субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Нови дрвени кровови на кућама „Старог села”

Аутор: Б. Пе­јо­вић понедељак, 30.04.2018. у 21:30
Реч је о зда­њи­ма с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка (Фото С. Јовичић)

Си­ро­гој­но – Мај­сто­ри за др­ве­не кро­во­ве ко­ри­сте ове ле­пе про­лећ­не да­не за об­но­ву кров­них по­крив­ки на објек­ти­ма Му­зе­ја „Ста­ро се­ло” у Си­ро­гој­ну. Про­ду­жу­ју век овим пра­ста­рим зда­њи­ма чи­је кро­во­ве је зуб вре­ме­на нај­пре на­гри­зао. Улеп­ша­ва­ју сли­ку глав­ног му­зеј­ског до­ма­ћин­ства, сим­бо­ла на­шег на­род­ног гра­ди­тељ­ства, ко­је то­ком го­ди­не по­се­те де­се­ти­не хи­ља­да љу­ди из Ср­би­је и ино­стран­ства, па и Ја­пан­ци, Ки­не­зи, Ру­си, Нем­ци, Ен­гле­зи... 

По­ду­хват у „Ста­ром се­лу”, уста­но­ви кул­ту­ре од из­у­зет­ног зна­ча­ја, фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре Ср­би­је. Ди­рек­тор­ка овог му­зе­ја Све­тла­на Ћал­до­вић Ши­ја­ко­вић о по­сло­ви­ма за наш лист ка­же: 

– Про­је­кат са­на­ци­о­них ра­до­ва на кро­во­ви­ма се­дам обје­ка­та у окви­ру стал­не му­зеј­ске по­став­ке био је нео­п­хо­дан, реч је о зда­њи­ма с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка. По­че­ло се у про­шлој го­ди­ни, ра­до­ви су при кра­ју. Об­но­вље­ни су кро­во­ви на два ам­ба­ра у му­зеј­ском до­ма­ћин­ству и две чо­бан­ске ко­ли­бе, упра­во се цео кров на ва­ја­ту ме­ња и ста­вља но­ва шин­дра, ту су и по­сло­ви на кро­во­ви­ма глав­не ку­ће и објек­та обра­зов­не ра­ди­о­ни­це. Све се оба­вља под над­зо­ром Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре. Оче­ку­је­мо да на ле­то по­сао бу­де за­вр­шен. Та­да ће др­ве­на зда­ња у до­ма­ћин­ству би­ти ду­го­веч­ни­ја, а све оста­је аутен­тич­но. 

По­прав­ком кро­во­ва, об­ја­шња­ва­ју ку­сто­си му­зе­ја, век се про­ду­жу­је не са­мо ку­ћа­ма и ва­ја­ти­ма по­кри­ве­ним др­ве­ном шин­дром, већ и екс­по­на­ти­ма, ста­ром по­кућ­ству, брв­ни­ма зда­ња у стал­ној по­став­ци. Све то би­ло је угро­же­но про­ки­шња­ва­њем до­тра­ја­лих кров­них по­крив­ки. 

У стал­ној му­зеј­ској по­став­ци „Ста­рог се­ла” има око 50 ма­њих и ве­ћих обје­ка­та, с др­ве­ним, ка­ме­ним, па и сла­ме­ним кро­во­ви­ма. Ту су две зла­ти­бор­ске окућ­ни­це, дво­ри­шта са стам­бе­ним и при­вред­ним згра­да­ма ка­ква су у дру­гој по­ло­ви­ни 19. и по­чет­ком 20. ве­ка има­ле за­дру­жне се­о­ске по­ро­ди­це. У окућ­ни­ца­ма су, као глав­не, по јед­на зла­ти­бор­ска дво­дел­на ку­ћа са ви­со­ким че­тво­ро­слив­ним кро­вом. Уз ку­ће и ва­ја­ти, у ко­ји­ма су спа­ва­ли и чу­ва­ли лич­не ства­ри мла­ђи брач­ни па­ро­ви за­дру­жне по­ро­ди­це. До­ма­ћин­ства још има­ју мле­ка­ру, ам­бар, кош (са­лаш), ка­ча­ру са ка­за­ном за пе­че­ње ра­ки­је, хлеб­ну пећ, ма­ши­ну за су­ше­ње шљи­ва...

Пи­са­ли смо ра­ни­је да су све гра­ђе­ви­не по­ста­вље­не ов­де осам­де­се­тих го­ди­на, уз ве­ли­ки ен­ту­зи­ја­зам До­бри­ле Сми­ља­нић и Бо­се Ро­сић, та­да во­де­ћих у раз­во­ју Си­ро­гој­на, пле­ти­ља и овог му­зе­ја. Бо­са се са­да при­се­ћа да је ишла по уда­ље­ним се­ли­ма зла­ти­бор­ског, но­во­ва­ро­шког, ариљ­ског и при­бој­ског кра­ја и би­ра­ла за му­зеј нај­леп­ше др­ве­не објек­те, очу­ва­не и ре­пре­зен­та­тив­не. Во­ди­ла бри­гу и о от­ку­пу тих ку­ћа, о њи­хо­вом по­ста­вља­њу у „Ста­ро се­ло”, уре­ђе­њу. По­ми­ње, ре­ци­мо, да у ва­ја­ту на ко­ме се упра­во ме­ња кров не­ма ни­јед­ног ек­се­ра ни­ти че­га од ме­та­ла, те да му је ста­ри кров био уку­цан др­ве­ним кли­но­ви­ма.


Коментари2
34fc8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Степановић Радовин
Сушење шљива на селу се обављало у мишани, а не у машини. У опрему су улазиле тзв. лесе на које се распореде шљиве па убаце у комору те мишане, итд, да не ширим.
Милош Лазић
Капа доле, али највећи ентузијазам је исказао Пера Оторанов, тадашњи фоторепортер "Политике", који је због својих заслуга и сахрањен у порти цркве у Сирогојну. Грехота је не споменути га.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља