субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.05.2018. у 22:00 Др Ана Плотњикова

Етнолингвистика је важна новина славистичких конгреса

Израз „наjести се боба или граха“ у руском и пољском jезику значи затруднети, а исто тако и код карпатских источнословенских народа
Никита Иљич Толстоj (Фото Википедија)

Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач jе Никита Иљич Толстоj, руски слависта, иначе рођен у Србиjи, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоjа су увек били чврсто везани за Србиjу и њен народ: живео је и учио у Jугославиjи, био учесник партизанског покрета. Касниjе jе дошао у Москву, тамо завршио Московски универзитет и почео озбиљно да се бави науком. Имао jе много ученика и сарадника коjи су прихватили његове идеjе о словенским jезицима и словенскоj народноj култури, о њиховом заjедничком нераздвоjивом проучавању.

Светлана Толстоj, супруга Никите Толстоjа, након његове смрти (1996) преузела је руковођење московском етнолингвистиком и наставила, заjедно са колегама, рад на jедном од наjобимнијих етнолингвистичких подухвата – на речнику „Словенске старине“ у пет томова.

У њему се истражуjе архаични словенски модел света поређењем словенских традициjа. Аутори речника „Словенске старине“ узимају у обзир све словенске народне културне групације мада је у почетку речник био замишљен само као одраз традициjе архаичног источнословенског региона Полесjа. Толстоj је Полесjе сматрао наjархаичниjом словенском зоном, оно се простире на тромеђи руског, белоруског и украјинског дела источнословенског терена. Проучавао га је заjедно са своjим сарадницима, колегама, ученицима и студентима на терену током више од двадесет година, све до чернобиљске катастрофе. На основу овог теренског рада настала је Полеска архива драгоцених етнолингвистичких података. Заjедно са колегама пратио је аналогије и везе архаичне полеске грађе и источносрпске и западнобугарске односно – полеске и jужнословенске.

Дела Вука Караџића служе као непосредни извор за речник „Словенске старине“, и то, пре свега, „Рјечник“ из 1818. године. У кругу извора за Московски етнолингвистички речник (1995–2012) налази се и друго, проширено, издање Вуковог речника из 1852. године, али се неки важни подаци могу наћи само у првом издању коjе jе заправо слика jезичке и културне традициjе Вуковог завичаjа. Тако, у првом Вуковом „Рјечнику” налазимо чланак Бабине. После превода речи на немачки и латински следи детаљан опис овог обичаjа код Срба. Вук пише: „Код Срба траjу бабине обично седам дана. За тиjе седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе част, н. п. пите, уштипке, ракиjу, вино итд.) и ђетету дарове, те се часте и веселе; а ноћу дођу комшиjе и комшинице, познаници и познанице, те чуваjу бабине, тj. сjеде сву ноћ код породиље, и разговараjу се и пjеваjу, а особито трећу и седму ноћ („Ниjе седму ноћ дочуван“ – имаjу обичаj рећи ономе коjи jе мало сулудаст)“…

Вукова примедба о пореклу вербалне формуле сасвим је етнолингвистичка у савременом смислу речи. А иначе цео наведени одељак о чувању породиље и детета из Вуковог „Рјечника“ укључен је у чланак „Бдение“ (што би у преводу на српски jезик значило „суздржавање од спавања“, или „бдење“), као део низа сличних обичаjа код Лужичких Срба, Словенаца и Бугара. Сви тамо наведени примери одражавају превентивну функциjу обредне радње – бдења. И даље, Вуков податак о обележавању треће и седме ноћи у „Словенским старинама“ укључен је чланак о теми „Суђенице“.

Даље, на краjу овог већег Вуковог описа налазимо веома важне фолклорне примедбе. Вук пише: „На бабинама пjеваjу свакоjаке пjесме, а неке имаjу коjе се само тада пjеваjу, нпр. Оj, на долу голему боб се зелени, / А ко га jе посеjао те се зелени? / Мирко га jе посеjао те се зелени, /  Ружа га се назобала, срце jе боли“.

Ово jе важан податак о симболичном значењу биљке боб код свих Словена. У чланку „Бобы“ (боб, пасуљ) Вукова забелешка помаже у тумачењу целог низа словенских обичаjа и израза коjи се односе на боб као симбол зачећа детета. Израз „наjести се боба или граха“ значи затруднети у руском и пољском jезику, а исто тако и код карпатских источнословенских народа. Ниjе случаjно да се боб и пасуљ користе током божићних обичаjа код свих Словена у сврху подстицања плодности поља и берићета у кући. На пример, пасуљ се обавезно jеде на Бадњи дан код Jужних Словена; боб се разбацуjе на исти дан по ћошковима у кући „за душе умрлих“ код Западних Словена  и тако даље.

И то би био само jедан пример, а у Вуковом „Рјечнику“, као непосредном извору за грађу речника „Словенских старина“ наравно, има више (Милати се jе коришћено у чланку „Диjалог–ритуал“, Варица – у чланку „Панспермиjа“, Вукодлак – у чланку „Вампир“ и тако даље).

Наредни, 16. конгрес слависта, овог пута ће се коначно одржати у Београду, у августу ове године. На конгресу ће бити представљена наjзначаjниjа научна достигнућа у славистици. Треба да кажем да етнолингвистика заузима важно место у раду конгреса, и то на више места и у више секциjа, округлих столова и тематских блокова. Методолошки допринос етнолингвистике се огледа скоро у свакоj секциjи и у више реферата. Рецимо, у првоj секциjи са темом „Прасловенски jезик“ Светлана Толстоj ће поднети први реферат, посвећен лексичкоj расподели словенских глаголских основа. У основи њеног излагања стоје семиотичке методе коjе се, осим у етнолингвистици, користе у више других дисциплина. Друго заседање почиње са излагањем Харија Валтера и Валериjа Мокиенка „Прасловенска фразеологија – мит или реалност?“ такође заснованом на вези jезика и слике света која садржи митолошко схватање живота, онако како jе о томе мислио руски филозоф и филолог Александар Веселовски у 19. веку. И тако даље, ако погледамо програм, видећемо ту реферате Толстоjевих ученика, следбеника, колега.  Међу млађим истраживачима неки су представници руске етнолингвистичке школе, наравно да има следбеника ове школе у свим словенским земљама, а реферати су распоређени чак у два заседања у засебноj секциjи „Етнолингвистика“, што jе иначе важна новина у славистичким конгресима.

Институт за славистику Руске академије наука, Москва

Коментари5
9c82f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
У Вуковом Рјечнику нема изразâ као способност, невиност, гордост, излог, својство, житељ, површина, образован, последица, износ, безуман, исправност, истинитост, слог, ваздух, безусловно, богољубив, решење, спокојан, важан, ...итд, да не дужим.
Коста
@Константин -- ако је "'Рјечник', који у сваком случају ни из далека не исрпљује оно што подразумевамо, како сада тако и тада - под појмом српски књижевни језик" онда ни тада ни сада Вукова бечка реформа не би успела, а још мање преживела.
Константин
@Коста Да се разумемо: мени је без боба и граха сасвим у реду. Изрази не да нису требали Вуку, већ је беспредметно говорити о томе, поготово када узмемо у обзир начин и под којим условима је он израдио свој "Рјечник", који у сваком случају ни из далека не исрпљује оно што подразумевамо, како сада тако и тада - под појмом српски књижевни језик. Вуков Рјечник свакако није његово мерило.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља