среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Нудим читаоцу оно што није знао да жели

Занимају ме питања природе зла, моралних дилема, као и слободе воље, каже светски познати аутор Ју Несбе, гост „Лагуне” и Београда
Аутор: М. Вулићевићпонедељак, 07.05.2018. у 22:00
Ју Нес­бе: И даље живим скромно (Фото Ж. Јо­ва­но­вић)

Приче су одувек биле ту са мном, и када сам са својих 37 година написао први роман, као да сам се вратио кући. Није то било изненађење, као када сам са бендом снимио први албум. Моји пријатељи рекли су: „Зашто ти је требало тако дуго?”, рекао је јуче у разговору са београдским новинарима Ју Несбе, норвешки и светски познати аутор серијала романа о детективу Харију Хулеу, музичар, бивши економиста и новинар, најпознатији овогодишњи гост свог српског издавача „Лагуне”.

Јелена Лома са норвешког је за „Лагуну” превела 16 његових књига, а како се такође могло чути, Несбе спрема нови наставак прича о Харију Хулеу, а на предстојећем Светском првенству у фудбалу навијаће за Србију и Бразил. Ово је друга Несбеова посета Београду, после 40 година, када је као младић са пријатељем путовао Европом интерејлом. Сада је поново уочио железничку станицу која се, по његовом суду, није променила од оног времена.

Упркос тако великој популарности у читавом свету, Несбе је објаснио да није „одан” читаоцима, да не ослушкује њихове жеље и да не тежи да им угоди. Рекао је и да га је разочарао Дикенсов начин писања поглавља за поглављем романа, и креирање приче по реакцијама публике.

– Егоцентричан сам, пишем оно што бих и сам волео да читам, занимају ме питања природе зла, моралних дилема, као и слободе воље. Не нудим читаоцима оно што желе, већ оно што нису знали да желе; да виде свет туђим очима – запазио је Несбе.

Недавно је у „Лагуни” објављен  нови роман у оквиру пројекта „Хогарт Шекспир”, у којем савремени писци реинтерпретирају Шекспирова дела, и то је управо Несбеова верзија „Магбета”. Када је добио позив да учествује у овом престижном подухвату, испрва је, како каже, одбио, будући да је као Норвежанин више везан за Хенрика Ибзена. Али, када је сазнао да постоји могућност да напише своје виђење „Магбета”, прихватио је понуду.

– „Магбет” је најкраћа Шекспирова драма, и није ни најкрвавија, као што се мисли, тек је четврта по броју лешева. Као тинејџер видео сам „Магбета” Романа Поланског, и затим сам читао ову трагедију у преводу на норвешки. Хари Хуле је на неки начин инспирисан Магбетом. За неке шекспирологе то је комад о друштву, међутим, ја сматрам да је то драма појединца, карактера. Мој роман говори о коруптивности тог појединца, али и читавог једног града. То је уједно и љубавна прича Магбета и Лејди, који су као Бони и Клајд – једно друго следе право у пакао. Нисам подражавао музику Шекспировог језика, следио сам структуру, костур приче – казао је Несбе.

Осло, као екстеријер и сценографија у његовим филмичним романима, нешто је другачији од реалног норвешког града. То је пре, како каже познати писац, литерарна верзија Готам ситија, у којем има више убистава него што их је у Ослу било у протеклих 50 година. Али, Несбе остаје при својој критици потрошачког друштва и проговара о Норвешкој некада и данас:

– Мислим да и даље живим скромно, иако морам да признам да ме је слава мало размазила. То су наше људске слабости. Норвешко друштво сада је богато захваљујући налазиштима нафте, и то је умногоме променило и однос људи према природи. Сам идеал живљења се преобразио, мање се ствара, више се троши. Као у Америци и песмама из 70-их година прошлог века музичара који су критиковали капиталистичко друштво све док се и сами нису обогатили – сматра Несбе.

Прошле године имали смо прилику да видимо филм по Несбеовом роману „Снешко”, који он, као аутор књиге, зачудо још увек није видео. Његово објашњење више је него уљудно, будући да је редитељу Томасу Алфредсону дао пуну слободу израза у филмском медију, а с обзиром на то да се остварење није уклопило у оно што је он очекивао, филм није погледао да не би морао да коментарише појединости...

– Све више блокбастера засновано је на романима, што говори у прилог књизи. Волео бих да видим још својих књига на филму, и да од десет тих екранизација бар једна испадне ремек дело. То је боље неко да видим 11 остварења за која се може рећи да су добра – изјавио је Несбе.


Коментари0
8e3b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља