субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:00

Боље пракса него летовање

Волонтирање у предузећима и установама, од јула до септембра, за многе студенте биће прво искуство о ономе што их чека после дипломирања
Аутор: Бранислав Радивојшасреда, 02.05.2018. у 23:00
Уместо летовања они бирају летњу праксу (Фото А. Васиљевић)

Годинама код нас студенти при крају студија иду на летњу праксу у предузећа која запошљавају кадрове њиховог профила. Пракса је све боље организована, јер универзитети имају и центре за развој каријере који расписују конкурсе, обучавају менторе и склапају уговоре с предузећима и установама. За многе студенте то је и прво суочавање с конкретним послом у некој фирми, што може да утиче на њихово коначно опредељeње чиме ће се после дипломирања стварно бавити.

Катарина Манојловић Николић и Дејана Лазић из Центра за развој каријере Универзитета у Београду кажу да је управо завршен конкурс за пријављивање студената за овогодишњу „летњу праксу без летовања” (од 15. јуна до 15. септембра). Током осам прошлих година на овај начин било је ангажовано 1.800 студената. Само лане волонтирало је њих 240, али их се пријавило „многоструко више”.

Осим овог универзитетског волонтирања и сами факултети организују разне праксе, од којих су неке саставни део такозваног курикулума (наставни план и програм). Очигледан пример такве праксе су клинички предмети на медицинским факултетима, али и на многим другим, а поготово на високим струковним школама.

Студентски летњи радови имају и неке недостатке. Један од њих је што обухватају врло мали део генерације, и то претежно добровољце. Такође, (државни) Универзитет у Београду организује праксу студената у јавним комуналним предузећима, установама културе, градским и општинским службама, али студената неколико приватних универзитета у тим установама нема. Проблем је и у томе што студенти иду на праксу у установе које су преоптерећене бројем запослених, па је студентско припремање за рад у институцијама у којима је на снази забрана запошљавања готово апсурдно.

Све то не значи да студенти не треба и на овај начин да иду на праксу. Професорке Филозофског факултета у Београду Драгана Павловић Бренеселовић и Снежана Медић напомињу, међутим, да наше академске студије не треба ни сводити на струковне. Јер постоје високошколске институције које су оријентисане претежно на праксу и на припремање за одређена занимања – то су високе школе струковних студија, подсећа др Павловић Бренеселовић, док су академске студије намењене будућем позиву, али и научноистраживачком раду, и ту се не може говорити о доминацији праксе и о дуалном образовању.

И студентске праксе морају се разликовати, напомиње др Снежана Медић и објашњава да нека волонтирања помажу студентима да овладају умећима важним за будућу професију, а нека им користе да критички преиспитују оно што се дешава у стварности, што је такође део њихових академских студија. Као пример ових разлика, др Медић помиње школску педагогију, која је у вези с праксом студената у школама и дечјим вртићима, али и социјалну педагогију и андрагогију, у оквиру којих студенти сазнају, рецимо, како поједине институције раде на заштити мањинских група.

Наше саговорнице са Филозофског факултета зато кажу да, кад је о студентској пракси реч, већи део проблема код нас лежи на другој страни – тамо где студенти одлазе да волонтирају. И наши школарци би требало да имају оспособљене менторе који ће их проводити кроз процес обуке с тачно одређеним циљевима, резултатима и компетенцијама, а то се овде не дешава, и зато се чак суочавамо са злоупотребама ове праксе, када поједине фирме на тај начин решавају неке своје дневне кадровске потребе (кад студент, уместо радника са бироа, јефтиније „одради” неки посао).

На примедбу да је привреда код нас слабо развијена и најчешће са застарелом опремом која не одговара потребама савременог школства, Снежана Медић помиње сасвим друкчија искуства – Швајцарске.

– Кад се код нас пре деценију и по кренуло у реформу образовања, посетили смо Швајцарску да видимо како функционише њихов школски систем. Једна од тема била је и студентска, а пре свега ђачка пракса. Нама није било сасвим јасно какав је интерес привреде Швајцарске да ђаке и студенте прима на обуку. Питала сам помоћника министра шта привреднике мотивише на то и он ми је рекао да, прво, приватни сектор неће да дозволи да дође до мањка радне снаге оног профила који је том сектору потребан, јер би та радна снага тада била много скупља. Поред тога, од оних које приме на праксу привредници могу да изаберу најбоље и задрже их код себе. Речено ми је и да сваки ментор у Швајцарској добија листу обавеза које мора да испуни током рада са учеником и посебна комисија проверавала је резултате те обуке. Али ментор је у Швајцарској очигледно био заинтересован и оспособљен да обучи школарца, што овде често није случај – каже Медићева и додаје: 

– Много је фактора који у свему овоме утичу један на други. А овако, организовати дуално ради дуалног и праксу ради праксе, ефекти су много скромнији.


Коментари5
b66cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Desanka
Kakva praksa u visokim strukovnim školama? To jr marketinški trik da privuku studente. KAPK je osporio i doktorate profesora u brojnim visokim školama, a pre svega u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.
Леон Давидович
Пракса није никаква тековина новог доба. И удоба Ју, студенти Београдског универзитета ишли су на праксу. Не могу никада заборавити љубазност у предузећу у којем сам се нашао. Храну сам наравно имао у ресторану предузећа, а на крају дали су ми добар новац. Данас то предузеће не постоји, На жалост, ново друштво ималио је тенденцију да уништава и оно што је било здраво и успешно.
Stevan
Bio bi red da im poslodavci plate makar markicu za prevoz da bi poceli da licimo na normalan svet gde se studentima praksa placa odredjen procenat plate.
Muradin Rebronja
Za učenike srednjih ugostiteljskih škola, ili Visoke hotelijerske škole bi to trebala da bude plaćena letnja praksa, uz smeštaj i ishranu. Radiće sve ono što im bude rečeno i onako kako im bude pokazano. Svaka praksa i/ili radno iskustvo je dobro. Tu može da se nauči i kako treba raditi i kako ne treba raditi. Dobro i za poslodavce jer im plaćaju honorar po radnom satu. Nikako "plata" i rad od jutra do sutra. Koliko si sati radio toliko si zaradio. Uz uslov, ako može i hoće. Ako neće Mika neka radi Žika. Za poslodavca je svejedno, uz uslov da ima potrebe. Nisu u radnom odnosu i ne krše prava iz radnog odnosa. Ukratko, svi su na dobitku.
Vladislav Marjanovic
Volontiranje ima smisla samo ako se volonteru posle zakonski odredjenog roka osigura zaposljavanje u ustanovi koja ga je angazovala. Sve ostalo je izrabljivanje besplatne radne snage. Ali to je u duhu postojeceg (neoliberalnog) sistema nametnutog svetu. Pravo na rad je ukinuto,a eksploatacija mladih pretvorila se u vrlinu. Takozvane. nevladine organizacije u tome prednjace. Jedan tanusan upravni sloj profitira, tehnicko osoblje jos je placeno i zaposleno, a najveci deo posla na terenu obavljaju "volonteri", mahom mladi entuzijasti koji ce biti uvereni da su nesto ucinili za drustvo i - koji ce glasati za tzv. liberalnu (mahom od Sorosa finansiranu) levicu. Sto se ostalih ustanova tice, one teze "racionalizaciji" pa im praktikanti dobro dolaze da ne moraju da zaposljavaju stalnu radnu snagu, placaju socijalno osiguranje i postuju kolektivne ugovore. Ovako imaju slobodne ruke. Mladi imaju nadu, malo su okusili praksu, a firme profitiraju (ukljucujuci Evropsku komisiju).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља