четвртак, 24.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16
„ПОЛИТИКА” У ХЕЛСИНКИЈУ

„Београд на води” по финском рецепту

Некадашња лука Каласатама на Балтичком мору трансформише се у град за 25.000 људи
Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 06.05.2018. у 22:00
(Фото Д. Мучибабић)

Од нашег специјалног извештача
Хелсинки – Највиша стамбена зграда, један од највећих тржних центара и променада од шест километара уз обалу смештени двадесетак километара од аеродрома и близу центра престонице: ту се угнездила финска верзија „Београда на води” звана Каласатама, нови град који расте у недрима Хелсинкија.

Специфичности у односу на пројекат који ће преобразити део београдског савског приобаља има много, укључујући и будућу метро станицу на трећем спрату тржног центра „Реди” или јавни парк уздигнут на 30 метара висине чији ће травњак делом прекривати ауто-пут који сече некадашњу рибљу луку што Каласатама у преводу значи. Сличности у размерама и циљевима ова два пројекта, ипак, постоји довољно да их има смисла поредити.

И Каласатама је настала у бившој индустријској зони и саобраћајном чворишту. Лука је премештена у Вуосари 2008. после 145 година постојања и то је био највећи лучки подухват у финској историји: коштао је 750 милиона евра, а трошак су делили држава и лука Хелсинки. Пет година пре гашења луке у Каласатами одлучено је да се прави нови стамбено-пословни кварт на том месту. Градња је почела 2009. и данас тамо живи 3.000 људи.

– Градња је започета од средишњег дела Каласатаме где смо подигли станове и од студентског града на северу у коме је саграђен један универзитет, а други се још зида и у том делу биће велики приобални парк. Први житељи Каласатаме уселили су се 2012, a отворени су дом здравља, вртић, школа – каже Хану Асикаинен, директор пројекта у одсеку за урбани развој Хелсинкија са којим смо из центра финске престонице метроом за тили час стигли на градилиште Каласатаме.

Већ овде се мора помало позавидети Финцима на њиховој брзини.

Јер, само намера за исељење главне железничке станице из Савског амфитеатра у Прокоп, како би се ослободио простор за „Београд на води”, датира од седамдесетих година прошлог века. Подизање стамбено-пословног комплекса на десној обали Саве, и идеје старе седам деценија, стартовало је тек 2015, прва усељења, неколико пута одлагана, планирају се ове године. Главна железничка станица затвара се 1. јула.

(Фото Д. Мучибабић)

Oд старе луке у Хелсинкију остао је њен облик, а дух поморства оживеће и десетине плутајућих кућа без чврстих темеља. Сачувани су и подсетници на овај део историје града: неколико стубића за привез претворено је у жуте мини-столице док је стари џиновски пловак за везивање бродова из Балтичког мора сада насукан на копну као скулптура у централном парку Каласатаме. Поједине улице носе имена бродова који су пристајали у луку и истакнута су на табли на фасадама с фотографијама тих пловила и њиховим карактеристикама.

Како се одржава урбанистичко и историјско наслеђе показује и оближњи Сувилахти, четврт која је такође преображена из индустријске тако што је старим погонима дат нов садржај. Живописни скејт парк надвисују димњаци од црвене опеке који припадају електрани на угаљ и њу би требало да замене станови и заједнички простори за житеље кварта. Део око некадашње гасне станице већ је испуњен атељеима и кафићима, чиме подсећа на београдску Савамалу. У том културном дистрикту је и изложбени салон тржног центра „Реди” и кула која ће се око њега градити, баш као што су макета и апартман „Београда на води” представљени у здању Београдске задруге.

У „Београду на води” биће сачувана здања попут хотела „Бристол” и Београдске задруге, док ће зграда Железничке станице бити претворена у музеј средњовековне Србије.

Важна ставка у урбанистичком планирању је и то колико ће простор бити густо насељен. Однос броја људи и површине на којој ће боравити у савском приобаљу незгоднији је од оног у Каласатами. Овде ће на 116 хектара земљишта бити саграђено два милиона квадрата за 17.770 људи и 13.169 радних места.

У Хелсинкију ће се на 175 хектара распростирати 1,6 милиона квадрата за 25.000 становника и 10.000 радних места. Додуше, главни град Финске нема више од 650.000 становника, а Скандинавија је ређе насељена од Балкана. То се људима на „крају света” и свиђа, па је било негодовања када је планиран западни крак метроа за хелсиншку област јер су житељи оближњег града Еспа желели да задрже мању густину насељености, а знали су да ће метро то променити. За стандарде Финаца, Каласатама ће чак бити густо насељена, напомиње Братислав Тошковић, архитекта који 30 година живи и ради у Хелсинкију.

– Биће препознатљива по игри високих и ниских зграда, али њени адути су близина шуме и стаза острва Мустикаме и то што је довољно удаљена од центра града да нема страха да ће наружити било коју хелсиншку знаменитост – објашњава Тошковић.

Сви до сада подигнути објекти у Каласатами, без обзира на намену, не прелазе десет спратова. Биће ту и осам кула од 20 до 37 спратова, од којих је прва од 134 метра, Мајака (светионик), већ уочљива у панорами равног Хелсинкија као стерилно стаклено здање. Али, она је, као што ће бити и остале куле, довољно удаљена од старог језгра Хелсинкија да неће висином засенити неколико цркава које доминирају хоризонтом престонице. Тако су Финци избегли приговоре који се стављају „Београду на води” да ће превисоким зградама заклонити културно-историјске споменике и променити силуету града.

„Београду на води” се замерало и да ће, ако не добије бољу саобраћајну инфраструктуру, закрчити центар престонице. У Каласатаму је метро станица стигла 2007, пре него што су јој први темељи положени, а пресецају је и два ауто-пута. Аутобус већ саобраћа кроз насеље, а за коју годину стиже и трамвај.

Само ове године трошкови за инфраструктуру су 50 милиона евра. Очекује се да ће трошкови града, који је преузео већину њих док мањи део плаћају приватни инвеститори, достићи 700 милиона евра до краја изградње за петнаестак година, напомиње Асикаинен. Укупна вредност Каласатаме је пет милијарди евра.

Још нико није извео прецизну рачуницу колико ће град односно држава уложити у инфраструктуру која је неопходна да би Савски амфитеатар могао да продише. Земљиште од 116 хектара инвеститору је дато бесплатно, то јест оно је било наш улог за пројекат од националног значаја са арапским партнером. У Каласатами је град власник свих 175 хектара и зарађује од продаје и изнајмљивања парцела грађевинским предузетницима. Земљиште изнајмљују и на 80 година, а на пример за зграду од 5.000 квадрата инвеститор граду плаћа 5.000.000 евра, каже Асикаинен.

Просечна цена квадрата стана у Каласатами је 7.500 евра, а бруто зарада у Финској је око 3.300 евра. Стан у „Београду на води” продат je за 7.100 евра по квадрату, а просечан Србин и даље сања плату од 500 евра.

– Цене за 45 одсто некретнина одређује тржиште. Стан у Каласатaми на вишим спратовима и погледом на море стаје и 16.000 евра по квадрату. Он може да буде и 5.000 евра јер је 30 одсто станова са регулисаном ценом за власнике и носиоце станарских права, док је 25 одсто за закупце који примају владине субвенције – каже Асикаинен.

У један од станова, пре пет година, сместио се и адвокат у пензији Паво Палохеимо. Он сваког дана прелази пешачко-бициклистички мост да би прошетао псе по острву Мустикама. Ту је и кафић са погледом на Балтичко море и други мост који води до зоолошког врта Коркеaсари (годишње га посети пола милиона људи) у коме ужива.

– Каласатама је одлично место за живот породице са малом децом јер овде су школа и обдаништe и родитељи не морају да брину о селидби како деца буду расла. Близу је центра Хелсинкија, одлично је повезана, метроом се стиже за шест минута. Очекујемо више продавница и ресторана и ово место ће заиста оживети – истиче Палохеимо.

Живот у Каласатами већ пулсира, каже тридесетпетогодишња Ајно Пуланен која сваког дана из оближњег Сурнаинена преко бивше луке шета пса до оазе Мустикаме.

– Пројекат је леп, чисто је упркос грађевинским радовима, сада има више људи него док је била лука – каже Пуланен.

Са њом се не би сложио нико ко је барем једном прошетао Савском променадом. У Каласатами удаљеној око 2.200 километара од Београда уочи првог маја није врвело од људи. Руку на срце, било је грађевинских радника, покоји бициклиста, људи који трче, родитељи са бебама у колицима и деца која се играју у парку са тартан подлогом у коју ципела упада као у најмекши вунени тепих.

Архитектура паметног града

Архитектура Каласатаме је модерна и сведена, готово да не постоје две идентичне зграде. За поједина здања или чак целе блокове расписивани су архитектонски конкурси. Доминирају опека и стакло. Објекти у којима живе  студенти су скромнији са мањим прозорима и терасама. Посебно се истичу приватне куће на два нивоа са минијатурним зеленим оазама. Убрајају се међу најскупље некретнине иако немају поглед на море. Готово да сваки блок има мини-двориште са чистим у низу поређаним кантама за папир, стакло, органске материјале... Ђубретарски камиони не залазе у Каласатаму јер имају аутоматизован систем одношења смећа и тако смањују загађење, што је само један аспект паметног града у који тежи да се претвори Каласатама. Житељи могу да изнајме електричне аутомобиле и јавне бицикле, а стазе за ове двоточкаше су на све стране Хелсинкија.


Коментари17
1edc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бгд на арчењу новца
Једна од бројних разлика је и у томе што обалоутврда у Финској није пропала у реку, нити се недовршена променада распада и тоне ... "Још нико није извео прецизну рачуницу колико ће град односно држава уложити у инфраструктуру која је неопходна да би Савски амфитеатар могао да продише." Боље би било да неко стручан одмах уради ревизију трошкова Града/Државе у БнВ јер се тамо немилице БАЦА (!) новац на дупле радове, непотребне радове, поновне радове, сувишне трошкове, сувишну веома скупу рекламу, сувишно скупо обезбеђење (које чува шеталиште!!!) ... Немојте да се опет сазна кад буде касно.
иван бошковић
"будућу метро станицу на трећем спрату тржног центра". Е, да је нама бар нека мала макар у приземљу, кад већ не знају ни да ископају.
Karlo Polak
Поређење је погрешно из система разлога, а међу најважније спада инфраструктура. "Београд на води" је у за планирање осетљивом центру града везаном за железничку станицу као функционални центар престонице и метрополе у постсредњовековној европској цивилизацији. Железничка ван центра је само у земљама трећег света, а то је нешто што у Хелсинкију нису, а не би ни у лудилу урадили. А сама потребна постројења путничке станице су 7 од 100 хектара. Даље, премиса како "железница одваја град од обале", погледајте Азурну обалу где се налази пруга, па обале Дунава у Будимпешти, Северноморски канал у Амстердаму, па обалу Сене у Паризу... Нико није луд да укида најбржи превоз до центра града. И у Београду је био најбржи до пре 30 година, када је почела саботажа железнице. А везано за прелазе бочно, убеђују нас да су надвожњаци као научна фантастика, а да је Прокоп "Београд центар"...
Biserka
Ako je ovaj tekst i trebalo da opravda Beograd na vodi (mada mi je na momente delovalo da se vrlo stidljivo provlače i neke zamerke), mogu samo da kažem da je to "nemoguća misija". Pa svako normalan vidi kakvi monstrumi rastu na obali naše Save. A gigantski tržni centar pored Gazele (naravno najveći na ....) od koga će verovatno, ona najlepša panorama Beograda kad se vraćaš iz pravca Aerodroma, biti potpuno zaklonjena. A tek novo Karićevo naselje u Makišu, (u Makišu je vodoizvorište Beograda) iz kojeg će se kanalizacione vode, kao što je i do sada, sručiti cele u našu Savu. Koliko će ona moći da izdrži takve atake. Bolje bi bilo da se umesto u te kvadrate stambenog prostora od 7.000 Evra (koje ne znam ko će da kupi-građani Beograda sigurno ne) ulagalo u izgradnju gradskog sistema za prečišćavanje otpadnih voda
Maja
A nije vam smetalo kako je to do skoro izgledalo iz pravca Aerodroma sa ciganskim kartonskim naseljem ispod mosta, i onim krsem od brodova i djubristem nevidjenim u tom potezu od Brankovog do Gazele??!! Znaci to nije bilo " monstruozno" nego sada kako izgleda to lepo rascisceno, sa okrecenim zgradama i setalistem. Ma daj. Ne pricajte gluposti.
Препоручујем 21
Maja
Sa razlikom sto ( vidjeno na slici ) Beograd na vodi izgleda 100 puta bolje i lokacija je idealna. Konacno da se spustimo na reku, i prosetamo od Kneza, preko Kalemegdana do reke, sredjenom Karadjordjevom ( Kosancicevim vencom ) i onda Promenadom i Beogradom na vodi koji predstavlja buducnost i nadu u bolje sutra. Izmestanjem stanice (bus i voz) i rascicavanjem tog rugla Beograd ce dobiti novi i lepsi centar kakav jedan glavni grad i zasluzuje. Politicka pozadina me ne intersuje vec samo progres i projekti koji doprinose razvoju Beograda i Srbije i podsticu privredni razvoj. Beograd na vodi je to sve. Puna podrska i srecno skoro useljenje.
Gustav Floberka
@ Milos Petrovic: Jeste, niska spratnost u Helsinkiju, osim tih 8 kula od po 120 metara ;-)
Препоручујем 1
Maja
Pa bas i nije tako Milose. Imali smo svi mi priliku da uradimo nesto po tom pitanju. Meni kao gradjanki i nekom iz gradjeviske struke je itekako smetalo kako je to izgledalo do pre par godina!!?? Vise od 50 godina je tu bilo groblje brodova, stracare, djubriste , pacovi i zmije i jedan od najruznijih pogleda na jedan glavni grad sa obale reke. I sada kao neko vas nije pitao!? Ma dajte. I na kraju krajeva ako mozete bolje, ulozite kapital, otvorite firmu uradite nesto za Srbiju a ne samo da pljujete stranacki na sve sto se radi. Klasicna evropska gradnja je jedno, mi smo drugo. Finska nije imala komunizam i nije bombardvan Helsinki i nisu im ostavljeni za uspomenu i dobro secanje nemacki potopljeni brodovi i bombe iz Drugog svetskog rata i da ne nabrajamo. Na kraju krajeva ko vas i pita. Da smo na vas cekali tu bi i dalje bilo ruglo. Kome se ne svidja evo malo zabave ovde i foruma pa neka se isplace, a ja odoh na Promenadu da se prosetam i uhvatim malo sunca. Ziveo Bg na vodi.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља