петак, 25.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ЈЕДИНА САЧУВАНА ВЛАДАРСКА БИБЛИОТЕКА У СРБА

Књиге које су преживеле Мајски преврат

Драгоцени књижни фонд који је основао кнез Милош Велики је вероватно једина тековина коју су Обреновићи и Карађорђевићи, упркос крвавим династичким борбама, чували и надопуњавали кроз историју
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 05.05.2018. у 22:00
Вредне књиге сачуване од заборава: у првом плану екслибрис Обреновића из доба краља Милана (Фото Зоран Анастасијевић)

Шта је заједничко Обреновићима и Карађорђевићима? Имајући у виду потресну прошлост сукоба ове две династије, наизглед је тешко одговорити. Али, упркос свим крвавим поглављима из узајамних борби, једна важна ризница је, захваљујући доприносу обе владарске породице, сачувана до данас. Дворска библиотека, коју је основао кнез Милош Обреновић, не само да је пре 115 година преживела Мајски преврат већ представља вероватно једину тековину коју су владари обе династије чували и надопуњавали кроз историју.

Чак и упркос делимичним страдањима у светским ратовима, овај драгоцени књижни фонд који се данас чува у Народној библиотеци Србије и Дворском комплексу на Дедињу, опстао је као једина сачувана владарска библиотека у Срба. То за наш лист истиче историчар Дејан Ристић, некадашњи управник НБС-а и бивши државни секретар за културу, који је управо завршио дугогодишње истраживање историјата Дворске библиотеке.

„Још су поједини српски средњовековни владари постали утемељитељи личних библиотека које, нажалост, нису сачуване, мада је у неким случајевима познат садржај појединих фондова попут библиотеке деспота Стефана Високог. Насупрот томе, Дворска библиотека из периода Обреновића и Карађорђевића је сачувана и садржи велики број значајних публикација и јединица некњижне грађе објављених на српском, али и бројним страним језицима попут импресивног броја првих издања драгоцених публикација, библиофилских издања, старе и ретке библиотечке грађе и публикација с посветама аутора, односно угледних дародавацаˮ, наводи Ристић.

Прича о овој вредној ризници почиње у време прве владавине кнеза Милоша Великог (1815–1839), оснивањем библиотеке Књажевске канцеларије у престоном Крагујевцу (као придворне библиотеке) и књижнице при државној Типографији у Београду.

„Не треба сметнути с ума да је управо уз подршку овог владара 12. јула 1838. године у тада престоном Крагујевцу утемељена и Народна библиотека Србије, која је после Другог светског рата постала чувар Дворске библиотеке. Иако неук у вештинама писања и читања, кнез Милош је показивао интересовање за књиге. О томе сведочи и писмо које је 1817. упутио Михаилу Герману у Букурешт, у којем примећује да ’прота Милоје до данас још дошао није, нити је књиге донео’. Реч је о десет примерака Светог писма и стотину примерака Новог завета – пошиљци Комитета руског Библијског санктпетербуршког друштва, посредством српског опуномоћеника у Санкт Петербургу Петра Добрњца. Према неким историчарима, овај догађај се може сматрати оснивањем прве званичне, световне, у овом случају дворске библиотеке у Србијиˮ, каже Ристић.

Милошеви наследници – кнез Михаило и краљеви Милан и Александар – наставили су да обогаћују фонд који ће после Мајског преврата 1903. постати део Дворске библиотеке династије Карађорђевић. Иако су припадници две владарске породице били склони уклањању материјалних трагова постојања оне друге династије, и даље је непознаница зашто у тим моментима није страдавала и библиотека, каже Ристић. Насупрот томе, у њеном фонду постоје две врсте екслибриса – први је припадао Обреновићима, други Карађорђевићима – са званичним грбовима ових династија. Сам фонд обилује посветама знаменитих Срба – књижевника, научника, политичара, али и истакнутих странаца. У њему се налазе и јединствени, драгоцени примерци некњижне грађе, попут хербаријума краљице Наталије.

„Тешко је набројати све најзанимљивије посвете, али вреди, на пример, указати на посвете Иве Војновића на првим издањима својих дела која је даровао регенту Александру, будућем краљу Југославије, из времена док му је Војновић био приватни учитељˮ, истиче Ристић.

После делимичног оштећења у Првом светском рату услед дејстава по владарским резиденцијама, Дворска библиотека је почетак Другог светског рата дочекала у репрезентативним владарским објектима у Београду, Тополи и на Брду код Крања. Њен најзначајнији и највећи део и даље је био у званичним краљевским резиденцијама у престоници, да би у првим месецима нацистичке окупације остао препуштен небризи и делимичним крађама. У јулу 1941. управник НБС-а Драгослав Илић је у разговору са сликаром Владимиром Жедринским сазнао како у „разрушеном двору има једна гомила некадашње дворске библиотеке и да се те књиге развлаче, да сваки који тамо прође односи по нештоˮ. Зато Илић окупља стручни тим који ће спасти део фонда из разрушеног здања Краљевског двора у Улици краља Милана.

По окончању рата и укидању монархије, значајан део Дворске библиотеке ће из тадашњег Маршалата краљевског двора бити предат Народној библиотеци Србије, која га и данас чува. Том приликом, 1946. године, сачињен је и записник у којем је садржан и најпоузданији податак о обиму и садржају предатог фонда који је чинило укупно 20.709 књига, 121 примерак новина, 71 музикалија, 64 слике и карте, као и четири полице за књиге. Као посебна целина је наведена Дворска библиотека династије Обреновић са 2.266 публикација, истиче Ристић.

О пуном обиму и садржају Дворске библиотеке, додаје, у овом тренутку је тешко дати суд јер се она и даље налази на две локације и до данас није законом заштићена проглашавањем за библиотеку целину од великог значаја за Србију.

„Тек по окончању процеса идентификације и обједињавања свих библиотечких јединица на једном месту било би могуће говорити о пуном обиму и садржају. Како је у току ревизија националног фонда, може се очекивати да и тај процес буде успешно окончанˮ, закључује Ристић.


Коментари8
6cbff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Markovic
A sta je sa delom fonda ove biblioteke koji je pre par godina zavrsio u kontejnerima, a o cemu je pisala i Politika? Tada je tadasnji uptavnik Narodne Biblioteke Srbije "objasnio" da se radi o nebitnim knjigama, od kojih poneke imaju i po pet kopija, pa su bacene da bi se oslobodilo mesto za nova izdanja! Uporedite sa starijim brojevima Politike.
Teodora Lektora
Kako to da su knjige u tako lošem stanju? Zar Narodna biblioteka nema konzervatore, restauratore? Šta se čeka?
Milica
Pa kako to da nisu te knjige spalili komunisti kada su dojurili na Dedinje.
miroslav
Lepo, knjige nisu zlato, srebro, imovina, nekretnina, za njih nisu imale vrednost. Velika vecina ih je 1944 god. bila nepismena, samim tim i nije imala nikakvu vrednost. Na srecu svih nas danas...
Препоручујем 23
Mirko Mirković
Da li je neko tražio odštetu za uništavanje Narodne biblioteke u nacističkom bombardovanju? Da li takvi zločini zastarevaju? Ili se takve "neprijatnosti" ne spominju u razgovorima medju "prijateljima".
Петар Ј. Ветар
Зашто ли је Хитлер тражио да се обавезно бомбардује народна библиотека?!
Пекац
Ако не грешим да би се уништио примерак писменог договора који је Краснописом потписао Стефан Немања, а неписмени Фридрих Барабароза само крстом, сам договор се тицао се несметаног проласка Германских трупа у походу На Константинопољ.
Препоручујем 11
Милован Рафаиловић
Хитлер је наредио да се народна библиотека уништи како се будуће генерације Срба, тј. Словена, више никад не би сећали да су имали своју културу и уопште били културан народ. Немци су нешто слично радили и у Русији. Од Словена требало је направити неписмене слуге које би служиле вишој раси.
Препоручујем 25

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља