среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:22
ИНТЕРВЈУ: ЕЈБЕЛ ФЕРАРА, филмски стваралац

Прича из мог комшилука

Легендарни уметник ће у понедељак у Сава центру отворити Београдски фестивал документарног филма на којем ће бити приказан и његов „Трг Виторио”
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 04.05.2018. у 22:00
Из филма „Трг Виторио” (Фото Белдокс)

Београдски фестивал дугометражног документарног филма, популарни Белдокс, у понедељак вече (19.30) у Сава центру свечано ће прогласити отвореним легендарни Ејбел Ферара – култни њујоршки независни филмски стваралац, аутор играних филмова какви су између осталих: „Анђео смрти”, „Лош поручник”, „Опасне игре”, „Девојка из Кинеске четврти”, „Мери”,  „Добродошли у Њујорк”, „Пазолини”... Али, и аутор документарних филмских дела попут „Улице Малбери”, „Челзи”, „Напуљ, Напуљ”, „Уживо из Француске” и најновијег – „Трга Виторио” који ће и бити приказан на 11. Белдоксу.

У својим документарцима Ејбел Ферара (тачније – Абел), који већ дуги низ година живи у Риму, на својеврстан начин се враћа својим коренима, местима одакле је потекла његова фамилија и он сам, у оном уметничком смислу. Такав је и „Трг Виторио”, филм назван по мултикултуралном римском тргу у чијој близини и сам станује, однедавно са младом супругом и маленом ћерком. И управо на том тргу се Ферара упушта у разговоре са азијатским, афричким, индијским становницима овог мултиетничког центра, дознајући много о њиховом пореклу, разлозима доласка и мотивима останка и опстанка у суровом савременом свету. Ферарина теза је да трг чине људи и њихове приче јединствених димензија, али и уметници чије је стециште овај римски трг одавно постао. Трг Виторио је зато тако често и инспирација филмских уметника, попут Пазолинија којем је Ејбел Ферара заједно са глумцем Виљемом Дафоом и посветио свој последњи играни филм.

У разговору за „Политику” Ејбел Ферара каже да се веома радује доласку у Београд, јер је у Њујорку стекао много београдских пријатеља, а са радошћу се присетио и свог проласка кроз Београд на путу за Кустуричин Дрвенград и фестивал Кустендорф на којем је пре неколико година гостовао са својим филмом „4:44 Последњи дан на Земљи”. У овом разговору открива и везу између Бронкса и Рима, његова два природна станишта...

Рођени сте у Бронксу, какве су његове сличности са Римом?

Више је различитости него сличности. Одрастао сам у италијанском суседству у Бронксу, мој отац и стричеви су рођени у Америци, а нису говорили енглески језик што је невероватно. Говорили су наполитанским дијалектом иако су ишли у школу...

Ваш деда је дошао у Америку са југа Италије?

Да, из села из околине Напуља. Зато је и отишао у Бронкс, у тај италијански гето који је личио на фарме и место одакле је дошао. Педесетих година прошлог века када сам ја одрастао у Бронксу, још увек је тамо било много Италијана тако да сам и ја био прави италијански Американац. Зато када упоредим Рим и Бронкс могу да кажем да се у Риму говори италијански, а у Бронксу наполитански. Оно у чему је главна сличност јесте важност породице, породичног односа и става, а то сви Италијани на свету поседују.

Ејбел Ферара (Фото Белдокс)

Поштовање традиције?

Да, а то постоји око три хиљаде година. Видите, у Њујорку се време мери минутима, сви стално негде журе. Још мало па ће се време мерити у секундама. А у Италији, у Риму постоји свест о томе да ствари нису толико важне да би се морале догодити за пет секунди.

И то вам прија?

Да, у Риму не морам да журим. Мање журим, више мислим. Њујорк у који сам се уселио са своје 24 године, после универзитета, одавно није непокретан град.

Рим је и Пазолинијев град, а Пазолинију сте посветили филм?

Снимио сам филм о активисти, посвећенику, писцу, новинару, песнику, љубавнику. Чудном човеку који није био само филмски стваралац. У сваком случају, о човеку вредном дивљења. О човеку који је живео живот и волео слободу.

Баш као и ви?

Ха, баш као ја!

Рим и филм о Пазолинију пружили су вам још нешто?

Захваљујући томе упознао сам своју жену. Сада имамо ускоро четворогодишњу ћерку.

Сада сте и млади тата?

Ха, значајно подмлађен. И срећан.

Многи амерички редитељи стасавали су под утицајем европских, па и ви?

Јесте и то вам је све као разлика између пармезана и хамбургера са помфритом. Економија филма је политика филма. Изађеш на улицу и снимаш. Јесу значајни амерички редитељи били под утицајем европских аутора, али не заборавите да су Годар и друштво копирали Хичкока и били заљубљени у америчке филмове. Роселини им је стално то приговарао и саветовао да снимају уличне филмове. То је била сјајна енергија и то је донело ренесансу у италијанском филму.

И ви сте са својим филмовима на улици, изазивате контроверзе, често и шок код људи?

Неке шокирам неке не. Неке љутим, што је лако чинити. Људи се користе за оне равне филмове у којима не видиш ништа, јер је све цензурисано. Све је ту, али ништа не видиш. Баш као и у време мог одрастања током Вијетнамског рата на телевизији. То не видиш на телевизијском екрану, а знаш да се ужас дешава. Не бринем ја за публику, само покушавам да останем повезан са својом музом, са оним што заиста осећам, шта могу да урадим и како то радим.

Другачије радите документарне филмове?

Ту је добра ствар што не морате писати гомилу лажних говора, лажних прича. То је слободнији начин прављења филма, јер снимате субјекте који сами диктирају ток филма. Нисте присиљени да напишете сценарио и прикупљате новац. Али, треба да знате шта вам је тачка а, а шта ш, што може да значи и да морате повремено да маневришете истином.

Колико је истинито све оно што се види у филму „Трг Виторио”?

Све истинито, све документарно и без интервенисања уз помоћ делова фикције. Чист документарац. Прича из мог комшилука.


Коментари0
98ec5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља