понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:10

Лако до посла, још лакше до отказа

Тренд промена радног законодавства захватио и Француску, због чега су радници изашли на улице у одбрану Закона о раду из 1910.
Аутор: Љиљана Вујићнедеља, 29.04.2018. у 21:33
(Фото Бета/АП)

Про­шло­го­ди­шњи Пра­зник ра­да Фран­цу­ска је про­ве­ла у из­бор­ној кам­па­њи у ко­јој ни­је уче­ство­вао та­да­шњи пред­сед­ник Фран­соа Оланд. Овог со­ци­ја­ли­сту од ре­и­збо­ра је ели­ми­ни­сао ње­гов по­ку­шај да из­ме­ни За­кон о ра­ду. Ње­гов на­след­ник у Је­ли­сеј­ској па­ла­ти Ема­ну­ел Ма­крон та­ко­ђе је по­ку­шао удар на овај прав­ни акт, због че­га овај 1. мај зе­мља до­че­ку­је у штрај­ко­ви­ма же­ле­зни­ча­ра, рад­ни­ка у авио-са­о­бра­ћа­ју, за­по­сле­них у енер­ге­ти­ци, сту­де­на­та, ђу­бре­та­ра. По про­це­на­ма упу­ће­них, Фран­цу­зи др­же је­дан од по­след­њих европ­ских ба­сти­о­на у од­бра­ни рад­нич­ких пра­ва, али ко­ји се не­у­мит­но кру­ни. 

Ве­ли­ки удар на др­жа­ву бла­го­ста­ња де­сио се ла­не у сеп­тем­бру ка­да је Ма­крон пот­пи­сао пет ука­за ко­ји­ма је отво­рио пут за ре­фор­му рад­ног за­ко­но­дав­ства. Ове ме­ре ће омо­гу­ћи­ти фир­ма­ма ве­ћу флек­си­бил­ност у пре­го­во­ри­ма о усло­ви­ма ра­да, до­зво­ли­ти ма­лим пред­у­зе­ћи­ма да за­о­би­ђу та­риф­не уго­во­ре на на­ци­о­нал­ном ни­воу и пре­го­ва­ра­ју с рад­ни­ци­ма без при­су­ства син­ди­ка­та, као и да лак­ше за­по­шља­ва­ју љу­де на при­вре­ме­ним по­сло­ви­ма.

Ма­крон је ус­пео да окр­њи ка­мен те­ме­љац ко­ји је чи­тав век од­ре­ђи­вао фран­цу­ски еко­ном­ски по­ре­дак, а у чи­ју од­бра­ну су гра­ђа­ни ру­ши­ли вла­де по­след­њих 20 го­ди­на збри­сав­ши на­по­слет­ку со­ци­ја­ли­сте са по­ли­тич­ке сце­не. Ко­ли­ко је опа­сно ди­ра­ти у ово све­то сло­во за­ко­на на 3.324 стра­ни­це, ко­ји на 170 стра­на го­во­ри о от­пу­шта­њу, а на 420 ре­гу­ли­ше здрав­стве­но оси­гу­ра­ње и без­бед­ност на ра­ду, го­во­ри то да су Олан­до­ви со­ци­ја­ли­сти у стра­ху од по­сле­ди­ца гла­са­ли та­да про­тив на­цр­та из­ме­не за­ко­на ко­ји је пред­ло­жи­ла њи­хо­ва вла­да. 

А ка­кве по­сле­ди­це ће осе­ти­ти Ма­крон ко­ји се та­ко­ђе су­о­ча­ва с ма­сов­ним про­те­сти­ма, кри­ти­ка­ма и па­дом реј­тин­га? 

За­кон о ра­ду до­нет је 1910. уз мно­го кла­сних бор­би и не­за­пам­ће­них штрај­ко­ва, па се мо­же оче­ки­ва­ти да на сли­чан на­чин бу­де од­бра­њен иако га Ма­крон ру­ши под тврд­њом да ће под­ста­ћи при­вред­ни раст. Али ли­бе­ра­ли­за­ци­ја тр­жи­шта из­ве­ла је на ули­це љу­де ко­ји се не да­ју за­ва­ра­ти пред­сед­ни­ко­вом мо­дер­ни­за­ци­јом, по­нај­ви­ше омла­ди­ну ко­јој је по­ста­ло ја­сно да ни­ка­да не­ће ужи­ва­ти стан­дард и си­гур­ност рад­ног ме­ста као њи­хо­ви ро­ди­те­љи. За­па­же­но је да је у ми­ну­лим де­мон­стра­ци­ја­ма ко­је су успе­шно бра­ни­ле фран­цу­ску те­ко­ви­ну нај­ма­ње би­ло рад­ни­ка, со­ци­јал­но угро­же­них, а по­нај­ви­ше мла­дих бе­лих Фран­цу­за, че­сто из про­вин­ци­је и сред­њег сло­ја.

У Не­мач­кој, ко­ја је Ма­кро­нов ре­форм­ски узор, упра­во је со­ци­јал­де­мо­крат­ски пре­ми­јер про­ме­нио за­кон о ра­ду сма­њи­ва­њем пра­ва рад­ни­ка. Не­мач­ка, ко­ја је овим ре­фор­ма­ма по­кре­ну­ла тренд ко­ји је имао од­јек од Бер­ли­на до Ати­не, ус­пе­ла је сво­је­вре­ме­но да сма­њи не­за­по­сле­ност. Љу­ди ла­ко до­би­ја­ју при­вре­ме­не, ма­ње пла­ће­не по­сло­ве, али још лак­ше до­би­ја­ју от­каз – што је слу­чај у го­то­во свим европ­ским др­жа­ва­ма, па и Ита­ли­ји.

Рим је кре­нуо у про­ме­не ка­да је, има већ не­ко­ли­ко го­ди­на, та­да­шњи гу­вер­нер Европ­ске цен­трал­не бан­ке Жан-Клод Три­ше из Франк­фур­та по­слао пи­смо пре­ми­је­ру Сил­ви­ју Бер­лу­ско­ни­ју. Пи­смо са ре­цеп­том за опо­ра­вак еко­но­ми­је је пот­пи­сао и Три­ше­ов на­след­ник Ма­рио Дра­ги, а оче­ки­ва­ња ЕЦБ од пре­за­ду­же­не Ита­ли­је спро­во­дио је и Бер­лу­ско­ни­јев на­след­ник „Су­пер” Ма­рио Мон­ти. Ир­ска и Пор­ту­га­ли­ја су за­мр­зле ми­ни­мал­не за­ра­де, док их је Ати­на ума­њи­ла го­то­во за че­твр­ти­ну. 

А Фран­цу­зи? Да ли је ову зе­мљу на но­ге за­и­ста ди­гао син­ди­кат због за­ко­на ко­ји је сли­чан у свим зе­мља­ма? 

Ин­те­ре­сант­но је да они има­ју у нај­бо­љем слу­ча­ју до де­сет од­сто син­ди­ка­ли­зо­ва­них рад­ни­ка. Да Фран­цу­зи, од сту­де­на­та до гра­ђа­на, не по­др­жа­ва­ју за­по­сле­не, ма­ли део син­ди­кал­но ор­га­ни­зо­ва­них рад­ни­ка не би ус­пео да на­пра­ви про­те­сте го­ди­на­ма за­ре­дом. Ана­ли­ти­ча­ри, по оце­ни „Њу­јорк тај­мса”, штрај­ко­ве прав­да­ју фран­цу­ском кул­ту­ром про­те­ста и ди­ја­ло­га и из­над све­га дру­штве­не со­ли­дар­но­сти. То је оно што је ти­пич­но у из­ве­сној ме­ри и за Шпа­ни­ју, Ита­ли­ју, па и Грч­ку. 

А што се Ма­кро­на ти­че, по­ли­ти­ко­ло­зи ко­ји из­у­ча­ва­ју исто­ри­ју про­те­ста ве­ру­ју да он – упр­кос чи­ње­ни­ци да сма­њу­је по­ре­зе за бо­га­те и уда­ра на рад­нич­ка пра­ва и да је и да­ље пред­ста­вљен као цен­три­стич­ки спа­си­тељ – мо­же до­жи­ве­ти суд­би­ну прет­ход­ни­ка. Овог пу­та због на­чи­на ко­му­ни­ка­ци­је са парт­не­ри­ма и гра­ђа­ни­ма. 

На­ру­ку му иде то што де­це­ни­ја­ма нај­ја­чи син­ди­кат у зе­мљи ЦГТ гу­би ути­цај, али му не­ће ићи на­ру­ку ако не бу­де по­што­вао сво­је би­рач­ко те­ло. Они ко­ји ве­ру­ју у мла­дог ли­де­ра са­ве­ту­ју му да из­ву­че по­у­ке из ис­ку­ства, не са­мо прет­ход­ни­ка Олан­да већ и Ала­на Жи­пеа ко­ји је 1995. оштро на­сту­пао пре­ма де­мон­стран­ти­ма, из­гу­бив­ши та­ко ауто­ри­тет, ка­сни­је власт и на­по­слет­ку му је па­ла вла­да.


Коментари2
8b611
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Makronizam - najvisi stadijum (personalizovanog) neoliberalizma! Radnicima prvomajska uteha: nemacki poludokumentarac: "Karl Marks - najveci nemacki (!) prorok" (ipak su ga se setili povodom 200 godisnjice njegovog rodjenja, barem kao Nemca, ako vec ne kao idejnog tvorca medjunarodnog radnickog pokreta [u interesu britanskog imperijalizma, kako bi rekli zli jezici]), sa odlicnim Mariom Adorfom u ulozi starog Karla Marksa. A sto se ostalih socijalistickih, socijaldemokratskih i drugih levih (?) stranaka tice, pitanje je da li ce se uopste usuditi da ga evociraju, a kamoli da se njegovim idejama inspirisu. Utoliko ce biti vece sanse da sledeci bauk kruzi Evropom i razara ostatke ostataka onoga sto se nekada zvalo "radnicka klasa", a to je bauk makronizma (i mocnih Rotsilda iza njega).
ljiljana Ljiljana
Ako je svugde gadno sto ne bi bilo i u Francuskoj!!!!!!! Kada su to njihovi radnici strajkovali protiv agresije Francuske na neduzne zemlje ( Srbija, Libija, Sirija i sl.)? Takvi potezi 'demokratskih' Francuza izazvali su veliko pomeranje naroda sa juga i jugoistoka. Sada su francuski radnici dobili konkurenciju u jeftinoj izbeglickoj radnoj snazi. Uopste mi ih nije zao zbog toga sto njihovi poslodavci mogu da trljaju ruke od srece zbog potencijalnog veceg profita a manjih plata i beneficija zaposlenima!!!!!!!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља