среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Нови закон о штрајку поделио синдикалце

СССС сматра да је нацрт новог бољи од постојећег закона, мада предлог још може да се побољша. – УГС „Независност”: Јавна расправа сведена на три двочасовне дебате. – АСНС: Дужи списак забрана
Аутор: Александар Микавицасубота, 05.05.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Подељена су мишљена представника синдиката о нацрту новог закона о штрајку. Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије, сматра да је нацрт новог бољи од постојећег закона, мада предлог још може да се побољша. Чеданка Андрић, извршни секретар Уједињених гранских синдиката „Независност”, међутим, сматра да Нацртом закона о штрајку није испуњен основни циљ због којег су ови синдикати ушли у радну групу за његову припрему, а то је да овај закон буде системски – кровни закон и да само он уређује штрајк. Према речима Ранке Савић, председнице, главна замерка Нацрту закона о штрајку је што он сужава право на штрајк и повећава круг лица којима се забрањује штрајк.

Остаје да се види да ли ће се њихове примедбе прихватити у даљој процедури усвајања Закона о штрајку, све до коначне одлуке посланика у Народној скупштини Србије.

Зоран Михајловић, један од учесника у његовој припреми, примећује да Агенција за мирно решавање радних спорова може да отупи оштрицу штрајка. Имајући у виду незавидну финансијску ситуацију синдиката који треба да плате раднике док штрајкују, било би боље да нови закон обавеже послодавца да после пријема најаве штрајка позове штрајкачки одбор на преговоре.

– У Србији се углавном штрајкује због тога што послодавац не исплаћује зараде. Зато смо тражили да се власник фирме обавеже да по окончању штрајка, поред неисплаћених зарада, радницима плати и време које су провели у штрајку – каже Михајловић.

Савез самосталних синдиката сматра добрим решење да послодавац не одређује минимум процеса рада, већ да се он одређује колективним уговором. У случају кад нема колективног уговора, минимум процеса рада одређиваће арбитража, коју чине по један представник синдиката, послодавца и један независан члан кога именује арбитража.

Новина у предложеном тексту новог закона је да послодавац не може да обавезује чланове штрајкачког одбора да обезбеђују минимум процеса рада без сагласности тог тела. Послодавци су до сада злоупотребљавали то право.

Добра страна нацрта је и увођење права запослених на штрајк солидарности са радницима другог предузећа у трајању до једног дана, као и скраћење времена од најаве до почетка штрајка са садашњих седам на три до пет дана, што Михајловић такође сматра позитивним.

– Залагањем да само нови закон о штрајку уређује штрајк, желели смо да избегнемо да се низом закона из области енергетике, образовања, здравства и других ограничава право на штрајк, што је до сада био случај – истиче Чеданка Андрић, изврши секретар Уједињених гранских синдиката „Независност”. – Предлагач очигледно жели да задржи овакво стање, јер је у образложењу навео да се закон доноси због „међусобног усклађивања Закона о штрајку и посебних закона”. Радна група није постигла договор око једног од најважнијих питања, а то су делатности од општег интереса, већ је предлагач само преписао девети члан важећег Закона о штрајку. За нас је неприхватљиво предложено решење у којем се предвиђа да се штрајк упозорења и штрајк солидарности у делатностима од општег интереса мора најавити десет дана пре почетка штрајка, јер се на тај начин губи сврха штрајка.

Коначно, закључује Андрићева, неприхватљив је начин на који је прекинут рад радне групе, без утврђивања текста нацрта који иде на јавну расправу и питања о којима није било могуће постићи консензус, а која нису техничка већ суштинска.

– Свођење јавне расправе на три двочасовне дебате у Нишу, Београду и Новом Саду за један од најважнијих закона из области радног законодавства је пример како не треба водити социјални дијалог – указује наша саговорница. – Због тога као одговоран синдикат не желимо да учествујемо у симулацији социјалног дијалога који ће за крајњи резултат имати умањење права запослених у Србији.

Асоцијација самосталних и независних синдиката се противи да нови закон сужава право на штрајк.

– Важећи закон забрањује штрајк само професионалним војницима – указује Ранка Савић, председница АСНС. – У нацрту новог закона штрајк се забрањује и припадницима БИА, запосленима у Контроли лета, Специјалним полицијским јединицама и радницима Хитне помоћи. Поред тога, штрајк се ограничава и увођењем обавезног минимума процеса рада.

Она додаје да новина и право послодавца на надокнаду штете када се утврди да је штрајк био незаконит. Из текста није јасно ко надокнађује штету, како, и на који начин, што оставља велике могућности за злоупотребе.

– Закон предвиђа и да се одлука о штрајку доставља послодавцу, али и Агенцији за мирно решавање радних спорова. Ако се спор не реши у року од 10 дана – запослени имају право да покрену штрајк. Мислим, да ће усвајање оваквог решења „разводњавати” штрајк – додаје Савићева.

Став је и АСНС да у случају штрајка, због неисплаћених зарада, дане проведене у штрајку послодавац мора да плати. Ранка Савић сматра да је овакво решење исправно, јер ако послодавац не исплаћује плате, мора на овај начин бити кажњен.


Коментари4
792e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Од свих нових ограничења права радника које нови Закон уводи, синдикалце изгледа највише брине ко ће да плаћа раднике док су у штрајку. Господо Синдикалци новац обезбедите из чланарина које сте до сада користили за личне бенефиције и злоупотребе уместо улагање у Фонд за штрајк. Институција минимума процеса рада обесмишљава штрајк. То су на својој кожи осетили радници ЈП "Поште Србије" у својим покушајима да остваре социјални дијалог са руководством и Оснивачем. Запослени у Србији данас немају никаква права и слободе. Једина загарантована слобода запослених је да дају отказ и посао пронађу у неким нормалним правним државама на западу. За раднике у Србији је мисаона именица организовати штрајк какав можемо да видимо у вестима из западноевропских земаља. Тамо се у случају штрајка дешава колапс а чланови руководства поцепани прескачу ограде.
ivan
Ne znam kako sindikati koji su finansirani od strane drzave mogu da se izbore za radnicka prava.Obicno radis za onoga ko te finansira.
balzak
jedan od glavnih oslonaca buduceg razvoja srbije je i sindikalno organizovanje, njegovo prakticno delovanje i odgovornost xa promene koje se namecu. zar ne... ako predsednik uopste to dozvoli pa ko se onda time bavi. otici ce vam sav raspoloziv kadar i radnici koji su nosioci tih promena. sa 300 evra nepostiji uslov za razvoj vec samo podloga za kriminal, korupciju i neka nova socijalna ponasanja koja prevazilaze postojece doktrine i vracaju nas u novi primitivizam.. alo uzbuna bre ljudi , odose nam svi iz zemlje. pitam se da li vucic ima prave informacije ili se mozda uljujkuje,,, nevalja
Jovan
Apsolutisticka diktatura koalicije na vlasti moze proizvoljno donositi hatiserife, obznane i ine zakone kakvi god se prohte njihovoj neoradikalskoj doktrini. Medjutim svi zakoni ce na kraju morati biti nivelirani sa evropskim standardima ukoliko su aktuelni vlastodrsci dosledni svojoj proevropskoj orijentaciji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља