недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:17
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ВЛАДИМИР ЈАКУЊИН, председник Фондације Андреја Првозваног

Само Европљани могу спречити светски рат

Није довољно да само понављамо речи о историјским везама Руса и Срба, о братству и међусобној љубави. Ту традицију треба неговати, обнављати и делима потврђивати
Аутор: Дарко Пејовићсубота, 05.05.2018. у 22:00
Владимир Јакуњин (Фото Д. Жарковић)

Једна стара изрека, из азијског дела некадашњег Совјетског Савеза, гласи овако: „Реч алва можеш понављати сто пута, али ти од тога неће бити слађе у устима.” Као што нас учи ова народна мудрост, није довољно да само понављамо речи о историјским везама наша два народа, о припадности источноевропској грани хришћанске цивилизације, о братству и међусобној љубави. Да би нам било слађе, ту традицију треба неговати, обнављати и делима потврђивати.

Овако је, у три ефектне реченице, Владимир Иванович Јакуњин, председник Фондације Андреја Првозваног, једне од најстаријих руских друштвених организација, одговорио на наше питање о томе шта су мотиви његове фондације да већ 21 годину гради мостове пријатељства између Русије и Србије са својим партнерима из обе земље. У том низу акција су конвоји хуманитарне помоћи за наш народ на Косову и Метохији, угошћавање 500 малишана с Космета у летњим камповима у Русији током јуна 2004, споменици подигнути Србима који су у историји Русије оставили дубок траг, бројни форуми, научне конференције и културне манифестације... Последњи у низу програма, назван „Мост пријатељства”, фондација је организовала крајем априла у Београду, што је и био повод да Владимир Јакуњин посети главни град Србије. Одсео је – наравно – у хотелу „Москва”.

Уз ваше име, у медијима по правилу стоји одредница „блиски пријатељ и сарадник председника Путина. Да ли с њим разговарате о Србији и Косову, с обзиром на ваш ангажман у нашој земљи?

Истина је да се дуго познајемо, још од раних деведесетих, када смо заједно радили у Санкт Петербургу. Као директор АД „Руске железнице”, највеће инфраструктурне организације у нашој земљи, био сам члан различитих државних тела и учествовао на скуповима које је Путин организовао као председник владе и као председник државе. Али, никада се нисмо упуштали у разматрање политичких тема, разговарали смо о ономе што се тицало мојих професионалних задатака. Путин је на мој ангажман у друштвеним организацијама гледао с резервом, све док му нисам обећао да то неће утицати на испуњење мојих других задужења и обавеза. Од када више нисам на челу железница, виђамо се с времена на време. На пример, на ускршњој церемонији у Храму Христа Спаситеља, коју председник редовно посећује. Фондација Андреја Првозваног за ту прилику по традицији организује доношење специјалне капсуле с благодатним огњем из Јерусалима.

На челу „Руских железница били сте од 2005. до 2015. У том периоду уговорен је руски кредит за модернизацију српских пруга, вредан више од 200 милиона евра. Да ли сте и данас на неки начин укључени у овај пројекат?

Човек импресивне биографије
Бизнисмен, научник, државни функционер, дипломата, филантроп, друштвено ангажовани интелектуалац – све то су сегменти импресивне животне и професионалне биографије седамдесетогодишњег Владимира Ивановича Јакуњина.Дипломирани инжењер машинства постаје 1972, затим ради на Државном институту за примењену хемију. Од 1977. до 1982. члан је Комитета за међународне економске односе при Савету министара Совјетског Савеза, потом је шест година био секретар мисије СССР-а у Уједињеним нацијама. Високе државне и привредне дужности обављао је и у Русији – од 2002. до 2005. је заменик министра саобраћаја, да би наредних десет година био на челу „Руских железница”.Упоредо, гради и академску каријеру. Као доктор политичких наука, постаје шеф Катедре за државну политику на московском Универзитету „Ломоносов”, гостујући професор Универзитета у Пекингу, почасни доктор дипломатске академије министарства иностраних послова, члан Руске академије друштвених наука.Осим што је председник Фондације Андреј Првозвани, Јакуњин је и кооснивач Истраживачког института „Дијалог цивилизација”.За свој професионални рад и друштвени ангажман, Владимир Јакуњин је награђен с више од 30 руских и иностраних признања. Српска православна црква га је 2005. одликовала Орденом Светог Саве, а председник Србије Томислав Николић му је 2013. уручио златну медаљу за изузетне заслуге.

Нисам укључен у тај подухват, али знам да руска компанија којој је посао поверен строго поштује зацртану динамику и да се радови обављају чак и квалитетније него код сличних пројеката у Русији. Знам и да постоји могућност да се наставе овакви пројекти са српским железницама и српском државом. Искрено желим мојим колегама да на тај начин допринесу развоју економске сарадње наше две земље.

Фондација Андреја Првозваног у Новом Саду подржава реализацију пројекта „Ти ниси сама, чији је циљ превенција абортуса кроз психолошко саветовање. Каква су искуства у примени таквих мера у Русији, на чему је фондација ангажована дуже од десет година?

Реч је о програму који смо назвали „Свето мајчинство”. Циљ нам је био афирмација породице као највише вредности и скретање пажње јавности и државе на демографски проблем с којим се, баш као и Србија и многа друга друштва, већ дуго суочавамо. Део тог програма је пројекат „Ти ниси сама”, који смо започели у граду Краснојарску. О трошку фондације ангажовали смо психолога да у оквиру лекарских консултација разговара са женама које су дошле ради прекида трудноће. После годину дана, резултат је био више него охрабрујући – чак триста жена одустало је од абортуса. Временом смо за овај пројекат заинтересовали регионалне, па и федералне власти, тако да је уведено радно место психолога у оквиру лекарских консултација за труднице и за то су у буџету обезбеђена средства. Према подацима из 29 од 85 руских региона с којима сарађује фондација, десетогодишња акција „Ти ниси сама” допринела је да на свет дође око 50.000 деце, што је читав мали град.

Ово што сте испричали илустрација је практичног доприноса препороду руског друштва, у дословном значењу те речи.

Тако је, ми смо друштвена организација која реагује на горуће проблеме, а имамо и глобалну мисију. Андреј Првозвани је међународна друштвена фондација пружања подршке духовном и моралном препороду савременог света.

Али, судећи по имену, делујете у оквирима православља?

Да објасним: Фондација Андреја Првозваног није религиозна организација, то што носимо име првог Христовог апостола, који је јеванђеље проповедао и у Русији, одавање је почасти коренима наше хришћанске цивилизације. Већ две деценије, сваког 13. децембра, на празник Светог Андреја Првозваног, додељујемо орден „За веру и верност”, на церемонији у московском дворцу Кремљ. Носиоци тог одликовања су и бивши председник Ирана Мохамед Хатами, творац теорије о дијалогу цивилизација, Александaр Борода, председник Федерације јеврејских заједница у Русији, али и обични људи, попут Асгата Галимзјанова, филантропа и добротвора из Казања. Он је годинама скупљао прехрамбене отпатке по пијаци, том храном товио свиње које је продавао, а од добијeног новца купио је више од 60 аутобуса и поклонио их дечјим прихватилиштима и другим организацијама којима су возила била потребна. Дакле, никаквих оквира и ограничења нема, ни верских, ни регионалних, ни по основу друштвеног статуса. Фондација награђује и промовише људе који су, свако на свој начин, допринели духовном и моралном препороду савременог друштва.

Један од доприноса свету другачијем од оног какав знамо је и у идеја коју сте у јануару 2016. изложили у Руској академији наука. Предложили сте да се повезивањем постојеће и изградњом нове путне мреже створи „суперпут дугачак чак 20.777 километара, oд запада Европе, преко Русије, тачније Сибира, Аљаске, Канаде и севера САД до Њујорка.

Истина, још док је била у фази разраде, ова идеја је многима изгледала као утопија. Али, и ја и руски академици с којима сам на том пројекту радио, пошли смо од тога да је тако нешто потребно Русији, за формирање економске политике и за просторни развој, али и за сарадњу с другим земљама. Изградњом суперпута Русија би постала центар развоја високотехнолошке индустрије, а створили би се и услови за ницање нових градова дуж те саобраћајнице, са свом пратећом енергетском и другом инфраструктуром. Уједно, био би то међуцивилизацијски пројекат чијом би реализацијом настала „светска зона будућности”. Оно што данас раде Кинези, односно њихова политика „Један појас – један пут”, показује да је то остварива концепција.

Имају ли тако смеле визије снагу да се наметну као алтернатива садашњем свету дубоких политичких, идеолошких и економских конфронтација?

Актуелни политички лидери морају да буду свесни поука прошлости, морају да се уздрже од потеза који би нас све скупа увукли у катаклизму глобалног оружаног сукоба. Сматрам да Европљани могу зауставити срљање у трећи светски рат јер нико као Европа, а под тим подразумевам и Русију и земље бившег Совјетског Савеза, није проживео тако велике ратне страхоте. Један француски писац је рекао да ће се ратови водити све док они који их проглашавају у њима не учествују. Ако бисмо ову мисао осавременили, она би гласила да ће се ратови водити све док их буду проглашавали људи који војне сукобе доживљавају апстрактно, као компјутерске игрице.

Потребан нам је, дакле, духовни и морални препород међународних односа?

Морамо тежити изградњи света који почива на дијалогу, на међусобном уважавању. То је предуслов да боље упознамо једни друге, да учимо једни од других. То што смо различити, не значи да смо непријатељи. Ја поштујем вас и ваш начин живота, али желим да живим на свој начин, онако како мислим да је исправно. И од друге стране очекујем да то уважава.


Коментари21
68e71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bratislav Grujovic
Genije...
Dragan Pik-lon
Nazalost,Evropa ne moze spreciti svetski rat.Vec je dva izazvala i umesto da se stidi,ona pere zlocine.Manipulise sa Rusima i Amerikancima, da bi dosla do ponovnog proleca-Nemacke.To vidimo posle pada berlinskog zida,narocito u Srbiji.Evropa se vratila u tacku gde je bila 1389.godine na Kosovo Polje!Nadam se da ce Politika objaviti ovaj komentar.Mi (Srbi),imamo najvise prava da otvorimo usta jer smo najvise kostura ulozili u temelje Evrope!!!
Jeremija
Imamo i mi poslovice. Jedna je, recimo: Uzdaj se use i u svoje kljuse.
Nikola Nesic
Nama, srbima, kada se pominje rusko-srpsko prijateljstvo i odnosi, uvek predstavljaju uski krugovi predsednika Putina. Taj sanpeterburški krug je jedini aktivan u poslovnoj i političkoj sceni u Rusiji. Pitanje je šta će biti kada, ako ne političkom, a onda biološkom smenom dođe do kraja njenog uticaja? Hoćemo li biti braća i prijatelji, što nam za sad jedino nude Rusi, ili ćemo doći na neku drugu listu, koju poznajemo iz istorije. Naime Rusi ni prema svojim neistomišljenicima nisu milosrdni, kako bi se odnosili tek prema južnim rođacima? Veze između naroda trebaju postojati, ali treba biti oprezan koliko su takvi zagrljaji obavezujući i dobornamerni.
Nikola Nesic
Hm, borba za lajkove je unapred izubljena, većina nije naklonjena ni visokoobrazovanima, ni poliglotama, ali ni stradalima. Evo ja ću Vam dati šest nula za stradale u gulazima ili holodomoru, a vi stavite jednocifren ili dvocifren broj ispred. Za naše žrtve posle Filipa Filipovića na tri nule iza, prema nacionalnoj pripadnosti dodajte sami. 7 ili 3, nećete pogrešiti. Lajkove bi Kardašijani ili Prince dobili kao od šale, zato Vam ih poklanjam-
Препоручујем 0
Радо Мир
Таман човек помисли да сте свој највећи бисер већ 'извалили', а Ви нас обрадујете новим, још већим. Хајте, молим Вас, просветлите нас. Конкретизујте ово: ''...Rusi ni prema svojim neistomišljenicima nisu milosrdni, kako bi se odnosili tek prema južnim rođacima?'' Верујем да ће и друге занимати, 'лајкови' ће уосталом показати.
Препоручујем 48
Osman Delić
Čak i prije ratova u bivšoj Jugoslaviji nisam mogao shvatiti da je nekome više stalo do nekoga ko je toliko daleko, a da ne uvidi da mu je preči onaj što je tik do njega, njegov prvi komšija. To sam još kao mladac raspravljao sa svojim drugovima iz razreda, naravno Srbima. Imali smo još kao osnovci duge rasprave o tome. Nevjerovatno je to kada se prisjetim. Dakle, i tada sam govorio da smo preči mi jedni drugima, nego svi Rusi, Turci, Britanci ili bilo koji drugi narod, po meni, nama svima tako daleki i STRANI. Ne vjerujem da Srbi, kada su sami sa sobom, u svoja četiri zida, vide u Rusima takvu bliskost. Istovremeno, da ne bi bilo zabune ni većina Bošnjaka ne vidi u Turcima nešto tako blisko. Ovakve izvještačene floskule ne donose dobro ovom prostoru. Mislim da je suština ovih usiljenih veza u strahu i našim neiskrenim odnosima. Dakle, prije rata mi nismo uspjeli do kraja iskomunicirati sve što nas muči i sve što nas plaši i tu se krije klica "bratimljenja" s dalekim i tuđim narodima.
Радо Мир
Да сте желели, уважени Османе, до сада сте могли да увидите да се нимало не ради о истом типу везе. Српско-руска љубав је и генетска и братска, духовна, православна а опет искрена, свевремена, ванвременска. Понајмање је империјални однос, као што је то турски; османски (или неоосмански) према некада поробљаваном и превереном народу Балкана а и шире. Наравно, били сте потпуно у праву својевремено када сте говорили ''...da smo preči mi jedni drugima, nego svi Rusi, Turci, Britanci ili bilo koji drugi narod''. Потпуно. Подсетићу Вас да су, вођени истим тим начелима, (само) Срби, наивно у заједничку државу уложили (крвљу милиона повраћен) суверенитет, државност, територије, националност, језик... све. Чак два пута. Заузврат су напослетку проглашени окупаторима од те исте 'најпрече' браће, искориштени и 'жедни преко воде' преведени. Савест нам је мирна, драги Османе, али више права на таква пијанства ми немамо. Подразумева се: добросуседски односи, трговина и ствари попут АБА лиге остају.
Препоручујем 64
Slobodan Ratković
Dvadeseto stoljeće,i ne samo ono, preplavljeno je s krvlju na životinjski način izmasakriranih pripadnika srpskog naroda.Tačan broj se nikada neće znati,ali nije manji od 4 do 5 miliona nevinih ljudi.I ko ugasi njihove živote na najneljudskiji način?Rusi NE.Pa ko onda,ako ne te naše "komšije"o kojima Vi govorite.Lijepo bi,i normalno bilo da živimo u dobrosusjedskim odnosima,da njegujemo uzajamno prijateljstvo,ali,,,Poštovani gospodine,cijeli zapad nastoji da razbije Rusiju,iako jedino ona štiti svjetski mir i ulaže ogromne nepore da ne dodje do Trećeg sv.rata koji nam je sve bliži.Ako do njega,ipak dodje po nekoj višoj pravdi i univerzalnim zakonima najdeblji kraj će izvući upravo oni koji su u službi zla,a ne oni koji su uvijek bili spremni da praštaju i da svakog čovjeka gledaju kao bogoliko biće.Nažalost jedino Rusi i Srbi shvataju suštinu,razmjere i uzroke ovozemaljskog zla,i u kojoj mjeri je nečastivi ovladao dušama,razumimima i postupcima djavoljih sluga.Pozdrav od S.R.
Препоручујем 45

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља