уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.05.2018. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Пролећна мрзовоља

Није ни поремећај ни болест, већ само сезонски пад животног елана, а разлог за летаргију у ово доба године је то што се многи не осећају добро у свом телу, па то одређује њихово расположење
(Срђан Печеничић)

Већина људи пролеће дочекује са оптимизмом. Свет постаје лепши: дани су дужи, више је сунца, топлије је, природа је пробуђена тако да се више времена проводи у активностима на отвореном. Ове позитивне промене у спољашњем свету се одражавају на повећање онога што се зове животна енергија или животни елан. Повећана количина светлости утиче на организам тако да се у пролеће повећава и сексуална енергија.

Због свега тога људи у пролеће постају ведрији, задовољнији, активнији на различитим пољима. Код неких је ово сезонско повећање животне енергије пренаглашено, тако да код њих можемо говорити о постојању „пролећне грознице”.

Напред-назад

С друге стране, пролеће код неких људи изазива супротан ефекат који се назива пролећни умор или пролећна летаргија, лењост. Они примећују да сваког пролећа, нарочито на његовом почетку, доживљавају пад телесне енергије: лако се умарају, постају мрзовољни, немотивисани и пасивни, губе интересовања. Није реч о неком поремећају или болести, већ о сезонској појави пада животног елана коју у неком степену доживљава између половине и две трећине становника.

Како објаснити да људи на позитивне промене у свету око себе реагују умором и мрзовољом?

Наши доживљаји су мешавина наших реакција на свет око нас и реакција на оно што осећамо у свом телу. Када смо одморни и добро се осећамо у сопственом телу, тада су наши доживљаји претежно реакција на дражи који долазе из спољашњег света. Али ако се неко не осећа добро у свом телу, ако га нешто, на пример, боли, тада су његови доживљаји спољашњег света „обојени” тим болом или лошим телесним осећањем. То је као када некога стално боли зуб, а налази се у ситуацији која му је иначе веома позитивна. Тада ће његов доживљај бити мешавина пријатних осећања која су реакција на ситуацију и болне непријатности зубобоље. У тој мешавини осета и осећања, непријатност ће превладати, тако да ће особа бити мрзовољна упркос позитивности ситуације.

Разлог за пролећну мрзовољу и летаргију јесте то што се многи у пролеће не осећају добро у свом телу, тако да те сензације одређују њихово расположење.

У пролеће се у нашем организму покрећу процеси који треба да прилагоде функционисање организма вишим температурама у спољашњој средини. Разлика између зимских и летњих температура је велика, тако да у ово доба године прелазимо из зимског на летњи режим унутрашњег функционисања. Реч је о невољним и спорим процесима у којима учествују аутономни нервни систем и хормонски систем. Проблем са пролећем је што се смењују периоди наглог отопљавања и наглог захлађивања, тако да се ови процеси покрећу по систему „напред-назад”, што ствара неравнотежу у функционисању организма и он је неспособан да потпуно одговори захтевима дневних активности.

Топлије време доводи до ширења крвих судова и већег знојења, што се одражава на релативни пад крвног притиска. Због тога мање крви долази до мозга који се од тога брани смањењем своје активности и стварањем тежње ка водоравном положају тела у којем добија више крви. Другим речима, пролећна лењост је покушај организма да се заштити од промена којима се још није прилагодио. Томе треба додати и повећану концентрацију биљног полена у ваздуху који изазива непрепознате алергијске реакције мањег интензитета.

Слушајте тело и – успорите

Код особа које су иначе у унутрашњем дисбалансу било због неке хроничне болести било због неке душевне болести, пролећни умор и мрзовоља могу довести до њеног погоршања.

Пролећни умор и мрзовољу требало би препознати као такве и прихватити, а не користити за самооптуживање због лењости и „килавости”. Најбоље је послушати своје тело и успорити. За оне који желе да избегну ово стање најважнији су стална физичка активност током зимских месеци и последична добра телесна кондиција, а на пролеће уношење довољно течности, прилагођена исхрана и довољно спавања.

Коментари3
60163
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Sta slavni pesnici, pisci i mislioci kazu o prolecu. "April polozi duh mladosti u svemu", kaze V. Sekspir. A tada i mladi i stari na svoje nacin - sa ljubavlju- zanosno sapucu: "Zelim da radim sa tobom ono sto prolece radi sa tresnjama" (P. Neruda). E. Hemingvej se radovao i varljivom prolecu: "Kad dodje prolece, cak i lazno prolece nema nikakvih problema, osim gde biti najsrecniji". R. M. Rilke se raduje prolecu kao dete: "To je opet prolece. Zemlja je kao dete koje zna pesme napamet". Nas nobelovac Ivo Andric, dubokomisaono pripoveda o prolecu: "Nista ziv covek ne moze izgubiti sto mu jedno prolece ne bi moglo povratiti, niti covek moze biti trajno nesrecan dok Bog daje da se dusa leci zaboravom i zemlja obnavlja prolecem". I anonimni autor oseca cari proleca i porucuje: " Sadite i gajite cvece u prolece/, / uz umilne zvuke carobne muzike/ i /eto dozivljaja neponovljive srece u prolece/.
Dragan Pik-lon
Sta treba nama(u zrelom dobu)za prolece?Treba nam dobro podmazana bicikla,bela kosulja sa povrnutim rukavima i posle cetri-pet, malo vecih krugova u prirodi svratiti na prvu terasu gde imaju toceno,hladno pivo.Pozeljno je da se toci u vlaznu i tananu casu.Terasa ne sme biti na betonu,vec na drvetu,travi ili kaldrmi od prirodnog materijala.Stolice moraju biti udobne i sa naslovom.Odakle se moze posmatrati ulica i razdragana mladost.Najbolji kelner je onaj koga to popodne necemo primetiti!!!
Berislavci
A kako ovaj cenjeni autor kojem je ovde svaka rec na mestu i koji "po jednostavnosti narasta"(Bjelinski o Gogolju), moze da komentarise optimisticnog autora ovih biranih stihova koji bude LJUBAV kao osnovnu pokretacku snagu ljudskog roda: "Draga, ako se budemo rastali neka to ne bude u prolece, kada se sve ljubavi radjaju i cvetaju, a nasa umire..."?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља