понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:31

У дому за старе понекад рачунају и покојнике

Искуство породице која је баку сахранила 19. априла, али ће њен „боравак” у социјалној установи плаћати до 12. маја, још један је подсетник да се не потписују уцењујући уговори
Аутор: Рајна Поповићпонедељак, 07.05.2018. у 20:20
Око 500 особа чека на смештај у државни дом (Фото Ж. Јовановић)

Иако је Београђанка Ц. М. преминула 15. и сахрањена 19. априла на београдском Лешћу, за управу дома „Свети Трифун” у коме је провела  последњих месец дана она је још жива и користиће услуге ове установе све до 12. маја. Јер од њене ћерке они потражују око 60.000 динара за смештај, храну, труд неговатељица, чак и пелене до тог датума, мада је свима јасно да их ова покојна бака свакако не користи. Умрла је за све – сем за газду и наравно благајницу која поштујући правила фирме у којој ради не прима никакве картице. Само готовину или уплату на рачун.

За то време Радослав Миловановић, власник лиценциране установе социјалне и здравствене заштите за смештај одраслих и старих „Свети Трифун”, тврди да је уговор потписан, каже „правници су то тако направили” и он је у обавези да новац преда као остварени промет и да ништа не може да се поништи. Звучи необично, али ћерки покојне Београђанке рекао је:

̶  Ви имате уплаћен смештај још 28 дана и пошаљите неког да га користити –  препоручио је Миловановић.

​Најугроженији код приватника, али за 36.000 динара
– Знамо да у државним домовима нема места за све, јер их има 48 у Србији, а приватних 191. Идеја је да 504 особе, колико су их тренутно центри за социјални рад евидентирали и за које се каже да су у такозваном стању социјалне потребе, што значи мала су им примања, без сродника који би бринули о њима, покушамо да сместимо у приватне установе. За неки дан објавићемо позив приватницима да ове људе прихвате за 36.000 динара, колико држава признаје трошкове за дом, под условом да ти корисници прихвате боравак код приватника јер сви радије иду у државне установе – нада се помоћник министра рада Милош Јанковић.

Покушаћемо да се овом темом позабавимо озбиљније од Миловановића и његове најблаже речено чудне понуде и „оствареног промета” не би ли што мање људи потписало уговор налик овом у „Светом Трифуну”, који ће их обавезати да за мртве душе плаћају боравак у дому. Потпис на уговору о боравку у поменутој приватној установи подразумева и још једну обавезу, да не кажемо уцену за потписника  ̶  премине ли станар дома, неопходну опрему и организацију сахране преузима искључиво погребна служба дома. Државне или неке треће ту немају приступ.

– Вероватно да никада не бих закуцала на врата овог дома да нису нудили на интернету смештај на Дорћолу. Мајка је имала 88 година, била у болници јер јој је стање због „Алцхајмера”, старости, високог притиска и дијабетеса било лоше. Одговарао ми је центар града, али после три дана преместили су је у Железник, јер је локација на Дорћолу напрасно затворена. Као да три дана раније нису знали да ће се селити? Да не тражимо неко друго место, пристала сам да мајка буде премештена на крај Железника у други објекат „Светог Трифуна”, сат и по од центра аутобусом – објашњава њена ћерка.

Помиње она и зидање почетне цене од 49.000 динара, јер се свака инјекција или инфузија плаћала, посебно материјал, посебно „руке” медицинске сестре... али то за главну причу није битно мада се тако стигло до 61.000 за месечни боравак баке Ц. М. у дому. Јесте 12. април по уговору био дан за плаћање унапред месечног смештаја у дому, али о томе нико није размишљао. Последњих дана живота бака Ц. М. није ни јела ни пила. Наредног 13. априла дата јој је једна инфузија, 14. још две, а очигледно је била у коми јер ћерка није успела да је пробуди кад је дошла да је посети. И шта ту од 12. априла до 12. маја кошта шездесет хиљадарки сем ако на необјашњив начин успевају да дому „Свети Трифун” о покојнику брину и када је на гробљу?

Сви домови за старе који легално раде истичу лиценцу Министарства за рад, па прво питамо њих може ли се наплатити непружена услуга, упркос потписаном уговору. Помоћник министра Милош Јанковић објашњава да добијање лиценце за отварање установе за смештај старих подразумева минимум техничких, просторних, кадровских и општих услова за стицање дозволе за рад на пет година.

– Не можемо да утичемо на пословну политику дома, тако да ако нешто пише у уговору а корисник или његов законити заступник није задовољан, онда је то питање суда, грађанске парнице и облигације – објашњава помоћник министра.

– Ако власник дома стави цену од 1.000 евра и нађе оног ко ће то да му плати, у то не улазимо. Мада, колико знам, има домова за старе где се боравак месечно плаћа 1.200 евра и ту има и листа за чекање – наводи Јанковић и подвлачи да се у приватни дом долази по договору са власником те установе, а у државни посредством центра за социјални рад.

Ако се вратимо на пример који је повод за ову причу, јасно је да бака која у  дому „Свети Трифун” умрла после тридесетак дана није могла да сачека најмање два месеца, колико мора да прође до смештања у државни дом.

– Божји и људски закони се често разликују, али закони тржишта побеђују. Многи  данас губе осећај за част, осећај за поштење, пословни морал – слеже раменима Милош Јанковић и каже да те категорије излазе из оквира посла којим се он бави у Министарству рада и социјалних питања.

Београдски адвокат Милица Копривица каже да је уговор „закон” за оне који су га потписали, али подразумева обостране, сразмерне обавезе а не непоштене и штетне последице за једну страну.

– Савесност и поштење се подразумевају и у закону о облигацијама, а тога свакако нема у случају када се наплаћује непружена услуга, а тек друга условљавања са сахрањивањем...  – помиње адвокат спорна места у овој причи. Дакле, неко је у овој држави „заборавио” да уведе сем комфора и финансијски ред у приватне домове, што месечно њиховим власницима обезбеђује фин профит а породици покојника ноћну мору.


Коментари6
49a58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Борис
Босо не пише на пеленама и соби чији су. Ови похлепници ће то свакако искористити, а очигледно је да желе двоструку наплату.
Branko P
Neka slobodno dom to naplati od korisnika.
Jovan
Mozda u domu za stare, racunaju pokojnike ponekad, ali na birackim spiskovima, koalicija na vlasti, - uvek.
pera
Ovo je stvarno bezocno i neshvatljivo. Kada je prminula ova osoba da je bilo srece i covecnosti dom je trebalo da sve plati jer ova osoba nije zavrsila ni mesec dana u tom domu. Ovo bi trebalo da preispita inspekcija iako postoji ugovor pa da donese pravednu odluku a ne da svaki vlasnik doma pravi svoj pravilnik. Ono sto se ne koristi ne bi trebalo ni da se placa. Ovakvih ugovora ima i iz drugih oblasti pa niko ne cita niti se trudi da ih pregleda i i certifikuje kako je to sada postao uobicajeni pojam za pregled raznih ugovora i njihovo usaglasavanje sa normama ponasanja. Ako se ovako nastavi ko zna sta nas jos ceka. Slicnu praksu primenjuju provajderi (pruzaoci internet usluga) i dosada nisan cuo da je bilo ko reagovao mada za kontrolu rada ovih postoji organ formiran i placen od strane drzave.
Мирослав
@Bosa S Интересантна констатација већ у првој реченици. Да ли тај старачки дом закупљује собе, па мора да их обезбеди, или су оне у склопу самог дома а непотрошене пелене и храна се бацају јер нема ко други са користи?! Може бити ако је покојница била једини корисник услуга. Само би се могло проверити да ли је соба коју је покојница користила још увек празна, скоро месец дана после смрти и сахране. То се сигурно не би десило у некој институцији за коју треба резервација, хотели или превозници.
Препоручујем 7
Bosa S
To su standardna pravila, ne samo u starackom domu nego u svim institucijama za koje treba rezervacija. Bake vise nema i to je tuzno. Ipak i Dom je unapred morao da obezbedi sobu, i hranu, i pelene, i negu, i grijanje sobe i ciscenje. Sve je to placeno. Zasto mislite da dom treba da bude odgovoran za nesto na sta ne mogu da uticu.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља