среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:11

Кина угрожава индустријску доминацију Немачке

Шеф Немачке обавештајне службе каже да треба будно пратити инвестиције Пекинга у високотехнолошке компаније
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 06.05.2018. у 17:51
Штанд државне технолошке фирме на првом кинеском дигиталном самиту у провинцији Фуџијан (Фото Бета/АП)

Немачки обавештајци били су прилично изненађеним наглим падом кинеске индустријске сајбер шпијунаже пре две године, а онда су, кажу, схватили да Кинези једноставно користе друге, легалне алате да дођу до циља. Користећи либералне прописе, купују компаније па их онда „черече и канибализују” да би дошли до немачке технологије и експертизе. На то се недавно пожалио шеф Немачке обавештајне службе Ханс Георг Масен, рекавши да Немачка треба да остане отворена за директне инвестиције, али да мора будније пратити настојања кинеских фирми да инвестирају у високотехнолошке компаније. Страна улагања у критичну инфраструктуру и ресурсе могу да коштају земљу економског напретка и да представљају безбедносни ризик, упозорио је Масен.

Немачке привреднике и политичаре посебно је забринуло када је 2016. кинеска „Мидеа” преузела њихову роботичку фирму „Кука” будући да се ради о врло осетљивој технологији. После тога су појачана ограничења за страна улагања и покренут је апел да се на нивоу ЕУ уведе боља контрола.

Сумњичавост се поново пробудила када је у марту кинеска државна електродистрибуција понудила да купи 20 одсто немачког оператора „50 Hertz”, али и због настојања кинеског „Гилија” да подигне на 10 одсто удео у немачком „Дајмлеру” и докопа се драгоцене технологије за батерије електричних аутомобила. Шеф немачког „Бауера” каже да стратегија Си Ђинпинга „Мејд ин Чајна 2025” (да до 2025. Кина постане водећа сила у 10 напредних индустрија, укључујући роботику авио-индустрију и електричне аутомобиле) представља директан изазов немачкој индустријској доминацији. Страх од „освајачких” кинеских корпорација удружен је с бригом због растуће централизације моћи у Пекингу.

Кинеска улагања у Немачкој су достигла 14 милијарди долара, што је огромно повећање у односу на 2015. годину, када су бележила 530 милиона. Ројтерс подсећа да су истовремено расла и улагања у друге европске земље, укључујући балканске.

Под притиском Немачке, Француске и Италије, ЕУ би до краја године требало да усвоји механизме за бољу контролу инвестиција из Кине и других земаља. Кина је та која посебно забрињава из више разлога. Приватне кинеске фирме по закону су обавезне да деле податке с кинеском владом и свака мора да има партијски комитет преко ког влада осигурава контролу над одлукама компаније. Немачке компаније не желе да им званичници Комунистичке партије седе у управним одборима заједничких фирми. Прошле године усвојен је закон који повећава контролу државе над интернетом, укључујући приватне мреже које стране фирме користе за поверљиву комуникацију са својим централама.

„Бауер” је стопостотни власник две фабрике у Кини, али је у последње време забринут за своју судбину у овој земљи и за шире економске односе који су донедавно представљали сигурно улагање у једном правцу. Сада су свесни да се Немачка изложила ризику тиме што је, у економском жаргону, ставила превише јаја у једну корпу – кинеску.

Земља која је више од једне деценије локомотива привредног раста Европе, која је преживела глобални финансијски метеж, дужничку кризу еврозоне и рекордни прилив избеглица, постигла је то на основу два кључна фактора: иновативних фирми и способности немачких компанија да боље него неке друге искористе отворену, светску трговину. Кина је ту одиграла пресудну улогу. Само прошле године Немци су продали скоро пет милиона аутомобила у Кини, трипут више него у САД.

Немачке компаније међу првима су отвориле представништва у Кини, што је била немала предност када је кинеска привреда узлетела. Привредници кажу да златна ера и даље траје, али да има много неизвесности и брига за будућност. Билатерална трговина је достигла прошле године рекордних 187 милијарди евра, више него дупло у односу на Француску и Британију (по око 70 милијарди). Немачки трговински дефицит с Кином је 14 милијарди евра, ситница у односу на амерички од 375 милијарди евра.

Сада, међутим, долази до радикално промењеног става корпоративне Немачке према огромном кинеском тржишту, пише Ројтерс. Не само да је под Си Ђинпингом заустављено отварање Кине, већ су тамошње фирме напредовале много брже него што је било ко у Немачкој очекивао.

Први пут после много година, анкете показују да већина немачких фирми које послују у Кини не планира нова улагања, а скоро 123 одсто би могло да напусти земљу у року од две године.

Пример Немачке је само део ширег изазова који је пред Европом. Вишегодишња фокусираност на унутрашње кризе створила је политички подељен блок који није спреман да оговори на геополитичке и економске изазове и сада је притешњен између све агресивнијег Пекинга и Трампове „Америке на првом месту”, кажу аналитичари.


Коментари12
adb49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bata Valjevo
U svakom uvozu visokotehnoloskih proizvoda iz Kine ima cca 40% delova iz Evrope, SAD, Japana....
Nataly
Auuuuuu ! Pa gde se dede liberalno trziste i kapitalizam? Merkalova ce sada da kontrolise i sprecava kupovinu kompanija od strane kineza a kinesko rukovodstvo ce da sedi u svojim kupljenim komanijama u Nemackoj! Znaci sad je na delu mesanje drzava u slobodan protok kapitala i ljudi a to mu je jedan od stubova komunizma kao idealnog drustvo na planeti. Komunizan ne moze da bude u jednoj zemlji jer komunizam moze da se ostvari samo ako okupira celu planetu a sve pojedinacno je socijalizam kao put ka komunizmu! Samo Srbija kasni ka novom svetskom poretku i kapilisticki rasprodaje poljoprivredno zemljiste! Sada mi je jasno zasto tomahavkama menjaju drust. uredjenja , dosadilo im da cekaju komunizam pa resili da ga ubrzaju!
ВлаДо
Кажу да су Кинези измислили барут,ракете,папир и још много тога али је исто тако познато и много тога шта нису могли да измисле.Напр.морали су да граде чувени кинески зид за одбрану од Монгола који су их угрожавали својом војном тактиком и техником која је била напреднија од кинеске иако је Кина у цивилизацијском смислу била далеко напреднија од Монголије.Конкретан проблем им је био што су Монголи ковали челичне мачеве а Кинези вековима нису могли ту технологију да усвоје.
Dobitnik tranzicije
Dok nam dobro ide po pravilima liberalne tržišne ekonomije, usta su nam puna hvale o ljudskim slobodama, humanizmu, demokratiji, civilizacijskom napretku... Čim neko drugi na ekonomskom bojnom polju postane uspešniji od nas, mi počinjemo da kmečimo i da govorimo kako slobodno tržište nije za svakoga.
Nikola
Pojavio se neko jaci i vec kukaju? Celu istocnu Evropu su pokupovali i unistili domace fimre da bi plasirali svoje proizvode. Ni jedna firma prakticno ne moze da pristupi nemackom trzistu jer ih nema. Necete kupovati cokolade, sokove i sve sto je bilo kvalitetno u Nemackoj, ali ce zato oni sve manjeg kvaliteta prodavati nama. Pravda?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља