понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

„Хестил” не мора да врати паре у буџет

У Извештају о напретку ЕК наводи се да дотације које је Железара „Смедерево” добијала пре продаје Кинезима нису биле у складу са ССП-ом
Аутор: Аница Телесковићсреда, 02.05.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Државна помоћ коју је Железара „Смедерево” добијала пре него што је продата кинеском „Хестилу” није у складу са Протоколом пет Споразума о стабилизацији и придруживању. Ово је епилог дуге истраге коју је Европска комисија водила против Србије, паралелно са истрагом о дампингу. И док је, када је о дампингу реч, наша земља успела да убеди Брисел да извоза челика испод тржишне цене није било, у овом процесу то нам није пошло за руком.

У Извештају о напретку ЕК који је недавно објављен јасно се наводи да је истрага о државној помоћи завршена у новембру 2017. године, као и да је она показала да државна помоћ није била у складу са европском регулативом. Протокол пет ССП-а забрањује било какву врсту државне помоћи челичној индустрији, укључујући и директне трансфере из буџета, пореске олакшице, јефтинију струју или гас и разне друге дотације.

Протокол пет у Србији није почео да важи са даном потписивања ССП-а – 1. фебруара 2009. године. Домаћа челичана је била заштићена пет година и у том периоду је дотирање железаре било дозвољено. Међутим, од 1. фебруара 2014. године Протокол пет је ступио на снагу и Србија је морала да доказује да је државна помоћ коју је челичана у Смедереву добијала пре доласка Кинеза (јун 2016) била у складу са ССП-ом.

Упркос овој лошој вести, оно што је за нас добро јесте то да Србија неће сносити никакве финансијске последице због тога, каже Ранка Миљеновић, извршна директорка Центра за европске политике.

– То значи да компанија која је правни наследник Железаре „Смедерево”, а то је „Хестил ајрон енд стил”, неће морати у буџет да врати део државне помоћи. Међутим, смедеревска челичана ће и даље бити под надзором Брисела и уколико се испостави да је после продаје имовине и доласка Кинеза било недозвољене државне помоћи, могло би да буде и финансијских последица – каже Миљеновићева.

Да казнених новчаних пенала неће бити види се из саопштења које је ЕК на свом сајту објавила у новембру прошле године.

Како се наводи, европски комесар за суседску политику и политику проширења Јоханес Хан обавестио је премијерку Србије Ану Брнабић да је завршена анализа о давању државне помоћи железари у Смедереву. Како се даље наводи, процењено је да железара, сада у власништву „Хестила”, није у обавези да Србији врати државну помоћ коју је примала у прошлости.

Како се наводи у саопштењу, ЕК је била у обавези да изврши ту анализу због обавеза Србије у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању да се поштују правила ЕУ у области државне помоћи, посебно за компаније у реструктурирању, наводи се у саопштењу.

У Извештају о напретку наводи се и то да треба кадровски оснажити Комисију за контролу државне помоћи и да је у њој запослено само петоро људи. Комисија је током 2016. и 2017. године донела 46 одлука о додели државне помоћи компанијама, а ЕК посебно подвлачи да није било ниједне забране, односно да нико за такву врсту дотација није одбијен.

Занимљиво је и то да се у годишњем извештају ове комисије наводи да у току 2015. и 2016. године државне помоћи челичној индустрији није било. Ситуација је нешто другачија у 2014. години, када су такође важила ограничења за државну помоћ. Тако се у годишњем извештају комисије наводи да је помоћ државе челичној индустрији износила 66,9 милиона евра.

Када је дампингу реч, оно што за нас није добро јесте то што ће Еврофер, удружење европских произвођача челика, мотрити на сваки наш корак. Поготово што у образложењу Европске комисије, након завршетка истраге о дампингу, којом на нашу срећу Србији нису уведене царине на извоз, званични Брисел Евроферу оставља могућност да поднесе нову жалбу против Србије.

У том образложењу се наводи да је тржишно учешће српског извоза на европском тржишту 1,04 одсто, као и да то није нанело директну штету европској индустрији, иако Еврофер тврди супротно. Додаје се и то да цене по којима је Србија извозила челик нису биле најниже у поређењу са другим земљама. Пре би се могло рећи да је Србија пратила ценовне трендове, него што их је постављала, наводи се у образложењу. Уколико се тврдње Еврофера у будућности остваре, ово удружење моћи ће да поднесе нову жалбу, наводи се у образложењу ЕК.


Коментари5
0f256
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca
Bravo Dejane za komentar!Upravo tako!Drzava nije trebala da izdvaja pare iz budzeta i placa dugove zelezari, nego je trebala da dozvoli da zelezara proglasi bankrot i tako ostavi par hiljada radnika na ulici.Verujem da bi tada gospoda iz EU bili najsrecniji!!
marko
Па јел ви уопште и знате да је та железара велики увозник? А сад кад знате јел можете уопште да замислите шта они то увозе? Дакле ми ем што немамо ту руду ( што је можда још и добро), него чак ни мало плаћени радници не могу да компензују остале мане тог пословања. Ваљда је јасно да је тај бизнис био нодржив о чему и говоре губици од више стотине милиона еура. Свесни сте онда ваљда да то или плаћате, или је сада плаћено од смањене пензије, или сте задужени тако што се држава задужује за те минусе па ћемо касније сви кроз повећане порезе да плаћамо то лоше пословање.
Препоручујем 3
Dejan Ranđelović
Dejan Tošić je lepo rekao. Ono što su prethodne vlasti radile a i sadašnja je da teško oporezuje produktivne delove privatnog sektora u Srbiji, i onda taj novac upumpava u ova gubitnička javna preduzeća tj. rupe bez dna. Ako IT sektor u Srbiji ostvari prihod od milijardu evra godišnje, nije li bolje da se taj novac ponovo reinvestira u IT sektor nego što se upumpava u ove "crne rupe" poput Železare, RTB Bora i slično. A druga stvar, ništa u životu nije zagarantovano, pa ni radno mesto. Upumpavanjem novca u ova neefikasna, gubitnička, državna preduzeća se možda čuva "socijalni mir" ali se ide na štetu celokupne privrede jer se novac usmerava tamo gde će eventualno biti izgubljen. A ljudi koji su protiv privatizacije su najčešće direktori tih javnih preduzeća jer znaju da kad privatnik dođe, onda nema više zabušavanja.
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Dejan.R.Tošić
Pa država daje poreske olakšice i subvencije stranim investitorima,država direktno iz budžeta finansira preduzeća kojima upravljaju Upravnici državnog kapitala,koji ne plaćaju ni struju ni gas,ni poreze.Ali zato Javni izvršitelji direktno naplaćuju dugovanja za Infostan od penzionera.Kakvi standardi E.U. ovo je diznilend . Pa kako misli vlada da pokrene ekonomiju kada stalno sipa vodu iz šerpe u prazan bunar,da li čekaju da se bunar napuni vodom,pa da onda pokrenu ekonomiju ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља