четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

Повратак у Савет безбедности

Док се говори о томе да би Велика Британије своје председавање у СБ УН могла да искористи за уклањање теме КиМ с дневног реда, Србија поново очекује руску подршку у одбрани Резолуције 1244, а обратиће се и Кини
Аутор: Никола Белићсубота, 05.05.2018. у 22:00

Дипломатска битка на више фронтова, која би могла да се тумачи као најава врелог лета за Србију и њен међународни положај, одвијала се претходних дана на неким од најважнијих светских адреса, али и у региону. Док се у Београду пажљиво ослушкивала и тумачила вест да би Лондон могао да искористи предстојеће председавање Саветом безбедности Уједињених нација да истисне питање Косова и Метохије с дневног реда међународне организације, хрватска влада наставила је да шаље оштре поруке и у току протекле седмице.

У тренуцима док се припрема посета председника Србије Александра Вучића Турској, а потом и Русији, поново се у фокусу нашло питање Резолуције 1244, коју водеће земље Запада пренебрегавају, у намери да што више ингеренција поверених међународним мисијама пренесу на Приштину. Београд се томе одлучно противи, а нову дипломатску борбу, уколико Велика Британија покуша да затвори тему КиМ у СБ УН, најавили су и Вучић и шеф дипломатије Ивица Дачић.

. „Очекујем отворену руску подршку и овог пута, а разговараћемо и с кинеским пријатељима. Боримо се колико можемо”, истакао је Вучић, који ће се у уторак састати с руским председником Владимиром Путином, а потом ће у среду присуствовати и Паради победе у Москви.

Подсетивши да је Русија и протекла два пута помагала у Савету безбедности, Вучић је рекао и да је тада разговарао с покојним руским амбасадором у УН Виталијем Чуркином, који је износио наше ставове као своје тезе. Тврдње водећих НАТО земаља да се ситуација на КиМ у тој мери стабилизовала да међународно присуство више није потребно у толикој мери, побијају и делови најновијег тромесечног извештаја генералног секретара УН Антонија Гутереса, објављеног у четвртак.

У овом документу наводи се забринутост због погоршања односа Београда и Приштине, као и упозорење да понашање косовске полиције приликом хапшења директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића представља „разлог за бригу”. Гутерес је критиковао и спорост истраге о убиству лидера ГИ СДП Оливера Ивановића. Навео је и да су се на Косово у последња три месеца вратила свега три неалбанца. На основу тога, јасно је да је слика на Космету још далеко од теза да Приштина може да води било какву самосталну политику. Упркос речима донедавног амбасадора Британије при УН Метјуа Рајкрофта, чланице СБ морају да се усредсреде „на стварне претње међународном миру и безбедности”, а да „у ту категорију не спада ситуација на Косову”.

Док траје расправа о томе да ли би Унмик требало да се повуче, поново се говори и о смањењу надлежности још једне међународне мисије на КиМ – Еулекса. И такав исход ишао би у прилог тврдњама да је Приштина самостална, иако њену самопроглашену независност није признало пет чланица Европске уније. Најзад, у Бриселу се воде статусно неутрални преговори. Упркос ставу европских званичника о немешању у питање статуса, мисија Србије при ЕУ у петак је била принуђена да упути протестну ноту председнику Европског комитета региона Карлу Хајнцу Ламберцу, наводећи да су „симболи тзв. државе Косово” коришћени на фестивалу у Бриселу, „Поносан на мој регион и његову културу”, у склопу Дана проширења. На захтев Београда, организатори су ипак уклонили спорна обележја Приштине.

Непријатност с фестивала у престоници ЕУ није једина, у којој је Србија била принуђена да реагује. Представници владе суседне Хрватске јесу одлучили да не повлаче амбасадора из Београда, али су задржали оштар став. Овога пута није се радило само о реторици, већ је у прошлу среду Прекршајни суд у Слуњу ослободио певача познатог и по проусташким стиховима, Марка Перковића Томпсона, оцењујући да није прекршио закон када је приликом извођења песме „Бојне Чавоглаве” употребио поздрав из НДХ „За дом спремни”. Аутор, на чијим се концертима окупљају присталице ове нацистичке творевине, проглашен је невиним 2. маја, на 27. годишњицу „Задарске кристалне ноћи”, како Срби називају свој прогон у овом граду, у којем им је уништена сва имовина.

То, међутим, није помињао хрватски премијер Андреј Пленковић, али је зато нагласио да одлучно одбацује „скандалозну реторику једног министра спољних послова који је познат по томе да је неуспешан шлагер певач”. Мислио је на српског шефа дипломатије, после чега је Дачић узвратио речима: „Извини, Пленковићу, не знам да певам Лили Марлен или Томпсонов ’За дом спремни’. А и вама, Хрватима, боље је било да сте се задржали на шлагерима.” Српски министар спољних послова претходно је најавио да ће у Загреб послати списак с именима 20.000 српске деце, убијене у Јасеновцу.

Дачић је ове поруке упутио за време посете Индији, којој је изразио захвалност због непризнавања Косова, подсећајући да Србија, као наследница СФРЈ, још ужива углед у овом делу света. Тиме је упоредо са сталним чланицама СБ УН, дипломатска борба за јужну српску покрајину настављена и у другим утицајним државама. То не значи и крај притисака, што је потврдио и Александар Вучић, поновивши да наша земља јесте за компромис, али и да се плаши да „многи у свету као компромис виде оно што је њихова воља и одлука”. „Пред нама је период од наредних неколико месеци који ће бити свакако одлучујући”, најавио је председник Србије.


Коментари0
69789
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља