уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Бивши француски премијер би да буде градоначелник Барселоне

Мануел Валс жели да уђе у каталонску политику да би се супротставио оснивању тамошње републике
Аутор: Јелена Стевановићсреда, 02.05.2018. у 22:00
Мануел Валс (Фото Википедија)

Баук сепаратизма мора да се стварно шири Европом кад бивши француски премијер размишља да се кандидује за градоначелника Барселоне, а све због тога да би шпанским унитаристима помогао да победе заговорнике независне Каталоније.

Мануел Валс (55) налазио се на челу владе Пете републике (2014 – 2016), био је министар унутрашњих послова и чак се укључио и у трку за шефа Јелисејске палате прошле године, али сада би се задовољио и локалном влашћу, и то у суседној држави. Он је недавно потврдио да разматра понуду да се на шпанским локалним изборима следеће године нађе на листи најјаче унитаристичке странке у Каталонији – Сијудаданос (Грађани).

Валс је каталонског порекла, говори каталонски и рођен је у Барселони, али се на биралиштима у родном граду не би појавио из емотивних разлога. Према сопственом признању, жели да спречи победу каталонских сецесионистичких странака и заустави ширење сепаратизма по Европи, пренела је „Вангвардија”.

„Ако се сломи Шпанија, отварају се врата свим национализмима у Европи”, изјавио је кад је крајем прошле године подржао Грађане на ванредним парламентарним изборима у покрајини. И поред тога што су тих дана у Барселони подршку јединственој Шпанији пружили и Валс и нобеловац Марио Варгас Љоса, партије које се залажу за отцепљење поново су освојиле већину мандата у регионалном парламенту. Валс се пре неколико дана поново обрео у Барсeлони, где је, како је пренео Ефе, поручио да је каталонски сепаратизам попут рата који разбија Европу. „Можете да рачунате на мене, увек ћу бити уз вас зарад демократије и слободе”, обећао је.

Иако је у Француској био премијер за време социјалистичког председника Франсоа Оланда, у Каталонији би се нашао на листи конзервативне странке која је најснажнија у покрајинском парламенту, али није преузела контролу над регијом јер не може да пронађе коалиционе партнере. Сепаратистичке партије су владале провинцијом кад је Каталонија прошле године организовала референдум о одвајању и симболично прогласила формирање републике. Иберијска монархија је одговорила тако што је свргла покрајинску владу премијера Карлеса Пуђдемона, укинула регионалну аутономију и увела директну управу Мадрида над Каталонијом. Сви чланови Пуђдемонове администрације и парламентарни лидери нашли су се иза браве или су побегли у иностранство, па је овом блоку, који је и на ванредним изборима у децембру поново освојио апсолутну већину мандата, немогуће да пронађе мандатара и састави владу.

Сијудаданос се нада да ће уз малу помоћ француских пријатеља у Барселони надјачати не само заговорнике републике већ и актуелну градоначелницу Аду Колау, која не подржава једнострано отцепљење, али ни политику Мадрида. Валсово интересовање за Каталонију може се схватити и као покушај враћања у политику, макар и на шпанским локалним изборима, пошто је већ изгуран са француске националне сцене. Иако је важио за могућег Оландовог наследника, он је прошле године изгубио страначке изборе на којима су социјалисти бирали свог представника на изборима за шефа Јелисеја. Тада је одбио да стане иза председничког кандидата сопствене партије, подржао Емануела Макрона, разишао се са социјалистима и коначно ушао у парламент као независан посланик. Као грађанин ЕУ, он може да се појави на локалним изборима у Шпанији, али противници Сијудаданоса инсистирају на томе да би кандидат морао да буде резидент, што Валс није. Он је целог живота живео у Француској, па се сецесионисти питају како градоначелник може да буде неко ко не познаје град ни његове потребе.

Валсова управа Барселоном из Париза била би спорна и због тога што Шпанија тврди да Пуђдемон, који се налази у иностранству, не може да положи премијерску заклетву преко „скајпа” јер није могуће владати Каталонијом на даљину. Он је побегао у Белгију, али је током једног путовања кроз Немачку ухапшен по шпанској потерници и сада чека одлуку тамошњих судова о изручењу Мадриду.

Како Пуђдемону не полази за руком да се врати на власт из егзила, све више се говори и о новим покрајинским изборима. Због каталонске кризе, популарност Грађана расте не само у провинцији већ и на нивоу државе. Према анкетама, да се данас гласа, они би имали највећи број посланика у националном парламенту и поред тога што су настали пре само десет година као регионална странка, чији се програм заснивао на противљењу самосталне Каталоније. За шпанског премијера Маријана Рахоја они су мач са две оштрице. Сијудаданос подржава мањинску владу Народне странке и све што је Мадрид урадио у Каталонији, али представља и највећу опасност јер расте на рачун Рахојеве партије.

Шпански премијер ускоро би могао да се суочи са тим да не подржавају Грађани његову мањинску владу, већ он њихову. Народњаци су у Каталонији већ постали минорна странка, и то у знатној мери захваљујући расту њима идеолошки блиског Сијудаданоса, који им је однео бираче.

Слично би могло да се догоди и у престоници, где народњаке, који су раније оптуживани за корупционашке скандале, сада потреса нова афера. Председница локалне владе Мадрида и функционерка Народне странке Кристина Сифуентес суочава се са оптужбама да је фалсификовала мастер диплому. Бранила се да је све било регуларно, али није могла да покаже диплому јер је, како је пренео „Паис”, тврдила да је погубила документа током селидбе. Како притисак у медијима није престајао, одрекла се звања мастера. Универзитет на којем је наводно дипломирала саопштио је да није могао да пронађе њену дисертацију и потврдио да је неколико потписа на њеном сведочанству фалсификовано, због чега је покренута кривична истрага. Кристина Сифуентес је на крају поднела оставку, али тек када је испливао још један скандал и кад се сазнало да је супермаркету украла две креме против бора.


Коментари0
07d02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља