среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Ко неће смети да штрајкује

Нацртом новог закона штрајк није дозвољен професионалним припадницима Војске Србије, припадницима БИА, здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ, контроли летења, припадницима специјалних јединица полиције...
Аутор: Александар Микавицачетвртак, 03.05.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Текст Нацрта новог закона о штрајку биће представљен на округлом столу у организацији Министарства за рад 8. маја у Новом Саду, 9. маја у Нишу и 10. маја у Београду.

Новим законом ће се прописати право запослених на штрајк, услови и начин организовања штрајка, као и права и обавезе запослених и послодаваца у току најаве и за време штрајка.

Доношење новог закона о штрајку једна је од обавеза Србије у процесу европских интеграција – да право на штрајк буде усклађено са ставовима и принципима Међународне организације рада и стандардима Европске уније.

По моделу ЕУ, штрајк може да буде ограничен само у делатностима у којима би прекид рада могао да угрози живот, здравље и безбедност становништва или дела становништва.

Један од услова је и да социјални партнери имају могућност да учествују у утврђивању минимума процеса рада у овим делатностима, као и да приоритет у решавању спорова, који су проузроковали штрајк, имају поступци мирног решавања спорова.

У Нацрту се штрајк дефинише као прекид рада који организује синдикат или већина запослених код послодавца ради остваривања и заштите њихових економских, социјалних и професионалних интереса и права из радног односа. Заснива се на начелима добровољности, мирног решавања спора и сарадње у обезбеђивању минимума процеса рада и заштите безбедности, здравља и имовине становништва.

Штрајк је сада регулисан различитим посебним прописима. Тако Закон о рударству и геолошким истраживањима предвиђа забрану штрајка у јамским просторијама. Штрајк се ограничава обавезом увођења минимума процеса рада у Закону о предшколском образовању и васпитању, Закону о основном образовању и васпитању и Закону о средњем образовању и васпитању. Зато предлагач сматра да „постоји потреба усклађивања Закона о штрајку са Уставом Србије, као и међусобно усклађивање Закона о штрајку и посебних закона који регулишу питање штрајка”. Уставом је прописано да запослени имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором, а оно може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Нацртом новог закона штрајк није дозвољен професионалним припадницима Војске Србије, припадницима Безбедносно-информативне агенције, у здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ, у контроли летења, припадницима специјалне и посебних јединица полиције и у случајевима прописаним законом о полицији.

Штрајк у делатностима од општег интереса може да се организује ако се обезбеди минимум процеса рада којим се обезбеђује заштита живота, личне безбедности и здравља становништва или дела становништва. Делатности од општег интереса су оне у којој прекид рада или обим трајања прекида рада може да угрози живот, личну безбедност и здравље становништва или дела становништва. Такве делатности су: електропривреда, водопривреда, саобраћај, информисање (радио и телевизија), ПТТ услуге, комуналне делатности, производња основних прехрамбених производа, здравствена и ветеринарска заштита, просвета, друштвена брига о деци и социјална заштита.

Минимум процеса рада, односно врста и обим обављања послова у овим делатностима, утврђује се колективним уговором, односно послодавац и синдикат, то јест већина запослених, споразумно утврђују минимум процеса рада у року од 15 дана од подношења предлога једне стране, ако није утврђен колективним уговором.

Штрајк се најављује достављањем послодавцу одлуке о ступању у штрајк, а њен садржај ће се новим законом о штрајку детаљно прописати. Поред тога, одлуку о ступању у штрајк штрајкачки одбор доставља истовремено и Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова.

Штрајк солидарности се организује ради подршке запосленима или синдикатима који су већ у штрајку код истог послодавца, у истој грани, групи или делатности, у трајању од најдуже један дан.

Учешће у штрајку, који је у складу са законом, не представља повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, пише у Нацрту Закона о штрајку.

Нови закон ће детаљно прописати под којим условима је могућ престанак радног односа запосленог, који учествује у штрајку.

У случају незаконитог организовања и учешћа у штрајку, послодавац има право на накнаду штете, у складу са законом.


Коментари3
777dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan
Zivim u Francuskoj-Paris,i mislim da u ovom predlogu ima nejasnoca ko sme a ko ne da strajkuje?U Fr.bukvalno svi imaju pravo na strajk,kontrolori letenja,policajci,i svi ostali!Naravno u osetljivim delatnostima je neophodno obezbediti minimum funkcionisanja,ali to neznaci zabranu strajka za iste!Koliko vidim aktuelna vlast ciljano stavlja zabranu na odredjene stukture,i istovremeno manipulise neistiniti informacijama o takvim zakonima u okviru EU!
Jovan
Kontrolori leta u nemackoj, francuskoj, VB i USA strajkuju brem dva puta godisnje. Tako da ostaje prilicno nejasno o kakvom se "modelu EU" govori ? Ovde se evidentno pripadnicima sile stavlja carapa u usta.
Sasa Trajkovic
Deklarativno mi smo društvo proklamovanih sloboda ( ma šta značilo ) i prava pa i prava na ŠTRAJK ali to je odavno sve samo ne sredstvo radničke borbe jer se u mnoštvu sindikata svaki sindikat bori za SEBE svoje interese parcijalno i čsto sa skrivenom političkom pozadinom, realnost je da je to pravo kao i svako drugo totalno obesmišljeno u medijskom mraku koji vlada i tiraniji skupštine koja u ime " većine" vodi NE državnu već partijsku politiku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља