­ста­ја­њем, твр­дио је Ме­ша Се­ли­мо­вић – под­се­ћа спи­са­те­љи­ца и до­да­је:

Еви­дент­но је све ви­ше же­на пи­са­ца, да ли је и то вид осва­ја­ња сло­бо­де? 

– На­рав­но. Ве­о­ма ду­го, од Сап­фо, па до се­ста­ра Брон­те, вла­да­ло је ћу­та­ње и же­не су би­ле ин­спи­ра­ци­ја, објек­ти ства­ра­ла­штва, а не су­бјек­ти. Са­да су сте­кле пра­во на свој јар­ки, сна­жни глас. И до­ла­зи век вр­ло уз­бу­дљи­ве књи­жев­но­сти ко­је ће на­пи­са­ти же­не. То су при­че и ис­ку­ства о ко­ји­ма се ћу­та­ло хи­ља­да­ма го­ди­на – за­кљу­чу­је у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” про­фе­сор­ка но­ви­нар­ства.


Коментари0
18454
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља