четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:01
САЗНАЈЕМО

Проглашен и трећи институт од националног значаја

Одлука Владе Србије да ИБИСС прогласи институтом од националног значаја, признање је и његовом свеукупном доприносу нашој науци током седам деценија постојања
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 06.05.2018. у 22:00
Сарадници ИБИСС-овог одељења на терену (Фотографије ИБИСС)

Партенон науке у Србији ојачан је још једним стубом: одлуком Владе РС, Институт зa биoлoшкa истрaживaњa „Синишa Стaнкoвић” (ИБИСС) проглашен је за институт од националног значаја. Ово звање тренутно имају још само Институт за физику и Институт за хемију, технологију и металургију. Како „Политика” сазнаје у Министарству просвете, у процедури је и Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, док је Институт за нуклеарне науке „Винча” средином априла поднео захтев за стицање тог статуса.

Проглашењем Института зa биoлoшкa истрaживaњa „Синишa Стaнкoвић” за научну установу од националног значаја, одато је признање не само оном што ИБИСС данас јесте већ и свеукупном доприносу нашој науци током седам деценија постојања.

Идеја о стварању истраживачке установе посвећене биолошкој науци зачета је у окриљу Српске академије наука крајем 1946. Настанак институтa везан је за две научне установе основане 31. маја 1947. у оквиру САН – Института за екологију и биогеографију и Института за физиологију развића, генетику и селекцију.

Прошавши током наредне три деценије кроз различите организационе форме, Институт за биолошка истраживања свој данашњи назив носи од 1974. године, у знaк признaњa дeлу aкaдeмика Синишe Станковића, изузетног научника и визионара, који је био и дугогодишњи дирeктoр институтa. У историју ИБИСС-а уткане су бројне истакнуте личности значајне за науку и у међународним оквирима, међу којима је и 12 чланова САНУ.

Данас је у институту ангажовано готово триста истраживача, од којих су 206 доктори наука. По континуитету у истраживањима, кадровима, опремљености и постигнутим научним резултатима, ИБИСС представља јединствену и изузетну научну организацију која је допринела развоју великог броја биолошких дисциплина.

– У ИБИСС-у је реализован 231 национални научни пројекат и програм. У актуелном циклусу истраживања започетом 2011, које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, реализујемо 47 пројеката, а у њих 26 смо носиоци – каже др Павле Павловић, директор института.

Истраживачи ИБИСС-а су до сада реализовали више од стотину међународних пројеката, од тога 23 у последњих пет година. У том периоду остварено је 15 пројеката билатералне сарадње, с Француском, Немачком, Шпанијом, Португалијом, Словенијом, Хрватском, Кином, Црном Гором, Аустријом...

Од 2011. до 2017. сарадници института објавили су више од 1.500 научних радова у интернационалним публикацијама, од чега две трећине у врхунским међународним часописима. Тиме су допринели да се Универзитет у Београду, чији је ИБИСС део, пласира међу првих триста светских универзитета на Шангајској листи.

– Мултидисциплинарни приступ у истраживањима је од оснивања института усмераван у приоритетне националне области у којима је биологија основа, као што су заштита животне средине, шумарство, пољопривреда, биотехнологија, медицина, фармација, ветерина, биомедицина... У последњих пет година, реализовали смо 54 уговора с привредом, министарствима и јавним установама у Србији – каже директор Павловић.

Осим основним истраживањима и њиховој примени, ИБИСС је посвећен подизању и усавршавању научног подмлатка у домену биологије, а његови сарадници активно учествују у реализацији основних, последипломских и докторских студија, дајући допринос стварању модела интеракције наука–образовање у Србији.

– Наука, а у оквиру ње и биолошка наука, има трајну вaжнoст за пoдизaње oпштeг културнoг и цивилизaциjскoг нивoa друштвa и његов напредак. Задатак нaучника је да прате рaзвoj нaучнe мисли и открића, а затим да oсигурajу тaчнo и прaвoврeмeнo рaзумeвaњe и тумaчeњe тих открића и њихoву прaктичну примeну. Наука треба да пружи чињенице, а они који у држави доносе одлуке треба да формирају гледишта о томе како ћемо те чињенице искористити – закључује др Павле Павловић, директор Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Радови на увид јавности

Протеклу годину, у којој је прославио јубиларних седам деценија од оснивања, институт је између осталог обележио пуштањем у рад институционалног Репозиторијума архивираних дигиталних радова сарадника Института (РАДаР). Реализован је с Рачунским центром Универзитета у Београду и задовољава највише стандарде отвореног приступа и видљивости научних публикација.

Одликовања и признања

Резултати научног рада генерација сарадника ИБИСС-а овенчани су бројним признањима. Институт је носилац Ордена републике са златним венцем, више ордена заслуга за народ са сребрним зрацима, Ордена рада за заслуге са црвеном заставом, више седмојулских награда, октобарских награда града Београда, повеља Матице српске, награда и медаља које додељују Унеско и ОУН, повеља и захвалница националних и међународних научних друштава, универзитета, института и факултета.

Поводом седамдесет година од оснивања, Институту „Синиша Станковић” лане је додељена повеља Универзитета у Београду за посебан допринос развоју универзитета и унапређењу његовог рада, а председник Републике Србије их је одликовао Сретењским орденом трећег степена за нарочите заслуге и допринос развоју биолошке науке и праксе у Србији. 

Густо сито за улазак у елитни ранг

Према одредбама Закона о научноистраживачкој делатности, за добијање одреднице „од националног значаја” потребно је да институт испуни 11 услова. Између осталог, мора да има најмање 50 истраживача у највишем научном звању, да постоји барем 20 година, да има развијену међународну сарадњу, програм развоја научноистраживачког подмлатка... Кандидат најпре треба да добије позитивно мишљење Одбора за акредитацију научноистраживачких организација, затим сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а по потреби и других министарстава. Када се све ове лествице успешно прескоче, Влада Србије формално проглашава одлуку.

Закон о научноистраживачкој делатности прописује да је задатак института од националног значаја да „развија и унапређује општи фонд знања, подиже техничко-технолошки ниво, доприноси валоризацији истраживања, шири научна сазнања и учествује у оспособљавању кадрова. Параграфима нису предвиђене посебне привилегије и додатно финансирање, али у ресорном министарству обећавају да ће и та питања бити обухваћена новом законском регулативом у области науке.


Коментари3
61096
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
IBISS-ova naucna saradnja sa Crnom Gorom. Crna Gora nema budzet za naucna istrazivanja.
Zoran Markovic
Darko, kaze se PANTEON, a ne Partenon. Partenon je jedan od hramova u Atini na Akropolju. Skup Bogova, odnosno skup nauke i znanja je Panteon.
Lana Trifunović
To je zaista fantastičan Institut!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља