уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:55
НАЈАВА ГРАДЊЕ 54 ВОДОСКОКА

Свака нова фонтана мало уметничко дело

Идеја надлежних је да се у престоници подигну водоскоци који неће бити типски. – Неки ће бити партерни, неки са скулптурама, а поједини обновљени као некадашњи у Топчидерском парку
Аутор: Дејан Алексићуторак, 01.05.2018. у 22:00
Трг Николе Пашића (Фо­то Д. Јевремовић)
Трг републике (Фо­то Р. Крстинић)
(Фо­то Р. Крстинић)
Фонтана код Председништва (Фо­то Р. Крстинић)

Веч­ни град, пре­сто­ни­цу Ита­ли­је, кра­си ви­ше од 200 фон­та­на, а сва­ка­ко нај­по­зна­ти­ја је Ди Тре­ви. Го­то­во да не­ма ту­ри­сте ко­ји по­се­ти Рим, а да не уба­ци нов­чић и за­ми­сли же­љу код тог ве­ле­леп­ног во­до­ско­ка. И срп­ску пре­сто­ни­цу кра­се фон­та­не из раз­ли­чи­тих пе­ри­о­да и раз­ли­чи­тих архи­тек­тон­ских сти­ло­ва. Ипак, знат­но ма­ње их је не­го у Ри­му. Тек не­што ви­ше од 40. 

Над­ле­жни у гра­ду не­дав­но су об­зна­ни­ли да би то мо­гло за не­ко­ли­ко го­ди­на да се пр­о­ме­ни, на­ја­вив­ши да ће у на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на на те­ри­то­ри­ји Бе­о­гра­да би­ти по­диг­ну­те 54 фон­та­не. Од­мах су се отво­ри­ла и не­ка пи­та­ња – хо­ће ли фон­та­не би­ти тип­ске, хо­ће ли све као она на Сла­ви­ји би­ти на кру­жним то­ко­ви­ма, ко­ли­ко ће ко­шта­ти... 

Са­да се већ зна да но­ве бе­о­град­ске фон­та­не не­ће би­ти тип­ске, већ да ће сва­ка, ка­ко ис­ти­че за наш лист Го­ран Ве­сић, град­ски ме­на­џер, би­ти ма­ло умет­нич­ко де­ло.

– За ве­ћи­ну тих фон­та­на ће­мо рас­пи­си­ва­ти не­ку вр­сту архи­тек­тон­ског кон­кур­са или би­ра­ти архи­тек­те ко­ји већ ра­де са гра­дом. Не мо­ра за све да се рас­пи­су­је кон­курс. Краљ Алек­сан­дар, ка­да је тре­ба­ло да се ра­ди Спо­ме­ник за­хвал­но­сти Фран­цу­ској, звао је Ме­штро­ви­ћа. Та­ко ће би­ти и са фон­та­на­ма. Сва­ка фон­та­на тре­ба да бу­де умет­нич­ко де­ло за се­бе и у скла­ду са пр­о­сто­ром где ће би­ти по­диг­ну­та. Фон­та­не ће би­ти по­ста­вља­не у пар­ко­ви­ма, на пла­то­и­ма, тр­го­ви­ма, скве­ро­ви­ма и кру­жним то­ко­ви­ма. Не­ке ће би­ти пар­тер­не, а не­ке мо­гу да има­ју не­пра­ви­лан об­лик – ука­зу­је Ве­сић. 

По­је­ди­не фон­та­не, као на при­мер код ста­ди­о­на ОФК „Бе­о­град”, би­ће опле­ме­ње­не и скулп­ту­ра­ма.  

– За фон­та­ну на кру­жном то­ку на Бо­го­сло­ви­ји до­го­вор је да НИС фи­нан­си­ра да се по­ста­ви скулп­ту­ра Ко­сте Бог­да­но­ви­ћа „Три­под” у ви­зан­тиј­ско пла­вој бо­ји ко­ја ће из­ла­зи­ти из фон­та­не. Да­кле, та фон­та­на ће би­ти је­дин­стве­на. Осим то­га, не­ке ће би­ти пре­у­ре­ђе­не, ре­ци­мо она чу­ве­на у Топ­чи­дер­ском пар­ку, ко­ја је ра­ђе­на у вре­ме кра­ља Алек­сан­дра, али ко­ја је уни­ште­на. Она ће би­ти об­но­вље­на она­ко ка­ко је из­гле­да­ла – на­гла­ша­ва Ве­сић.

Иде­ја је да фон­та­не до­би­ју Ка­ра­ђор­ђев трг у Зе­му­ну, зе­мун­ски Град­ски парк, цен­тар Ба­тај­ни­це, пла­то ис­пред БДП-а, Цвет­ни трг у пар­тер­ном де­лу. 

– Та фон­та­на не­ће би­ти ве­ли­ка, али сва­ка­ко ће би­ти уми­ру­ју­ћа. То ће чак би­ти и нај­јеф­ти­ни­ја ва­ри­јан­та, по­што су та­мо већ ура­ђе­не ин­ста­ла­ци­је. Фон­та­ну ће има­ти и Парк вој­во­де Бо­јо­ви­ћа, Те­ра­зиј­ска те­ра­са, Ма­њеж, Сав­ски трг, парк на Ба­но­вом бр­ду, Ауто­ко­ман­да... Во­до­ско­ци су пред­ви­ђе­ни и ис­пред Оп­шти­не Во­ждо­вац, на Ма­лом Та­шмај­да­ну, углу Цви­ји­ће­ве и Ста­ри­не Но­ва­ка, код кру­жног то­ка на Но­вом Бе­о­гра­ду, код „Штарк аре­не”, у Пар­ку при­ја­тељ­ства, али и у Ра­ко­ви­ци на углу Ми­шка Крањ­ца код цр­кве, као и на Зве­зда­ри на углу Ули­це Ми­ла­на Ра­ки­ћа и Бу­ле­ва­ра кра­ља Алек­сан­дра – ис­ти­че Ве­сић.

Ни при­град­ске оп­шти­не не­ће оста­ти без фон­та­на, оне би тре­ба­ло да бу­ду по­диг­ну­те у цен­три­ма. 

– Не­ке фон­та­не биће ма­ле, а не­ке та­кве да ће ко­шта­ти 10.000, 20.000 евра. Али ни­јед­на не­ће би­ти ве­ли­чи­не као она на Сла­ви­ји јер ниг­де не­ма баш то­ли­ко пр­о­сто­ра – до­да­је Ве­сић.

Град­ња во­до­ско­ка у пре­сто­ни­ци мо­гла би да поч­не већ у дру­гој по­ло­ви­ни го­ди­не, али ка­ко ка­же град­ски ме­на­џер, ре­ал­ни­је је да из­град­ња пр­вих 10 до 15 поч­не на пр­о­ле­ће.

– Бр­ој 54 ни­је на­су­ми­це иза­бран, већ је за то­ли­ко ло­ка­ци­ја утвр­ђе­но да су ис­пу­ње­ни усло­ви за град­њу фон­та­на. До­би­ли смо са­гла­сност свих над­ле­жних као што су Се­кре­та­ри­јат за урба­ни­зам, За­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка, град­ски урба­ни­ста, „Бе­о­град­ски во­до­вод и ка­на­ли­за­ци­ја” ко­ји ина­че упра­вља фон­та­на­ма, „Зе­ле­ни­ло” за зе­ле­не по­вр­ши­не и Се­кре­та­ри­јат за са­о­бра­ћај за са­о­бра­ћај­не по­вр­ши­не. То, на­рав­но, не зна­чи да фон­та­не мо­гу да бу­ду са­мо на овим ло­ка­ци­ја­ма, али то је не­што иза че­га тре­нут­но сто­је све над­ле­жне град­ске ин­сти­ту­ци­је – об­ја­шња­ва Ве­сић.

Пр­о­це­њу­је се да ће за за­вр­ше­так овог обим­ног по­сла би­ти по­треб­но че­ти­ри до шест го­ди­на. Ко­ли­ко њих ће се гра­ди­ти го­ди­шње за­ви­си­ће од бу­џе­та, али и од дру­гих пр­о­је­ка­та у гра­ду.  

– Већ се зна да ће фон­та­на ис­пред БДП-а че­ка­ти ре­кон­струк­ци­ју тог пла­тоа. Она на Те­ра­зиј­ској те­ра­си би­ће ра­ђе­на ка­да бу­де ра­ђе­на ком­плет­на ре­кон­струк­ци­ја тог пр­о­сто­ра, као и фон­та­на на Сав­ском тр­гу. А на Бо­го­сло­ви­ји мо­же­мо по­че­ти та­ко­ре­ћи већ су­тра – на­гла­ша­ва Ве­сић.

Пр­ве за­ду­жби­не че­сме

Ва­жан део ур­ба­ни­за­ци­је и евро­пе­и­за­ци­је Бе­о­гра­да у 19. ве­ку би­ла је из­град­ња че­са­ма и фон­та­на. Пр­ве за­ду­жби­не у том пе­ри­о­ду у на­шем гра­ду би­ле су че­сме као што је Те­ра­зиј­ска ко­ју је са­гра­дио кнез Ми­лош Обре­но­вић 1860. го­ди­не у част по­врат­ка на пре­сто. То је би­ла и Де­лиј­ска че­сма ко­ју је са­гра­дио кнез Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић 1843. го­ди­не, а ко­ја је два пу­та ру­ше­на и об­на­вља­на. Идеј­на ре­ше­ња не­ких че­са­ма су са­чу­ва­на и јед­на од иде­ја је да се не­ке ура­де по тим на­цр­ти­ма, као што је баш Де­лиј­ска че­сма ка­да је тре­ћи пут гра­ђе­на, кра­јем 19. ве­ка, ра­ђе­на по про­јек­ту Алек­сан­дра Де­ро­ка. Са­да­шња че­сма ни­је иден­тич­на том про­јек­ту, али има мно­го еле­ме­на­та ко­ји су пре­у­зе­ти.

Мо­гу­ће и скулп­ту­ре из Аран­ђе­лов­ца

По­сто­ји мо­гућ­ност да не­ке бу­ду­ће бе­о­град­ске фон­та­не кра­се скулп­ту­ре са ма­ни­фе­ста­ци­је „Мер­мер и зву­ци” у Аран­ђе­лов­цу, на ко­јој су де­це­ни­ја­ма уче­ство­ва­ли нај­бо­љи свет­ски ва­ја­ри. 

– Сви њи­хо­ви ра­до­ви на­ла­зе се у де­по­и­ма. Пре­го­ва­ра­ли смо да узме­мо од­ре­ђе­не скулп­ту­ре и да их по­ста­ви­мо по пар­ко­ви­ма и фон­та­на­ма. Има ту и скулп­ту­ра ко­је су ра­ди­ли љу­ди ко­ји су у ме­ђу­вре­ме­ну по­ста­ли свет­ски по­зна­ти умет­ни­ци. Ми­слим да ће Бе­о­град до­ста до­би­ти ти­ме што ће у то­ме уче­ство­ва­ти ва­ја­ри и архи­тек­те јер фон­та­не опле­ме­њу­ју пр­о­стор, по­го­то­ву за­пу­ште­ни јав­ни пр­о­стор – ка­же Ве­сић.

Пр­ва на Те­ра­зи­ја­ма

Пр­ва бе­о­град­ска фон­та­на по­диг­ну­та је пре 91 го­ди­ну на Те­ра­зи­ја­ма. То је био во­до­скок од зе­ле­ног гра­ни­та са си­сте­мом пр­ска­ли­ца раз­ли­чи­тог ин­тен­зи­те­та на чи­јем дну је би­ло му­ра­но ста­кло ко­је је ства­ра­ло не­сва­ки­да­шњи ви­зу­ел­ни ефе­кат. Али, у дру­гој по­ло­ви­ни пр­о­шлог ве­ка, због то­га што та­кав из­глед тр­га ни­је био у скла­ду са за­ми­сли­ма урба­ни­ста, укло­ње­на је. 


Коментари7
c6e89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Fontane su nekada imale prakticnu svrhu. U vreme kada nije bilo vode po stanovima, stanari su morali da idu na fontanu, pa tu vodu da "zaite" i "konjica" da napoje. Zato su bile gradjene. No, ta su vremena prosla. Fontane su sada samo ukras i nista vise. Povrh svega skup. U medjuvremenu, u centru grada otpadaju fasade, padaju ljudima na glave pa ih ponekad i usmrte. Rupe po ulicama i trotoarima izazivaju ostecenja kostiju i osovina, a mogu da imaju i tragicnije posledice. Zidovi zgrada su neizolovani pa nekadasnje novogradnje klima-uredjaji "krase. Ali gradski ktitor se drzi devize: gdegod nadjes zgodno mesto, ti fontanu napravi, a fontana je blagorodna pa ce da rashladi. A dotle, padaj malteru, umnozavajte se rupe, a stanari u neizolovanim zgradama neka se sa rashladnim uredjajima ponose! Tako ce gradski ktitor otici u istoriju, a Beograd umesto sanacije dobiti jevtinu sminku.
Mina
Ne shvatam ove projekte tipa fontane kod Pevca gde bliješti mermer, koji izgledom i dizajnom neverovatno odudara od okoline koju čine lepe ali zapuštene fasade, ižvrljane, neugledne prodavnice.
Пера Којот
Браво! Важно је направити приоритете!
Banja
Iskreno se nadam da će ovoj inicijativi prići ozbiljnije nego do sada jer nije problem u ideji nego u samom postupku i izvođenju. Nemojte da se ponove "lapsusi" sa trgom na Slaviji, česmom kod pevca... Kao pozitivan primer bih naveo vraćanje originalnog izgleda fontane u pionirskom parku te apelujem da se u tom duhu ova inicijativa sprovede. Dakle konsultacijom stručnjaka, u skladu sa ambijentom, kvalitetnim izvođenjem. Toliko nije teško zaista.
Милош Лазић
Мала исправка: најстарија сачувана чесма-задужбина је Соколи-пашина, или Чесма Мехмед-паше Соколовића, крај Дефтердареве капије у Горњем граду Београдске тврђаве, изграђена у XVII веку, када се први пут спомиње и Делијска чесма, која се тада налазила ближе Косанчићевом венцу. Верује се да су Турци у наше крајеве донели и култ воде, да су они изградили сијасет ћесми и шедрвана, али јавних чесми је у Београду било много пре њих, чак и у античко доба, од када потиче најстарији градски водовод.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља