понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:23

Обележена 23. годишњица страдања Срба у Западној Славонији

Хрватска војна агресија „Бљесак”, у којој је протерано више од 20.000 Срба и убијено близу 300 српских заробљеника цивила, „представља завршни чин етничког чишћења Срба са простора Западне Славоније, каже Миодраг Линта
уторак, 01.05.2018. у 12:57
За злочине хрватских снага у акцији "Блијесак" до данас нико није одговарао (Фото Танјуг)

Парастосом у цркви Светог Марка, који је служио протојереј Јован Благојевић, данас је обележено 23 године од хрватске војне агресије „Бљесак” и страдања Срба у Западној Славонији.

Парастосу је присуствовао и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је рекао да хрватска војна агресија „Бљесак”, у којој је протерано више од 20.000 Срба и убијено близу 300 српских заробљеника цивила, „представља завршни чин етничког чишћења Срба са простора Западне Славоније”.

Он је подсетио да је још током јесени 1991. године са већег дела Западне Славоније „протерано преко 80.000 Срба, да је спаљено, минирано и уништено око 200 српских села, јер су Срби били у апсолутној већини, да је уништено преко 5.000 српских кућа”.

Наводи да је током и после војне операције „Бљесак”, 1995. године, хрватска војска и полиција починила бројне злочине на српским цивилима и заробљеницима и да, 23 године после, хрватско правосуђе није процесуирало, нити осудило ниједног налогодавца овог страшног злочина.

„Нажалост, генерално хрватско друштво није спремно да се суочи са злочиначком прошлошћу, није спремно да има исте стандарде према ратним злочинима и према жртвама, а темељ таквог односа Хрватске према прошлости јесте лажни мит о домовинском рату, према коме су Србија, крајишки Срби и ЈНА били агресори и злочиначка страна, а Хрватска је тобоже била невина жртва која је водила такозвани праведан, ослободилачки рат”, казао је Линта новинарима.

Истакао је да док такво стање буде у Хрватској, Срби не могу очекивати да ће њихове жртве добити сатисфакцију, да ће хрватски злочинци бити кажњени. „Више ништа не очекујем ни од међународне заједнице, ЕУ, Берлина, Вашингтона. Очигледно да геополитички разлози утичу да Хрватска као лојалан члан западне алијансе нема обавезу да поштује темељне вредности ЕУ, а то су људска права и антифашизам”, казао је Линта.

Председница Удружења породица погинулих и несталих „Суза” Драгана Ђукић казала је новинарима да је та агресија хрватске војске на породице оставила велики траг, те да су породице незадовољне, јер се још увек велики број људи води као нестала лица.

„Проблем несталих је подигнут на највиши ниво, али обећања званичника не прати реализација. Незадовољни смо и не можемо да верујемо да се у 21. веку и после 23 године само прича да је то хуманитарно питање, а да резултата нема. Да имамо мајке које и даље чекају посмртне остатке и да не могу за свог живота да сахране своју децу”, казала је Ђукић.

Подсетила је да је проблем несталих у фебруару приликом сусрета хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић и председника Србије Александра Вучића стављен на прво место, те да су дата обећања, али да до сада ништа није решено. „Ми и даље чекамо. Злочин се десио у заштићеној зони УН. Не можемо да верујемо да свет и нико не стоји иза породица и да нико није осудио тај злочин”, навела је Ђукић.

Председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир је навео да у исто време док се у Београду парастосом обележава годишњица „Бљеска”, у Хрватској се то слави као „велики датум њихове победе”.

„Заиста не знам у чему се та победа састоји, јер на тим просторима где су Срби живели готово да нема Срба, а нема ни Хрвата. Победа би била у томе да нестане народ који је тамо вековима живео”, казао је Будимир. Додао је да посебно боли чињеница да ни после 23 године, без обзира на промену власти у Хрватској, однос према жртвама се није променио.

„Готово нико није оптужен за злочине, а знамо да су, према подацима 'Веритаса', 283 особе, међу њима 57 жена и 14 деце, страдале на путу спаса према мосту према Босанској Градишци”, казао је Будимир. Навео је да је најмање за очекивати било да одговорни за те злочине одговарају, али да нико није одговарао ни у Хашком трибуналу, нити пред хрватским правосуђем.

„Тешко је после толико времена и очекивати да ће неко одговорати када видимо и сада да из Другог светског рата у Јасеновац на комеморацију одлази се у посебним колонама, што значи да се та истина тешко пробија”, казао је Будимир. Он је најавио да ће у манастиру у Крушседолу последње недеље маја поново одати помен и парастос страдалима у Бљеску и Олуји, као и другим ратовима током 20. века. (Танјуг)

У Градишки обележена годишњица страдања Срба

Бањалука - У Градишки је обележена годишњица страдања Срба из западне Славоније, током акције хрватских полицијских и војних снага снага „Бљесак”. Испред цркве Пресвете Богородице служен је парастос за страдале Србе из западне Славије, потом су положени венци код спомен плоче, а потом су са моста у Саву спуштени венци и цвеће.

Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је да Срби морају бити јединствени и чувати своје две државе - Републику Српску и Србију, јер „ако немају државу нису слободни”. „У каквом тешком положају су Срби најбоље видимо у Федерацији БиХ, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији и самопроглашеном Косову”, рекао је Додик.

Он је истакао да су у РС уточиште нашли и многи Срби прогнани из западне Славније, додавши да је акција „Бљесак” била „злочиначка акција”, што потврђује и податак да је у тој акцији убијена и двогодишња девојчица која је била у бакином наручју. „Морамо бити јединствени, јер не постоје босански и хрватски Срби”, истакао је Додик.

Председник РС је оценио да за српске жртве „још нема правде”, што се види и из пуштања на слободу одмах после хапшења ратног команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића, иако постоје релевантни докази да је починио ратне злочине над Србима.

„Зато је потребно да јачамо нашу Републику и не смемо попустити ни на једном месту. Српска је данас стабилна и верујем у њену будућност”, нагласио је Додик. Председник Удружења Срба протераних из западне Славоније Крсто Жарковић рекао је да је од 1991. до 1995. године страдао 1.241 Србин са тог подручја, додавши да за злочине над Србима у западној Славонији нико није одговарао.

Венце су код спомен-плоче српским жртвама западне Славоније положили Додик, српски члан Председништва БиХ Младен Иванић, министри у Влади РС, вицеконзул Србије у Бањалуци Перица Николић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, породице српских жртава, представници Удружења Срба протераних из западне Славоније, директор Документационо информационог центра „Веритас” Саво Штрбац, Борачке организације Републике Српске, невладиних организација и општине Градишка.

Према подацима „Веритаса” у мају 1995. године у акцији хрватске војске „Бљесак” из западне Славоније, која је то време била под заштитом војника УН-а, протерано је око 15 хиљада Срба, погинуло их је 283, међу њима и 114 цивила, а било је заробљено 1.450 војника. (Бета)


Коментари21
3fe65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jeremija
Hajde jednom da uskladite ove brojeve. Imate Veritas i g. Štrpca, najmjerodavnijeg za to, a ne ovako. Brojevi se razlikuju u dvostrukom iznosu, što ostavlja užasan dojam. Tako niste vjerodostojni, što bi rekli hrvati, i ne može vam se vjerovati. Nije ovo ni prvi, a ni zadnji slučaj šaketanja kojekavih brojeva, kao da se ne radi o ljudima i ljudskim sudbinama.
svetlana
Dobro je bar se ovi naši ne švrljaju sa cifrom od 6 miliona.
Препоручујем 5
Trifun
"Док се у Београду парастосом обележава годишњица „Бљеска”, у Хрватској се то слави као „велики датум њихове победе”. Jos veci "dernek"Hrvati prave 5.avgusta kada slave obljetnicu "Oluje",kao dvostruki drzavni praznik,sa svom ustaskom ikonografijom i uz Tompsonov opus "O Jasenovcu i Gradisci Staroj"...Kakav je to narod koji slavi najvece zlocine pocinjene nad svojim komsijama?Srbi,na primer,i ne pomisljaju da slave "Srebrenicu"..A "Bljesak"/"Oluja" su po obimu zlocina i njegovim posledicama neuporedivo veci zlocin.Za Srebrenicu su osudjeni mnogobrojni Srbi i u Hagu i u Sarajevu i u Beogradu.Za "Bljesak"/"Oluju" nije niko..Seselj je u Hagu osudjen zbog odrzanog govora u Hrtkovcima(verbalni delikt).A isti HT u Hagu je oslobodio Gotovinu i kompaniju.Iako postoje mnogobrojni dokazi izvrsenog genocida ,posle Tudjmanove komande(na Brionima) "Naneti takve udarce Srbima da prakticno nestanu sa ovih podrucja".U pravu je Plenkovic kada kaze da nismo isto..."...jer se Hrvati nicega ne stide"
Milovan P
Srbija je izdala srpski narod u Hrvatskoj. Da su lideri vise mislili na narod a manje na svoje fotelje imali bi hrabrosti da sprece etnicko ciscenje celokupnog naroda sa tih prostora.
Анка
@Јеремија, Србија треба да призна српском народу, које је грешке направила у политици 90-их. Јако је важно да српски народ знаде истину, и да тражи од својих политичара да не понављају исте грешке у будућности. Грешке Србије, не умањују грешке Хрватске. Нека сватко носи своје бреме.
Препоручујем 3
милутин
Није Србија него они који су после 1945. загосподрили Србијом. Они "два ока у глави" (док се не заврши приватизација).
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Jovan Dragojevic
Evo gledam danas prenos iz Hrvatske oni obelezavaju domovinski rat Mi to kazemo etnicko ciscenje Pa ne moze i jedno i drugo ili je prva definicija ili druga Samo ko ce da definise Ko
edvin Peric
Pa neka se ovaj obican narod zahvali svojim sefovima i nasem Slobi koji su hteli da tamo budu sefovi Malo se podsetimo sta je sve bilo onda (oni koji se secaju) kada su magacioneri bili rukovodioci Republike Srpske ili kako su je vec zvali Srbin sam da se razumemo ali tako je bilo
svetlana
Šta kaže Vuk Drašković na ovo, bilo je i njegovih partizana po Krajini i Hrtkovcima. Više je Vukov SPO harao po Krajini i proterao Hrvata iz Hrtkovaca negoli što su Šešeljovi Radikali. U to vreme Šešelj je jezikom samo mlatio, dok je Vuk Drašković ozbiljno radio. Posle Vuka unaprediše za ministra spoljnog, a Šešelja za Hag.
Препоручујем 39

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља