Највећи привредни раст у последњих десет година. Овим речима су и премијерка Ана Брнабић и званичници Европске комисије описали раст бруто домаћег производа (БДП), тачније, свега што грађани и привреда створе за годину дана. Председница владе коментарисала је остварени резултат из првог тромесечја (4,5 одсто), док је ЕК у свом извештају говорила о очекиваном расту од 3,3 одсто, колико ће према њиховој прогнози, Србија остварити до краја ове године.
Ако све буде ишло добро, до краја године биће раста плата и пензија, најавила је премијерка пре неколико дана.
Подаци званичне статистике показују, да уколико се оствари прогноза ЕК, то ће заиста бити најбољи резултат у последњих десет година. Али, далеко од тога да је време за славље и шампањац. И то упркос томе што поједини економисти очекују да ће српски БДП до краја године порасти четири одсто, што је знатно више од плана министра финансија Душана Вујовића (3,5 одсто). Притом, све прогнозе показују да ће раст у еврозони бити нешто мало већи од два одсто. Што је, такође, највећи раст европске привреде од почетка светске економске кризе 2008. године.
Ипак, преведено у паре, просечном Европљанину ће раст БДП-а од два одсто, донети много више новца него што би просечном Србину донео раст од четири одсто. Ако зараде расту онолико колико расте БДП-а за просечног Немца, чија је зарада око 2.300 евра, раст од два одсто доноси додатних 46 евра. Док за просечног Србина, са платом од око 400 евра, раст од четири одсто доноси додатних 16 евра.
Притом, буџетом за ову годину за повећање плата и пензија већ је издвојено 60 милијарди динара, што је према речима министра финансија Душана Вујовића огроман новац. Ипак, уколико раст буде 0,5 одсто бољи од плана, онда ће све што грађани и привреда створе за годину дана вредети 20 милијарди динара више. То, међутим, не значи да ће сав тај новац отићи у буџет. У државну касу иде нешто мало више од 35 одсто, што значи да ће по том основу приходи бити већи осам милијарди. Из угла буџета, то су мале паре. Јер, тим новцем плате и пензије могу да се повећају само један одсто.
На питање шта за грађане конкретно значи већи привредни раст Милојко Арсић, професор Економског факултета и уредник „Кварталног монитора” каже да сигурно то отвара већи простор за раст плата и пензија.
– Међутим, ми смо ове године већ имали релативно велико повећање плата у јавном сектору и пензија. Лична примања грађана у јавном сектору су већ реално повећана око шест одсто, што је изнад очекиване стопе привредног раста, док ће реални раст пензија бити око три одсто. У том смислу, добро је поређење министра финансија Душана Вујовића, поводом захтева за додатне повишице у овој години, да би то било исто као када бисмо до семенске пшенице направили хлеб и појели га – сматра Арсић.
Како би онда требало потрошити вишак, уколико га буде? На веће јавне инвестиције, одговара наш саговорник. На констатацију новинара да ми нисмо у стању да за те намене потрошимо и новац који је већ планиран буџетом, Арсић каже да ниска ефикасност у извршењу расхода за јавне инвестиције није нешто што не може да се промени.
– Ми смо пре десетак година на јавне инвестиције трoшили око 4,5 одсто БДП-а, што значи да то није немогуће. Такође, ако се до краја године у буџету поново појави суфицит, било би боље да се тај фискални простор искористи за смањење пореза привреди. Јер, то оставља простор за веће приватне инвестиције. Домаћи приватни сектор, такође недовољно инвестира. У зависности од тога на који начин тај вишак буде потрошен влада ће да открије шта више преферира. Да ли краткорочне резултате преко повећања плата и пензија или стварање темеља за дугорочно одржив раст, преко повећања јавних инвестиција или смањења пореза – закључује Арсић.
Наш саговорник сматра да раст од 4,5 одсто у првом тромесечју за Србију не би требало да буде разлог за славље и шампањац.
– Ми смо у „Кварталном монитору” предвидели да ће раст БДП-а до краја године износити око четири одсто, а да ће раст у првом кварталу бити око 4,5 одсто. То је, пре свега последица ниске прошлогодишње базе, јер је прошле године на крају првог тромесечја остварен раст од свега 1,1 одсто – подсећа Арсић.
Он додаје да је у првом кварталу дошло пре свега до опоравка производње у сектору грађевинарства, али и индустријска производња бележи солидне стопе раста. Трговина и туристичке услуге, такође, дају добре резултате, напомиње.
– Дошло је и до опоравка производње у пољопривреди, грађевинарству и енергетици у односу на први квартал претходне године – каже наш саговорник.
Он истиче да би, кад би се искључили сви привремени фактори, трендни раст био око три одсто. Да прошле године није било пада производње у пољопривреди и енергетици наш раст би био нешто нижи од три одсто, уместо остварених 1,9 одсто.
– Наш раст у првом тромесечју није заснован на инвестицијама и извозу, као што то тврди премијерка Ана Брнабић. Удео инвестиција у БПД-у је око 18 одсто и тако низак ниво инвестиција не може да утиче на повећање привредне активности. Раст је, највећим делом заснован на опоравку домаће тражње. Оно што није добро је што је тај раст праћен повећањем спољних неравнотежа, јер на почетку ове године, слично као и у претходној години, расте дефицит текућег рачуна. Није тачно да је раст увоза последица веће куповине капиталне опреме и опреме за инвестиције. Нема никаквих назнака да се то догађа – закључује Арсић.
ЕК: Индустријска производња остварила снажан раст
„Краткорочни индикатори указују на убрзање привредног раста Србије на почетку 2018. године, а у прилог томе говори чињеница да је индустријска производња у прва два месеца остварила снажан раст, а убрзала је и малопродаја, што говори о расту домаће потрошње”, наводи се у извештају Европске комисије.
Нове инвестиције и циклус привредног раста у пуном су замајцу, оцењује ЕК, и додаје да ће раст улагања остати снажан захваљујући повећаном приливу директних страних инвестиција и већој капиталној потрошњи српске владе.
Приватна потрошња биће други кључни покретач привредног раста, констатује се у документу и додаје да су већа запосленост и благо повећање плата већ допринели убрзању економске експанзије.
