субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

ЕУ: Највећи привредни раст Србије у последњих десет година

Србија ће у 2018. години забележити раст од 3,3 процента док би 2019. године БДП могао да порасте за 3,5 одсто, предвиђа Европска комисија
четвртак, 03.05.2018. у 12:28
Новоотворене фабрике подижу БДП у Србији (Фото Танјуг)

БРИСЕЛ - Европска комисија сматра да ће Србија у 2018. години забележити најбржи привредни раст у последњих десет година, који ће, како се наводи у најновијем пролећним прогнозама, износити 3,3 процента.

За 2019. годину, Европска комисија предвиђа да ће бруто домаћи производ (БДП) Србије порасти за 3,5 одсто.

Обе пројекције су на нивоу из претходног новембарског извештаја, односно јесењих економских прогноза Европске комисије за европске земље.

Експерти ЕК очекују да ће домаћа тражња у Србији додатно ојачати ове године на крилима раста потрошње и инвестиционе активности, уз подршку континуитаног прилива директних страних улагања.

Према њиховој пројекцији, српски извоз ће остати снажан, мада ће нето допринос извоза расту, како наводе, и ове године бити негативан због јачег раста увоза. Како прогнозирају, извоз ће ове године скочити за 9,7 процената а догодине за 8,8 посто, док ће увоз у 2018. забележити раст од 9,4 одсто, а следеће од 7,6 процената.

Предвиђа се да ће се инфлација постепено вратити на средишњи ниво у оквирима таргетираног распона централне банке од 3,0 одсто плус/минус 1,5 посто.

Србија ће, наводе из ЕК, и даље имати буџетски суфицит, али скрећу пажњу да још увек постоје фискални ризици које не треба занемарити.

Стопа незапослености у Србији ће, према пројекцији ЕК, ове године пасти на 12,1 одсто са прошлогодишњих 13,6 посто, а идуће године ће износити 10 процената.

„Краткорочни индикатори указују на убрзање привредног раста Србије на почетку 2018. године, а у прилог томе говори чињеница да је индустријска производња у прва два месеца остварила снажан раст, а убрзала је и малопродаја, што говори о расту домаће потрошње”, наводи се у извештају.

Нове инвестиције и циклус привредног раста у пуном су замајцу, оцењује ЕК, и додаје да ће раст улагања остати снажан захваљујући повећаном приливу директних страних инвестиција и већој капиталној потрошњи српске владе.

Приватна потрошња биће други кључни покретач привредног раста, констатује се у документу и додаје да су већа запосленост и благо повећање плата већ допринели убрзању економске експанзије.

„После пораста спољнотрговинског дебаланса прошле године, очекује се да он углавном остане стабилан у овој години али на повишеном нивоу. Иако је у целости покривен страним директним инвестицијама, обим дефицита текућег рачуна указује на велику економску рањивост. Флуктуације цена сировина и преокрети на међународним тржиштима капитала представљају и даље главне ризике по прогнозу привредног раста”, сматра је ЕК.

Даље се наводи да је у 2017. години консолидовани буџет на нивоу државе први пут у више од једне деценије био у суфициту од 1,2 одсто БДП-а, што је далеко надмашило иницијалне и касније ревидиране циљеве којима је пројектован дефицит. Као и у претходне две године, овај резултат је углавном постигнут захваљујући јачању прихода.

Прелиминарни подаци за први квартал, додаје се у документу, указују на наставак оваквих резултата уз остварење бољих прихода од очекиваних. Имајући у виду недавно повећање плата и пензија, процењује се да ће буџетски суфицит у наредне две године бити мањи. Такође се предвиђа да ће јавни дуг, не рачунајући потенцијални дуг по основу реституције, пасти и остати испод 60 процената БДП-а. Како се прецизира, у 2018. години јавни дуг ће износити 58,9 одсто БДП-а, а у 2019. години 55,9 одсто БДП-а.

Ипак, како се процењује, добри фискални изгледи и растући притисци на страни потрошње и даље ће стављати на испит владину решеност да одржи строгу контролу текућих расхода, посебно у погледу трошкова за зараде у јавном сектору и трошкова за пензије.

Окончање стендбај аранжмана са ММФ-ом и дисфункционални систем фискалних прописа такође доприносе неизвесности у погледу будућег курса фискалне политике. Поред тога, велике пореске и реформе јавне администрације и предузећа у државном власништву, са потенцијално знатним буџетским ефектима, и даље нису завршене, наводи се у Пролећним економским прогнозама Европске комисије, у делу посвећеном Србији.

Када је реч о земљама региона, Хрватску ове године, према процени ЕК, очекује раст од 2,8 одсто, а идуће године од 2,7 одсто, Словенију раст од 4,7 одсто, односно 3,6 одсто.

За Македонију се предвиђа у овој години раст од 3,1 одсто, а догодине од 3,3 процента, за Црну Гору 3,0 посто у овој, односно, 2,9 посто у следећој години. Бугарска може да се нада расту од 3,8 одсто у 2018. години, а наредне од 3,7 одсто , Румунија 4,5 одсто ове и 3,9 одсто идуће године, а Албанија 3,6 одсто и 3,9 одсто, респективно. (Танјуг)


Коментари2
08563
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Los Angeles
Rezultati su zaista dobri. Ipak, mi smo I dalje na balkanskom proseku, pa i ispod. "Biju" nas i Rumunija i Bugarska i Slovenija, koje su clanice EU i raspolazu vecim mogucnostima povlacenj novca iz razvojnih programa. Ali "bije" nas i Albanija, sto je nezamislivo. Ovde se provlaci jedna skrivena mana-Stopa nezaposlenosti! Sigurno je da ona pada, ali, skoro da vise i nema mladog sveta koji trazi posao u Srbiji. Svi se uhlebise u EU, USA, Australiji, Africi....Postojeci vremesni radnici odlaze u penzuju, a posto smo Drzava u odumiranju, vise je starih koji odlaze u penziju, nego mladih koji traze posao. Sreca bi bila -Da je obrnuto. Ipak, niko u okruzenju nije izlozen tolikim negativnim pritiscima i "saplitanjima", koliko Srbija, ali ona opstaje i de napred. Zaista-Zdivljujuce.
Dejan.R.Tošić
Почетак 2018.године,без поплава и раних мразева и суша,ће сигурно подићи принос пољопривредних производа,и то је један од пресудних разлога за повећање БДП,поготово у првом кварталу године,када Хидроелектране,Термоелектране,Топлане и Рудни копови раде пуним капацитетима.И даље је инфлација висока и практично неутралише раст БДП од 3 %. Једноставно привреда стагнира,без раста БДП од 6 % .Не могу ће је да привреда бележи раст када држава емитује девизне обвезнице са приносом од 6 % а да је пројектовани раст БДП 3,5 % са инфлацијом од 3%. Оно што је економски нонсенс јесте да се Јавни дуг Србије смањује а да се повећавају обавезе на име издатих државних девизних обвезница.И када саберете укупан дуг долазите од цифре од 25 милијарди долара.Алал вера.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља