четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Кинеске ракете у спорним водама

Пекинг почео да поставља и ракетне системе у Јужном кинеском мору, кључном глобалном трговинском коридору
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 03.05.2018. у 22:00
Си Ђинпинг (Фото А. Васиљевић)

Амерички медији објавили су, позивајући се на обавештајне изворе, да је Кина поставила ракетне системе на неким од острва у Јужном кинеском мору за које је бивши стратег Доналда Трампа предвиђао да ће бити повод за рат САД и Кине. Ракете су наводно распоређене у протеклих 30 дана на вештачким острвцима Јонгшу, Суби и Меиџи у оквиру архипелага Спратли. Прошлог фебруара је на истом месту Кина поставила складишта за пројектиле, а ако се потврди нови извештај, ово ће бити и прве противбродске ракете и први пројектили земља–ваздух на острвима на која право полажу и Вијетнам и Тајван.

Посматраче који прате ситуацију у спорним водама између Кине Вијентама, Филипина, Малезије и Брунеја не изненађује даља милитаризација Спратлија, будући да је Пекинг исте системе већ распоредио на севернијем острву Вуди у Парацелима. Слажу се да је ово важан корак ка кинеској доминацији на кључном међународном пловном коридору, кроз који годишње пролази роба вредна 5.000 милијарди долара.

„Земље које такође полажу право на ове воде раније су знале да им Кина будно прати сваки корак. Сада знају да су у досегу кинеских пројектила. То је врло снажна, неизречена претња”, каже за Ројтерс Грег Полинг из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије.

Постављеним ракетама Кина може да погоди пловила удаљена 295 наутичких миља (скоро 550 километара), док пројектили земља–ваздух досежу до дронова, авиона и крстарећих ракета на удаљености од 160 наутичких миља (300 километара), наводе извори Си-Ен-Би-Сија.

Извештај није хтело да коментарише ни кинеско ни америчко министарство одбране. Представница кинеског министарства спољних послова саопштила је да Кина има неспорни суверенитет над острвима Спратли и да је свака инсталација у сврху националне безбедности.

„Они који немају намеру да буду агресивни не треба да се плаше”, пренео је Ројтерс обраћање Хуа Чунјинг новинарима у Пекингу. Додала је и да се Кина нада да ће „релевантне стране на то гледати објективно и мирно”. Једна од тих страна је Америка, која до сада није мирно посматрала како Кина претвара пешчане спрудове у вештачка острва и на њима гради писте и инсталације које би могле понети и оружје.

„Они практично праве стационарне носаче авиона и на њих постављају ракете. Уносе нам се у лице и кажу да су то од давнина њихове територијалне воде”, говорио је пре доласка у Белу кућу Стив Бенон, некада један од главних људи у новој администрацији, предвиђајући рат две силе баш због острва. Трампови саветници жалили су се да је сувише кротак Обама охрабрио „кинеску агресију”.

Рекс Тилерсон је рекао у време док је био кандидат за државног секретара да Кини треба забранити приступ острвима, упоредивши њихову градњу са руском анексијом Крима. Пекинг је реаговао прилично уздржано, стављајући до знања да суверенитет над овом територијом посматра као свршену ствар коју Америка не може променити без војног сукоба.

Море које Кина скоро у целости сматра својим примамљиво је и због индиција да је богато нафтом и гасом. Америчке безбедносне структуре првенствено брину да би Кина могла да користи ове истурене острвске испоставе за оспоравање регионалног присуства САД и да би лако могла да надмаши војне снаге свих других земаља које такође имају територијалне претензије. Те државе су политички ближе Вашингтону, али су се неке у последње време зближиле с Пекингом.

Арбитражом у Хагу пресуђено је 2016. да Филипини имају право на експлоатацију нафте и гаса око неколико острваца у Спратлију, али Пекинг није признао одлуку. Родриго Дутерте, председник традиционалног америчког савезника, отказао је прошлог априла најављено побадање заставице на једном од острва да „не наљути кинеске пријатеље”. У међувремену су почели преговори како да две земље заједно експлоатишу нафту.

Аустралија и Нови Зеланд су још раније упозорили да Кина настоји да појача утицај у региону кроз програме помоћи, а Канбера оптужује Пекинг да милитаризацијом острва ствара климу напетости и неповерења у Јужном Кинеском мору.

Допринос равнотежи на ободу Тихог океана жели дати и Француска. После посете Сиднеју, где је истакао важност тога да „у новом контексту не постоји никаква хегемонију у региону”, Емануел Макрон је јуче допутовао на француску територију Нову Каледонију, која ће у новембру имати референдум о независности. Острво богатом никлом, 1.200 километара источно од Аустралије, у средишту је Макроновог плана да ојача утицај Француске у региону Пацифика. У кампањи „за останак” један од главних аргумената је да, ако изгласа независност, острво ризикује да постане „кинеска колонија”.


Коментари5
9bb03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sloba
Ono jeste i Rusi postvljase rakete na Kubi pa podvise rep a Kina je mnogo ranjivija od Rusa koji nista nisu izvozili u USA.
Mirko Dumanovic
To su sporne vode, sa americkog aspekta, a ne sa stanovista Kine......
Petr0vić Petar
Pravo na prisvajanje svih mora i okeana, ima jedino Amerika i njen prirepak Engleska! Sebi su dodelili pravo, da postavljaju na stotine vojnih baza širom sveta, u skladu sa "njihovim nacionalnim interesima"!!! Tako bi prisvojili i Kinesko more, -što li se naziva kinesko!? Nervoza je velika, jer se pojavio "neko", ko će da im pomrsi konce!!!
Ognjan Sretković
neznam zašto jadni i nadasve prepošteni amerikanci trpe tako nešto kao da se ceo svet okrenuo protiv njih, onih koi su uvek bili spremni da pomognu svakom i uvek dosta je bilo ameri nedajtese jer ako vas unište ko će nas da brani od vanzemaljaca koi jedva čekaju da vi stradate pa da nas napadnu budite hrabri.
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Па да, кад други постављају они би да ратују. А они могу кад год хоће и где хоће то да раде.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља