петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.05.2018. у 22:00 Александар Микавица

Ко неће смети да штрајкује

Нацртом новог закона штрајк није дозвољен професионалним припадницима Војске Србије, припадницима БИА, здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ, контроли летења, припадницима специјалних јединица полиције...
(Фото А. Васиљевић)

Текст Нацрта новог закона о штрајку биће представљен на округлом столу у организацији Министарства за рад 8. маја у Новом Саду, 9. маја у Нишу и 10. маја у Београду.

Новим законом ће се прописати право запослених на штрајк, услови и начин организовања штрајка, као и права и обавезе запослених и послодаваца у току најаве и за време штрајка.

Доношење новог закона о штрајку једна је од обавеза Србије у процесу европских интеграција – да право на штрајк буде усклађено са ставовима и принципима Међународне организације рада и стандардима Европске уније.

По моделу ЕУ, штрајк може да буде ограничен само у делатностима у којима би прекид рада могао да угрози живот, здравље и безбедност становништва или дела становништва.

Један од услова је и да социјални партнери имају могућност да учествују у утврђивању минимума процеса рада у овим делатностима, као и да приоритет у решавању спорова, који су проузроковали штрајк, имају поступци мирног решавања спорова.

У Нацрту се штрајк дефинише као прекид рада који организује синдикат или већина запослених код послодавца ради остваривања и заштите њихових економских, социјалних и професионалних интереса и права из радног односа. Заснива се на начелима добровољности, мирног решавања спора и сарадње у обезбеђивању минимума процеса рада и заштите безбедности, здравља и имовине становништва.

Штрајк је сада регулисан различитим посебним прописима. Тако Закон о рударству и геолошким истраживањима предвиђа забрану штрајка у јамским просторијама. Штрајк се ограничава обавезом увођења минимума процеса рада у Закону о предшколском образовању и васпитању, Закону о основном образовању и васпитању и Закону о средњем образовању и васпитању. Зато предлагач сматра да „постоји потреба усклађивања Закона о штрајку са Уставом Србије, као и међусобно усклађивање Закона о штрајку и посебних закона који регулишу питање штрајка”. Уставом је прописано да запослени имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором, а оно може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Нацртом новог закона штрајк није дозвољен професионалним припадницима Војске Србије, припадницима Безбедносно-информативне агенције, у здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ, у контроли летења, припадницима специјалне и посебних јединица полиције и у случајевима прописаним законом о полицији.

Штрајк у делатностима од општег интереса може да се организује ако се обезбеди минимум процеса рада којим се обезбеђује заштита живота, личне безбедности и здравља становништва или дела становништва. Делатности од општег интереса су оне у којој прекид рада или обим трајања прекида рада може да угрози живот, личну безбедност и здравље становништва или дела становништва. Такве делатности су: електропривреда, водопривреда, саобраћај, информисање (радио и телевизија), ПТТ услуге, комуналне делатности, производња основних прехрамбених производа, здравствена и ветеринарска заштита, просвета, друштвена брига о деци и социјална заштита.

Минимум процеса рада, односно врста и обим обављања послова у овим делатностима, утврђује се колективним уговором, односно послодавац и синдикат, то јест већина запослених, споразумно утврђују минимум процеса рада у року од 15 дана од подношења предлога једне стране, ако није утврђен колективним уговором.

Штрајк се најављује достављањем послодавцу одлуке о ступању у штрајк, а њен садржај ће се новим законом о штрајку детаљно прописати. Поред тога, одлуку о ступању у штрајк штрајкачки одбор доставља истовремено и Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова.

Штрајк солидарности се организује ради подршке запосленима или синдикатима који су већ у штрајку код истог послодавца, у истој грани, групи или делатности, у трајању од најдуже један дан.

Учешће у штрајку, који је у складу са законом, не представља повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, пише у Нацрту Закона о штрајку.

Нови закон ће детаљно прописати под којим условима је могућ престанак радног односа запосленог, који учествује у штрајку.

У случају незаконитог организовања и учешћа у штрајку, послодавац има право на накнаду штете, у складу са законом.

Коментари3
ee312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan
Zivim u Francuskoj-Paris,i mislim da u ovom predlogu ima nejasnoca ko sme a ko ne da strajkuje?U Fr.bukvalno svi imaju pravo na strajk,kontrolori letenja,policajci,i svi ostali!Naravno u osetljivim delatnostima je neophodno obezbediti minimum funkcionisanja,ali to neznaci zabranu strajka za iste!Koliko vidim aktuelna vlast ciljano stavlja zabranu na odredjene stukture,i istovremeno manipulise neistiniti informacijama o takvim zakonima u okviru EU!
Jovan
Kontrolori leta u nemackoj, francuskoj, VB i USA strajkuju brem dva puta godisnje. Tako da ostaje prilicno nejasno o kakvom se "modelu EU" govori ? Ovde se evidentno pripadnicima sile stavlja carapa u usta.
Sasa Trajkovic
Deklarativno mi smo društvo proklamovanih sloboda ( ma šta značilo ) i prava pa i prava na ŠTRAJK ali to je odavno sve samo ne sredstvo radničke borbe jer se u mnoštvu sindikata svaki sindikat bori za SEBE svoje interese parcijalno i čsto sa skrivenom političkom pozadinom, realnost je da je to pravo kao i svako drugo totalno obesmišljeno u medijskom mraku koji vlada i tiraniji skupštine koja u ime " većine" vodi NE državnu već partijsku politiku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља