четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12

Господар алтернативних истина

Гост Белдокса биће и Рут Бекерман, победница Берлинала са документарним филмом „Валдхајмов валцер” о нацистичкој прошлости генералног секретара Уједињених нација
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 05.05.2018. у 22:00
Из филма „Валдхајмов валцер” (Фото Белдокс)

Када је недавно као личност у жижи 20. Солунског фестивала документарног филма Аустријанка Рут Бекерман представљала „Валдхајмов валцер”, са којим је у фебруару иначе победила на 68. Берлиналу, рекла је публици да је реч о филму о човеку који је „читавог свог живота лагао и направио велику каријеру”.  То се односи на Курта Валдхајма, дугогодишњег (1972 – 1982) генералног секретара Уједињених нација. Човека чију је нацистичку прошлост Бекерманова из више углова осветлила и раскринкала у овом филму.

 На 11. Белдоксу, који почиње сутра, Рут Бекерман ће се и лично поклонити београдској публици која је, такође недавно, на 65. Мартовском фестивалу имала прилику да у њеном одсуству види и комплетну ретроспективу њених увек политички и друштвено ангажованих и широм света награђиваних филмова.

 У „Валдхајмовом валцеру” Бекерманова сада са већ довољне историјске дистанце, у неку руку наставља мисију демаскирања човека којем је, са његове позиције маркантног и убедљивог челника УН, цео свет веровао. Њен филм започиње сценама оног гласног „Не ,Валдхајму!” изговореног на бечким улицама током протеста против његовог избора за председника Аустрије (1986), развија се „копањем” кроз приватне и јавне архиве о мрачној и антисемитској прошлости овог лидера света (ту су и документи о томе да је Валдхајм знао и за депортацију 60 хиљада солунских Јевреја у логоре смрти) и издиже до узнемиравајућег упозорења – да се откривањем прошлости заправо приказује стање у којем се Европа налази данас ...

 Током солунског сусрета Рут Бекерман је у разговору за „Политику” на питање о њеним личним сећањима на Валдхајма рекла и следеће:

– И ја сам као велики број Аустријанаца у то време о њему размишљала врло површно и само у контексту УН. Рођена сам у јеврејској породици и моји родитељи нису волели његову политику, а ја га нисам сматрала интересантном личношћу. Он је увек био некакав функционер.

 

Када је ваше интересовање за њега порасло?

Онда када се кандидовао за председника Аустрије и када је постало очигледно да ће победити на изборима захваљујући томе што је он наводно „човек коме верујемо” јер је толико дуго обављао функцију генералног секретара УН.

 

Снимали сте протесте против његове кандидатуре, али сте на филму почели да радите тек  2013. године?

Нисам сигурна зашто сам тек тада извадила ВХС касете које сам још онда снимила и почела да их гледам. Разговарала сам и са својим асистентом и рекла да је све прилично шокантно чак више него у тренуцима када се „афера Валдхајм” и догађала. Почели смо још дубље да истражујемо, наилазили на ужасавајуће ствари у архивама, а све се то тако добро крило од јавности толики низ година. Он је чак починио и ратне злочине над српским цивилима док је као Хитлеров официр током Другог светског рата боравио у Југославији.

 

Ми овде смо много тога знали и временом још више сазнавали, а какав је био случај код вас у Аустрији?

Мало се знало, јер се мало говорило. Мислим да су и они који су све знали ћутали, јер су се са њим и његовим „делима” слагали. Други су сами себе уверавали да „то не може бити истина”, јер како би постао „владар света” да јесте. „Афера Валдхајм” је прекинула табу тему у Аустрији и све је гласније почело да се говори о правим жртвама немачких нациста, о кривици, о чињеницама. За Аустрију ова афера је била врло добра, отрежњујућа. Пробудили су се они који су били толико заузети тиме да играју жртве и да због тога нема места за јеврејске жртве. Аустријанци су дуго себе сматрали највећим жртвама нациста. Тада су се освестили, а сада смо опет у ситуацији када је амнезија на делу.

 

Има много амнезије у данашњем свету, ваш филм је опомињући?

Популизам је одувек у игри, тактике са којим се врши подела у друштву такође. У време Валдхајмове кампање коришћен је антисемитизам, данас све више расту негативна енергија, расизам и ксенофобија, а људи су презаузети својим конзументским животом. Мој филм је пре свега намењен младим људима који показују интересовање за прошлост и спремни су да постављају питања, јер они нису били ни рођени када су се све те ствари дешавале. А треба да знају да су се десиле. Због будућности.


Коментари3
845b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Margita Husnak
Austrija i narodi srednje Evrope moraju da zaborave prošlost i rade na trajnom pomirenju i obnovi svekolikih privrednih i drugih veza medju tim narodima. Njihova nacionalistička retorika i stalno vraćanje na dešavanja iz sredine XX veka ne doprinosi pomirenju i napretku društva. U tom smislu, evropska perspektiva Austrija pod kancelarom Kurcom otvara se samo ako se okanu teritorijalnih pretenzija prema susedima, i iskorače napred bez stalnog vraćanja na nacizam i slične teme.
Vladislav Marjanovic
Austrijski filmski stvaraoci kao da su opsednuti vecitim razracunavanjem sa svojom nacistickom prosloscu. Kao da drugih, aktuelnijih, gorucih socijalnih i politickih tema nema. Nezaposlenost, dzihadizam, korumpiranost elita, hipokrizija lazne levice i njena servilnost prema americkom (posebno demokratskom) establishmentu, dzenderizam, politicka korektnost, sve to vapi za obradom. Ali ocevidno je da je izbor tema za filmsku obradu sponzorisan i da producenti odn. reziseri znaju odakle vetar duva, pa se angazuju u skladu sa konjunkturom, pa ako se konjunkturna tema tehnicki i umetnicki profesionalno obradi, nagrada ne gine. Precutno pravilo glasi: pljuj po proslosti do mile volje, ali ne diraj u danasnjicu. Svaka slicnost sa stanjem u kulturi u nekadasnjim klasicnim totalitarnim sistemima kao da (ni)je slucajna. Ali rezultat je isti. U austrijskoj kinematografiji i dalje dominiraju stare price, a sa Zapada se ionako ne pojavljuje nista novo. Sve je mrtvo, sve sterilno.
milan
Nacisticku proslost Kurta Valdhajma je prvi u svetu raskrinkao Politikin novinar Bozidar Dikic. Valdhajm je bio nosilac najvecih jugoslovenskih odlikovanja kojim ga je odlikovao drug Tito. Mogao bi jos svasta da napisem ali vi to necete objaviti...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља