четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:43

Пописивачи бележе сваки скривени квадрат

Посао су започели у Пожаревцу, Свилајнцу, Врњачкој Бањи, Трстенику и Петровцу на Млави, а ускоро ће их бити и у Сомбору, Врању и Власотинцу. Циљ је да се повећа обухват наплате пореза на имовину
Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 04.05.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Сви чија је имовина већа од оне на коју плаћају порез могу очекивати пописиваче који ће у наредних неколико месеци проверавати да ли се стање на терену поклапа са бројем квадрата на које се плаћа овај намет.

Пописивачи су започели посао у Пожаревцу, Свилајнцу, Врњачкој Бањи, Трстенику и Петровцу на Млави, а ускоро ће их бити и у Сомбору, Врању и Власотинцу.

У Пожаревцу знају да им није пописано између 20 и 25 одсто објеката, и то ће сада покушати да учине. У Врњачкој Бањи су ставили фокус на ужу градску зону, јер се тамо често граде нови хотели и пансиони. Чини се да ће највише посла бити у Трстенику, у коме је наплата пореза због несређене евиденције мања од 50 одсто.

– Радимо са 45 локалних самоуправа по целој Србији и обезбедили смо 325 пописивача. Током овог и почетком наредног месеца већина њих биће на терену. Циљ нам је да се унапреде базе података о некретнинама, и прошири обухват наплате пореза на имовину – каже Александер Грунауер, шеф швајцарског програма „Реформа пореза на имовину“, који се већ неколико година спроводи у Србији.

Он каже да су општине саме бирале људе, које ће запослити као пописиваче. Услов финансијера био је да буду са евиденције Националне службе за запошљавање.

Фискални савет оцењује да је приходе од пореза на имовину на нивоу читавог локала могуће повећати више од 0,2 одсто БДП-а у средњем року. Иако је у последње две године број непокретности обухваћених порезом осетно повећан, за 25–30 одсто обухват је и даље мањи од потпуног. Узрок томе су лоше евиденције земљишних књига и непокретности.

Порез на имовину је најиздашнији приход локалних самоуправа и саме су схватиле да морају да повећају обухват наплате. Друга могућност им је повећање пореске стопе до максималних 0,40 одсто, колико је прописано законом, што није популарно.

Крагујевац, на пример, од ове године примењује стопу пореза на имовину физичких лица од 0,30 одсто, што је 50 одсто више у односу на прошлогодишњу. Док је стопа за земљиште увећана са 0,10 на 0,15 одсто.

На овакву одлуку утицала је препорука Фискалног савета, који је сугерисао градској управи Крагујевца, да осетно повећа наплату пореза на имовину, будући да је обухват овим порезом недовољан, а и пореска стопа за физичка лица прениска (до сада је износила 0,20 одсто, а у Београду и Новом Саду је 0,40 процената). Том приликом је скренута пажња да су дугови за порез на имовну премашили годишњи буџет Крагујевца.

Градска управа је пре неколико дана саопштила да Крагујевчани дугују око 600 милиона динара за порез на имовину, те су им уручили 8.200 опомена.

Да би повећали наплату урадили су и попис имовине. Сања Станојевић, из градске управе, рекла је за агенцију Бета да је пописано 6.000 нових објеката. Доставили су 1.849 нових решења којима се утврђује порез за нове објекте, односно разлику у квадратури онога што је затечено сада и пре пет година.

Александер Грунауер каже да од тренутка када су локалне самоуправе остале без издашног прихода – накнаде за коришћење грађевинског земљишта – повећале су обухват и наплату пореза на имовину.

 У периоду између 2014. и 2016. број опорезованих некретнина је повећан 27 одсто. Локалне пореске администрације процењују да је обухват пореза на имовину и даље знатно мањи од потпуног и да би се приход повећао око 12 одсто када би обухват био већи од тренутног, истиче наш саговорник.

Наплата пореза у источној Србији већа 123 одсто

У девет општина на истоку Србије наплата пореза на имовину повећана је 123 процента. Ове општине су учествовале у првој фази пројекта „Реформа пореза на имовину”.

– У Зајечару су пописивачи обишли око 1.700 домаћинстава, од чега је поднето скоро 20 одсто нових пореских пријава. То је 10 милиона динара више за њихов буџет. У Сокобањи је пописано 18.000 метара квадратних новоевидентиране квадратуре што је општини донело повећање у буџету од 3,5 милиона динара. На пример у општини Кула попис имовине последњи пут је урађен 1992. године. И ту се сигурно могу очекивати велике промене – каже Александер Грунауер.

Програм „Реформа пореза на имовину”, који се реализује у сарадњи са министарствима за државну управу и локалну самоуправу и финансије, вредан је шест милиона франака и финансира га Швајцарска канцеларија за развој и сарадњу СДЦ. За пет најуспешнијих општина обезбеђен је и бесповратни наградни фонд од милион франака, који финансира Влада Швајцарске.


Коментари17
5db02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siki
porez na imovinu u krajevima gde su ljudi izlozeni ekonomskom migracijom zbog nebrige drzave
Лала из Самоша
Ми смо једина земаља у свету где је зграда што старија и оронулија, вреди више као некретнина. Ваљда античка. Ја у Панчеву у згради старој 40 година на 6. спрату у насељу на ободу плаћам процењени квадрат од 750 евра, колико је цена новоградње!!! И неко написа да је ово рецидив комунизма. Боме, није. У комунизму се плаћао вишак стамбеног простора и бирократија је била 10 ПУТА мања. Лична карта, пасош и здравствена књижица се добијала за 5 минута, инкасанти су долазили на врата, млеко је остављано ујутро испред врата, ЦЗ је проверавала зграде, улазе, подруме... Код лекара си био кад си хтео и код кога си хтео...
Младен
Порез на имовину станове и куће је неправилан из разлога што се приликом куповине грађевинског материјала од стране сваког грађанина као инвеститора држави увек обрачунава и плаћа,раније порез на промет а сада ПДВ. Ако би грађанин користио кредит за стамбену изградњу такође је банкама плаћао и велике камате и плус наведене порезе. Значи да у овом случају држава нема права да наплаћује овај тзв.порез на имовину јер је то пример двоструког опорезивања. Једино држава може да опорезује станове,куће и пословне локале који се издају у закуп али изгледа да се то и у великој мери не чини.Овде би требало да Уставни суд оцени уставност овог пореза на имовину и да се обустави даља наплата пореза, јер у великој већини држава се он не обрачунава.
Zdenko
Neka, za pocetak, popisivace i Vladu Srbije, provere kompetentni i skolovani predstavnici iz naroda, koji nikada, pa ni sada nisu uclanjeni ni u jednu partiju.Onda bi raspored snaga bio 1/1. Ovako, siromasne kontrolisu bogati, sa velikim brojem nekretnina i deviznim racunima u inostranstvu.Porez treba redovno da se placa, ali i omoguciti poreskim obveznicima, vracanje penzija na staro, kako bi od tih para, porez izmirili drzavi. Amin.
gradjanin
Meni su u istocnoj Srbiji dve supe registrovali kao stambene objekte...Zalio sam se...Trazili su more papira, jedan po jedan i nakon dve godine sam odustao...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља