понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:11

Шта грађанима доноси рекордни раст БДП-а

Уколико се оствари прогноза ЕК, то ће заиста бити најбољи резултат у последњих десет година
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 03.05.2018. у 22:00

Највећи привредни раст у последњих десет година. Овим речима су и премијерка Ана Брнабић и званичници Европске комисије описали раст бруто домаћег производа (БДП), тачније, свега што грађани и привреда створе за годину дана. Председница владе коментарисала је остварени резултат из првог тромесечја (4,5 одсто), док је ЕК у свом извештају говорила о очекиваном расту од 3,3 одсто, колико ће према њиховој прогнози, Србија остварити до краја ове године.

Ако све буде ишло добро, до краја године биће раста плата и пензија, најавила је премијерка пре неколико дана.

Подаци званичне статистике показују, да уколико се оствари прогноза ЕК, то ће заиста бити најбољи резултат у последњих десет година. Али, далеко од тога да је време за славље и шампањац. И то упркос томе што поједини економисти очекују да ће српски БДП до краја године порасти четири одсто, што је знатно више од плана министра финансија Душана Вујовића (3,5 одсто). Притом, све прогнозе показују да ће раст у еврозони бити нешто мало већи од два одсто. Што је, такође, највећи раст европске привреде од почетка светске економске кризе 2008. године.

Ипак, преведено у паре, просечном Европљанину ће раст БДП-а од два одсто, донети много више новца него што би просечном Србину донео раст од четири одсто. Ако зараде расту онолико колико расте БДП-а за просечног Немца, чија је зарада око 2.300 евра, раст од два одсто доноси додатних 46 евра. Док за просечног Србина, са платом од око 400 евра, раст од четири одсто доноси додатних 16 евра.

Притом, буџетом за ову годину за повећање плата и пензија већ је издвојено 60 милијарди динара, што је према речима министра финансија Душана Вујовића огроман новац. Ипак, уколико раст буде 0,5 одсто бољи од плана, онда ће све што грађани и привреда створе за годину дана вредети 20 милијарди динара више. То, међутим, не значи да ће сав тај новац отићи у буџет. У државну касу иде нешто мало више од 35 одсто, што значи да ће по том основу приходи бити већи осам милијарди. Из угла буџета, то су мале паре. Јер, тим новцем плате и пензије могу да се повећају само један одсто.

На питање шта за грађане конкретно значи већи привредни раст Милојко Арсић, професор Економског факултета и уредник „Кварталног монитора” каже да сигурно то отвара већи простор за раст плата и пензија.

– Међутим, ми смо ове године већ имали релативно велико повећање плата у јавном сектору и пензија. Лична примања грађана у јавном сектору су већ реално повећана око шест одсто, што је изнад очекиване стопе привредног раста, док ће реални раст пензија бити око три одсто. У том смислу, добро је поређење министра финансија Душана Вујовића, поводом захтева за додатне повишице у овој години, да би то било исто као када бисмо до семенске пшенице направили хлеб и појели га – сматра Арсић.

Како би онда требало потрошити вишак, уколико га буде? На веће јавне инвестиције, одговара наш саговорник. На констатацију новинара да ми нисмо у стању да за те намене потрошимо и новац који је већ планиран буџетом, Арсић каже да ниска ефикасност у извршењу расхода за јавне инвестиције није нешто што не може да се промени.

– Ми смо пре десетак година на јавне инвестиције трoшили око 4,5 одсто БДП-а, што значи да то није немогуће. Такође, ако се до краја године у буџету поново појави суфицит, било би боље да се тај фискални простор искористи за смањење пореза привреди. Јер, то оставља простор за веће приватне инвестиције. Домаћи приватни сектор, такође недовољно инвестира. У зависности од тога на који начин тај вишак буде потрошен влада ће да открије шта више преферира. Да ли краткорочне резултате преко повећања плата и пензија или стварање темеља за дугорочно одржив раст, преко повећања јавних инвестиција или смањења пореза – закључује Арсић.

Наш саговорник сматра да раст од 4,5 одсто у првом тромесечју за Србију не би требало да буде разлог за славље и шампањац.

– Ми смо у „Кварталном монитору” предвидели да ће раст БДП-а до краја године износити око четири одсто, а да ће раст у првом кварталу бити око 4,5 одсто. То је, пре свега последица ниске прошлогодишње базе, јер је прошле године на крају првог тромесечја остварен раст од свега 1,1 одсто – подсећа Арсић.

Он додаје да је у првом кварталу дошло пре свега до опоравка производње у сектору грађевинарства, али и индустријска производња бележи солидне стопе раста. Трговина и туристичке услуге, такође, дају добре резултате, напомиње.

– Дошло је и до опоравка производње у пољопривреди, грађевинарству и енергетици у односу на први квартал претходне године – каже наш саговорник.

Он истиче да би, кад би се искључили сви привремени фактори, трендни раст био око три одсто. Да прошле године није било пада производње у пољопривреди и енергетици наш раст би био нешто нижи од три одсто, уместо остварених 1,9 одсто.

– Наш раст у првом тромесечју није заснован на инвестицијама и извозу, као што то тврди премијерка Ана Брнабић. Удео инвестиција у БПД-у је око 18 одсто и тако низак ниво инвестиција не може да утиче на повећање привредне активности. Раст је, највећим делом заснован на опоравку домаће тражње. Оно што није добро је што је тај раст праћен повећањем спољних неравнотежа, јер на почетку ове године, слично као и у претходној години, расте дефицит текућег рачуна. Није тачно да је раст увоза последица веће куповине капиталне опреме и опреме за инвестиције. Нема никаквих назнака да се то догађа – закључује Арсић.

ЕК: Индустријска производња остварила снажан раст

„Краткорочни индикатори указују на убрзање привредног раста Србије на почетку 2018. године, а у прилог томе говори чињеница да је индустријска производња у прва два месеца остварила снажан раст, а убрзала је и малопродаја, што говори о расту домаће потрошње”, наводи се у извештају Европске комисије.

Нове инвестиције и циклус привредног раста у пуном су замајцу, оцењује ЕК, и додаје да ће раст улагања остати снажан захваљујући повећаном приливу директних страних инвестиција и већој капиталној потрошњи српске владе.

Приватна потрошња биће други кључни покретач привредног раста, констатује се у документу и додаје да су већа запосленост и благо повећање плата већ допринели убрзању економске експанзије.


Коментари33
8bd68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
U nasem slucaju samo gore uslove zivota. Vlast povecava uzimanje od gradjana kroz vece poreze , troskove komunalnih racuna , struje , goriva , hrane , uz sve to angazovali su privatne izvrsitelje kao inkviziciju i tako okupirali ljude , kojima je drzavna vlast postala veliki protivnik , ozbiljan ugnjetac standarda i slobode zivljenja, jednistven primer u Evropi. Da li ce misleci , ljudi lojalni naciji smoci snage da se oslobode od ugnjetaca i ugnjetavanja .Ovo stajne u Srbiji je ekonomski zulum i aparthejd?Neverovatno koliko je vlast drska i nemolosrdna prema gradjanima , kao da su u pitanju najcrnji odnosi i najcrnjeg perioda istorije ? Srbija ima sve uslove da bude kvalitetno mesto za zivot ,ali kadrovi na funkcijama to ne dozvoljavaju , svi , ovi i prosli , jednako su losi .
Radovanka
Mnoge su stvari upitne u ovom tekstu,pocev od naslova. Medjutim, u jedno sam sigurna. Nikakvo lobiranje,spinovanje i slicno ne moze da promeni sliku mog teskog zivota koji zapocinje svakog jutra pitanjem "sta cemo danas da jedemo". Ne zbog nemanja,nego zbog toga sto u ovoj zemlji mozda i 90% prihoda ode na dazbine drzavi i hranu. Na svu tu bedu,drzava menja racunanje prosecne potrosacke korpe, objavljuje nam neke samo njima znane prosecne plate,a u ovakvim tekstovima i price o "nikad vecim uspesima" koji su cak i lazni. Izuzimajuci to sto nam "rekordni rast BDP-a" daju za prva 3-4 meseca,cak i tada je ta cifra manja od cifre iz 2008. godine. I sta je za mene najgore? Pa to sto se citava masinerija pokrenula da me ubedi kako mi je bolje iako to ne vidim,niti osecam,niti je realno tako. To ponizavanje mog osecaja za istinom je meni najteze.
Marko Trifunović
Povećanje BDP-a od 4,5% nije nastalo kroz rast domaće privrede,već je posledica kursnih špekulacija i veštačkog podizanja kursa dinara.Poredjenjem kursa dinara za 31.03 ove godine i za isti datum u 2017,vidimo da je dinar porastao 4,7% u odnosu na evro.Kada ovu vrednost odbijemo od rasta BDP-a,dobija se pravi BDP,koji je realno 0.2% manji u odnosu na mart prošle godine.Veštačkim podizanjem kursa dinara stvara se lažna slika o domaćoj ekonomiji i što je još gore privlači strani špekulativni kapital koji investira u dinarske obveznice zbog izuzetno visokog prinosa od preko 10%(6% prinos+4,7% kursne razlike) .Isto je radio i bivši guverner Jelašić,pa kada se strani špekulativni kapital povukao,kurs dinara je pao 50% za mesec dana.Taj će se lažni rast istopiti do avgusta,jer je u julu i avgustu prošle godine došlo do naglog skoka dinara. Sve ovako pompezne izjave naših političara treba gledati kroz prizmu Ilije Čvorovića - " Sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste"
Trifun
@Marko Trifunović Dajete negativnu ocenu ekonomskih pokazatelja,koja se ne zasniva na cinjenicama.Povecanje stope BDP-a je posledica povecanih investicija i povecanje proizvodnje,a stabilan kurs dinara je posledica toga,odnosno male stope inflacije,smanjenih kamatnih stopa,suficita u budzetu."Međugodišnji porast industrijske proizvodnje u prva dva meseca 2018 je 6,9 %" tvrde analiticari MAT-a(Makroekonomske analize i trendovi)."Izuzetno visok međugodišnji rast imale su proizvodnja široke potrošnje (17,1%) i intermedijarnih proizvoda osim energije (17,6%).Nastavlja se trend iz 2017.g kada je ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji dostigla najveći nivo u poslednjih 25 godina, kao i sektor prerađivačke industrije.Tako brz rast industrije ne možemo naći ni u najboljoj deceniji pred raspad SFRJ..Inflacija nije promenjena i međugodišnja je u februaru na donjoj granici cilja za 2017. i 2018. odnosno 3%,a prognoze su da će i u dužem roku, i u 2019. i 2020. ostati na sredini cilja od 3%.."
Препоручујем 6
Sofronije
Dva puta ništa ostaje ipak ništa, crva nije ni bilo.
Славољуб Гордић
И ја сам увећао капитал за 100 посто. Имао сам динар, а сада имам два. Сваког дана напредујем за 100 посто.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља