петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56
УОЧИ СВЕТСКОГ ФУДБАЛСКОГ ПРВЕНСТВА У РУСИЈИ

Србин легенда веслачког клуба са 40 милиона навијача

Фламенго основали веслачи 1895. године па се и данас зове Веслачки клуб Фламенго, иако је фудбалска секција засенила остале. – Дејан Петковић наследник Зика и највећи Бразилац од свих Срба на свету, како пише у музеју клуба
Аутор: Александар Милетићнедеља, 06.05.2018. у 21:40
Петковићева фотографија у музеју Фламенга (Фото А. Милетић)

Тик уз језеро „Родриго де Фреитас“, у јужном делу Рија, налази се Веслачки клуб Фламенго, основан 1895. године. Клуб к`о ниједан други. Најважнија ствар на свету за 40 милиона људи. Сваки пети Бразилац је његов навијач, сваки има барем један дрес црвено-црне боје, а неки и више. Нема свако пара за оригинал (269,90 реала с исписаним презименом, 229,90 клот – 80 односно 65 евра) али копија има на сваком ћошку и могу да се нађу за четири пута мање новца. Ако шетате улицама Рија и за читав минут не видите некога с обележјима овог клуба, онда се запитајте да ли сте у Рију...

Овај део града, Лагоа, познат је и као један од ретких у којем нема фавела. То значи да се ту лепо живи. На свега километар-два од три познате плаже – Леблон, Ипанема, Копакабана, испод брда Корковадо на чијем врху је смештена џиновска статуа Исуса Христа, стварала се традиција Фламенга. А његову историју, и то неке од најлепших страница, исписао је један Србин: Дејан Петковић. Како пише у музеју клуба (улазница кошта 30 реала – 9 евра) одмах преко пута олимпијске веслачке стазе (на којој су кајакаши Томићевић и Зорић освојили сребро): „Петковић је највећи Бразилац од свих Срба на свету“! Заправо, Кариоке сматрају да је Србија „Петова земља“ (Пет је његов надимак у Бразилу).

Клуб су основала шесторица младића који су се дружили у Фламенгу (у овом делу града је и плажа која се тако зове), окупљајући се редовно у кафеу „Ламас“. Били су то Жозе Агостињо да Куња, Марио Спиндола, Несор де Бариос, Августо Лопес, Жозе Феликс Менесес и Фелисберто Лапорт. Нису имали веслачки педигре, али су се определили за тај спорт да би постали популарни, да би се тако допали девојкама из високог друштва (веслање је било спорт више класе). Нису ни могли да слуте какву популарност ће Фламенго да достигне и да ће све постати много озбиљније од половног чамца „Перуса“ с којим су се упустили у прву трку. Почели су неславно: на стази чији је циљ био на плажи Фламенго чамац се преврнуо и умало се нису удавили (спасли су их рибари с брода „Леал“). То се збило 8. октобра 1895, а већ 17. новембра увече окупили су се на имању Нестора де Бариоса, на плажи Фламенго, и основали Веслачки клуб Фламенго. За првог председника изабран је Домингос де Азеведо. Одлучили су да се као дан оснивања клуба слави 15. новембар, пошто је то Дан републике. Тог дана, 1889, у вујном пучу свргнут је цар Педро други. Тако је данас 15. новембар двоструко важан за 40 милиона Бразилаца.

Фудбалски клуб је основан много касније, 24. децембра 1911. За историју „црвено-црних“ посебно је значајна 1942, када су истовремено и фудбалери и веслачи били прваци државе Рио де Жанеиро (Шампионат Кариока). Фудбалери, којима и данас стоји на грудима грб са словима ЦРФ (Clube de Regatas do Flamengo – Веслачки клуб Фламенго), донели су светску славу овом клубу. Најславнији тренутак је вероватно победа против Ливерпула (3:0), у Токију 1981, у борби за назив клупског првака света. Ту генерацију је предводио Зико, најбољи играч Фламенга свих времена.

Поред тог трофеја у витринама је још 47. Међу њима су 34 титуле шампиона Првенства Кариока (тај трофеј се једнако вреднује у Рију као и назив првака Бразила – првенство целе земље игра се тек од 1971), пет трофеја у Првенству Бразила (1980, 1982, 1983, 1992, 2009) и пехар Купа либертадорес (1981) који је за Јужну Америку исто што и Лига шампиона за Европу.

Фламенго је последње државно првенство освојио (2009) кад је вођа екипе на терену био наш Дејан Петковић који је за 14 година у Бразилу постао један од нејцењенијих фудбалера те земље у овом миленијуму. Иако је проглашен за игача 20. века Виторије из Баије (за тај клуб је играо и Бебето) и играо за још пет бразилских клубова, у Фламенгу га сматрају својим и признају му да је један од најбољих који је икада играо ту. О томе сведочи и званичан став клуба, који је 2010. године, на свој 115 рођендан, изабрао својих 15 највећих легенди. На том списку су: Зико, Жуниор, Дида, Леандро, Петковић, Леонидас да Силва, Зизињо, Домингос да Гија, Раул Пласман, Нунес, Карлињос, Адилио, Рондинели, Еваристо и Жулио Сезар.

Много славља и незаборавних тренутака навијачима Фламенга донео је Пет, што се живо види из документарног филма „Гринго“ редитеља Дарка Бајића. Заувек ће се памтити пројектил у реваншу финала Првенства Кариока 2001, против Васка да Гаме, када је у претпоследњем минуту, поготком са близу 30 метара из слободног ударца, одлучио победника. Чувени Марио Загало, троструки првак света, као стручњак га је стављао у раван с највећим мајсторима бразилског фудбала. Нико на свету није постигао толико голова из корнера, девет, а већину их је дао у дресу Фламенга (чак три на „Маракани“). О томе сведочи и песма која се до скора орила из грла присталица клуба:

„Ми имамо свога цара, име му је Пет. Краљ голова из корнера. А голман се није ни мрднуо. Ми имамо свога цара, име му је Пет. А голман се није ни мрднуо“!

На уласку у дом Фламенга налази се споменик Зику. Одмах десно је музеј у којем на зиду великана стоји фотографија славља Дејана Петковића испод које пише:

„27. мај 2001, 43. минут другог полувремена: Петковић је довео у транс Маракану. Из слободног ударца дао је гол достојан Зика“!

Из Бразила је пре неколико дана стигла вест да ће две најчувеније „десетке” Фламенга – Зико и Петковић – коментарисати за две највеће бразилске ТВ станице утакмице Светског првенства у Русији 2018, а ми смо са Бразилцима у групи.


Коментари0
55741
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља