Политика Online - Први раскид уговора о кредиту у швајцарским францима у корист правног лица
понедељак, 20.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:33

Први раскид уговора о кредиту у швајцарским францима у корист правног лица

понедељак, 07.05.2018. у 14:22
(Фото Пиксабеј)

Привредни апелациони суд донео је прву правноснажну пресуду којом је раскинут уговор о кредиту у швајцарским францима за правно лице, саопштило је данас Удружење Ефектива.

Исте правоснажне одлуке о раскиду уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка претходно је у два наврата донео и Апелациони суд у Новом Саду у корист грађана, док је Апелациони суд у Београду имао другачији став.

Наиме, почетком априла Апелациони суд у Београду је одбацио тужбу за поништење уговора о стамбеном кредиту у швајцарским францима из 2008. године између клијента и банке и истовремено одбио тужбени захтев за раскид тог уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка.

Тај суд је међутим указао да очекује став Врховног касационог суда поводом овог питања, па је судијама свог Грађанског одељења предложио да застану са одлучивањем по жалбама „ради једнаког поступања у једнаким стварима које се заснивају на истом чињеничном стању и правном основу”.

Правоснажном пресудом у корист правног лица, Привредни апелациони суд је потврдио првостепену пресуда Привредног суда у Београду, а којом је раскинут уговор о кредиту у швајцарским францима.

Тужба за раскид уговора поднета је преко удружења Ефектива 2015. године, првостепена пресуда је донета у децембру 2016, а потврђена је фебруару ове године, прецизира се у саопштењу овог удружења.

Пресудом је утврђено да је од тренутка подизања кредита 2007. године, до краја 2016. године дошло до раста курса франка у односу на динар за 239 одсто.

На име кредита, корисник је добио нешто мање од два милиона динара, до тренутка доношења пресуде је вратио нешто више од пет милиона, а преостало је да плати још око 700.000 динара, што представља значајну несразмеру узајамних давања на штету клијента.

Те околности суд је ценио као отежавајуће испуњење обавеза једне уговорне стране, у овом случају дужника и закључио да би било неправично да се такав уговор одржи на снази, пошто као такав више не одговара очекивањима уговорних страна као ни сврси самог уговора.

„Најбитнија констатација ове пресуде је чињеница да је дужник на овакав начин доведен у неравноправан положај у односу на банку, тј доведен је у ситуацију да сам сноси ризик пословања банке, у смислу да је ризик курсних и каматних осцилација пренет искључиво на његово пословање”, сматра Ефектива.

Такође, потврђено је и да валутна клаузула не сме бити инструмент богаћења једне стране, овде банке, већ да она служи искључиво у сврху очувања вредности позајмњеног новца, али до границе једнакости узајамних давања, што код кредита у швајцарским францима није случај, наводи се у саопштењу.

Удружење Ефектива сматра да је ова пресуда нови подстрек за око 20.000 задужених у швајцарским францима, који сада на идентичан начин могу да траже раскид уговора.

Са друге стране, банкама се пружа могућност договора са клијентима у циљу правичне измене уговора, односно свођења потраживања кроз динарску реституцију.

То подразумева да свака уговорна страна врати другој оно што је од ње примила у динарима, уз припис затезне камате, чиме би се код дугорочних стамбених кредита постигао ефекат умањена главнице и месечне рате за 30-70 одсто, док би добар део ових кредита, као што је случај у конкретној пресуди, заправо био у претплати и банка би одређени новац морала да врати клијенту. (Танјуг)


Коментари9
94502
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav M.
Koliko Demokratije ima u neoliberalnom kapitalističkom sistemu može da se vidi u ovakvim zakonskim rešenjima, gde Banke mogu da indeksiraju kredite u valuti koju ne izdaju klijentima.
Mihajlo
Postoji jedna stvar koja se stalno gura pod tepih a to je da su se banke zadužile u inostranstvu za kreditne linije koje su bila izražene u švajcarskim francima. Banke će te kredite morati da vrate - u švajcarskim francima. Dakle, i pored upornog ponavljanja "Efektive" da se banke nisu zadužile u francima, to nije tačno. Jesu, zadužile su se u francima! Ovakvim presudama se bankama nanosi šteta, jer sad one neće moći da dobiju dovoljno novca da bi vratile svoja dugovanja stranima kreditorima. Pošto banke na tako nešto sigurno neće pristati bez žestoke borbe, zanima me kako će im naša država tu štetu nadoknaditi? Sudovi koji donose ovakve presude su državni organi, pa će onda verovatno država morati to da nadoknadi (pretpostavljam pod pritiskom stranih sudova). Odakle će onda država uzeti novac kojim će da nadoknadi štetu bankama, a sve da bi se skinula beda s vrata onima koji su se zadužili u francima?
Бојан
Ја просто не знам о чему ви причате. Хоћете да кажете да су банке издавајући кредите који су по уговору само индексирани у CHF морале да се за тај износ кредита задужују у иностранству? То нема везе са реалношћу. Кредит је само у отплати био индексиран у CHF а исплаћиван у РСД. Није постојала никаква потреба и обавеза да банке имају резервисан свој депозит у CHF за издате кредите. Самим тим није постојала никаква потреба да се банке задужују у иностранству нарочито не у швајцарским францима. Да ли ће се банке задуживати за издате кредитне линије зависи искључиво од пословодства банке и највећем лаику је јасно да чак и да је постојало задуживање у иностранству сигурно није било по условима једнаким оним које су те банке задуживале грађанство. Никакве ту штете по банке нема.
Препоручујем 19
ana
pricate neproverene informacije i navodite ljude na zakljucak koji ne stoji. banke i to ne sve, koje su se zaduzivale u chf su se odavno razduzile, vratile su chf odavno i ne zele da javno iznesu koliko su se zaduzile i kad su se razduzile, jer bi se iz toga tacno videla sva spekulativnost ovakvih kredita. nasa domaca komercijalna banka je cak pismeno potvrdila svom klijentu da se nikad nije zaduzila u chf, tako da o gubitku banaka nema ni reci i nikakva nadoknada drzave nije niti ce biti u pitanju. malo elementarnog postenja kad komentarisete ovako osetljive teme bi bilo nephodno.
Препоручујем 18
Прикажи још одговора
Милан
Држава би можда и решила овај проблем да није сама допринела његовом настанку и истовремено се и дубоко упетљала у исти кроз НКОСК.
Иван Р
Државом Србијом владају неолиберални кругови тако да нема шансе да се проблеми грађана било какве природе решавају. А поготово не проблем са банкама.
marko
И сад када се неки суд и судија одлучио да примени закон, одмах проблеми. И најгоре од свега наљутише нам министра Вујовића, не може човек на миру да ради свој посао.
Препоручујем 11
Pedja
Sve zemlje sveta su koliko znam rešile problem gradjana koji su na ovakav način zaduženi. Pa bi valjda tako isto trebala da uradi i država Srbija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља