четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46
71. КАН

Кански фестивал у знаку промена

Почетак са новим филмом Асгхара Фархадија, укинуте новинарске пројекције, селфији и „Нетфликс”, српски филм „Терет” у независном програму „15 дана аутора”
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 06.05.2018. у 22:00
Званични плакат 71. Канског фестивала (Фото Прес служба Канског фестивала)

Аргентинско-шпанским филмом „Сви знају” („Everybody Knows”) двоструког иранског оскаровца Асгхара Фархадија, са Пенелопе Круз и Хавијером Бардемом у главним улогама, сутра вече свечано почиње 71. Кански фестивал који је ове године сав у знаку промена. Једна од њих је управо сам дан отварања. Фестивал до сада никада није био отваран у уторак, на дан који према празноверју није погодан за започињање посла.

Како било тек у конкуренцији за „Златну палму” ове године је 18 филмова о чијим вредностима ће одлучивати жири на челу са председницом, аустралијском глумицом и такође двоструком оскаровком Кејт Бланчет. Српски филм „Терет” Огњена Главонића приказује се у независном паралелном програму „15 дана аутора” који ове године слави јубилеј – 50 година од оснивања оне бурне 1968. године, када су га Годар и друштво започели у знак протеста и солидарности са париским студентима и демонстрантима. Ипак, како је Главонићу „Терет” дебитантски играни филм, стекао је право да се такмичи за званичну канску награду „Златна камера”...

Шта то све доноси нови Кан? Као прво – после седам деценија укидају се прес пројекције! Филмски критичари и новинари сада ће моћи да гледају филмове само током званичних, вечерњих премијера или дан после истих. Уведен је ембарго на слање текстова са мишљењем о филмовима током и сат времена после званичних премијера које су традиционално увек касније послеподне и ноћу. Другим речима, сви они који раде и извештавају за дневне новине и остале дневне медије биће у великом проблему. Још када се на то дода и стална безбедоносна контрола са претресима на свим улазима и прилазима „радним местима” дневних извештача, овогодишњи Кан ће припадницима медија приредити додатни стрес.

Ове нове мере фестивалски челник Тјери Фремо објашњава потребом „спречавања стварања позитивне или негативне атмосфере око неког филма коју новинари често покрену још током дана, после новинарских пројекција, што све дочека екипу филма на вечерњој, званичној пројекцији”. Фремо је вероватно хтео да каже да већ дуго трпи критике продуцената филмова који већ неколико година указују на то да им „твитераши”, „блогери” и остали интернетски овисници „кваре посао” тиме што се негативно оглашавају пре ступања аутора и глумачке екипе на црвени кански тепих. Фремо је решење проблема, ево, пронашао у укидању јутарњих и дневних новинарских пројекција. А могао је једноставно само да укине акредитације „интернетџијама” или да их по значају акредитације само ниже рангира (по приоритету и значају иначе постоји пет врста акредитација).

 Друга промена коју је Фремо обелоданио односи се на забрану селфија. Неће бити више сликања мобилним телефонима на црвеном тепиху и фестивалским дворанама. Трећа „историјска” промена је – нема више филмова у продукцији „Нетфликса” у канским програмима. Односно, филмови који се не приказују у биоскопима имају забрану учешћа на фестивалу, на којем и иначе ни један филм који нема  унапред обезбеђеног француског дистрибутера не може да привири. „Нетфликс” је на овакву одлуку Кана увређено реаговао, пребацивши фестивалу да га је у ери модерних технологија прегазило време. Шта ће Канском фестивалу донети будућност, видећемо...

Што се тиче такмичарских филмова, њих највећим делом потписују стари кански познаници: од Жан Лик Годара чији је филм „Луди Пјеро” из 1965. са Жан Пол Белмондом и Аном Карином послужио као инспирација за овогодишњи плакат фестивала, преко Ђија Жанг Кеа, Хиороказуа Коре Еде, Павела Павликовског, Кристофа Онореа, Стефана Бризеа, Спајка Лија, Дејвида Роберта Мичама, Матеа Гаронеа до Кирила Серебреникова и Џафара Панахија. И Серебреников и Панахи се сваки у својој земљи већ дуже налазе у кућним притворима (Серебреников је осуђен за финансијску превару, а Панахи из политичких разлога) те је њихов долазак у Кан сасвим неизвестан. Због тога је фестивал и Русији и Ирану упутио писмо апела да се ауторима дозволи долазак на фестивал. Одговор још није добијен.

Није још добијен ни одговор, односно судска одлука, на тужбу коју је славни продуцент Паоло Бранко подигао када је обелодањено да је филм Терија Гилијама  „Човек који је убио Дон Кихота”, рађен иначе у његовој продукцији, одабран за затварање Кана 19. маја без његове сагласности. Очекује се да ће одлука суда бити позната данас или током наредних дана, а ако буде у корист Паола Бранка, Тјери Фремо ће бити у проблему уколико до сада није спремио резервну варијанту.

На Кански фестивал после неколико година изгнанства враћа се и култни дански редитељ Ларс фон Трир чији се филм приказује ван конкуренције. Кан ће угостити и легендарног Вима Вендерса са документарним филмом о папи Фрањи назван „Човек од речи”, као и нови наставак „Ратова звезда” у режији Рона Хауарда, који се такође приказују ван конкуренције...

Све у свему, Кански фестивал ће и ове године бити узаврело, стресно и скупо место за живот и рад. Такав је Кан, још увек најбољи и најзначајнији филмски фестивал на свету.


Коментари1
476ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
A kakva je to promena? konceptualna, formalna, suštinska ...? Bojim se da mi NE živimo svetu promena već ZABLUDA da se menjamo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља