среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
ИСТРАЖИВАЊЕ АГЕНЦИЈЕ ФАКТОР ПЛУС

Косово све важније за грађане Србије

Цензус прелазе само СНС (56,9 одсто) и СПС (9,6 одсто), забрана да Вулин уђе у Хрватску оцењује се највише (34 одсто) као безуспешан покушај Загреба да се не говори о осетљивим темама
Аутор: Б. Баковићпонедељак, 07.05.2018. у 22:00

Највише грађана Србије, њих 92 одсто, сматра да је економски развој земље међу највећим приоритетима за државу. Да је то и сузбијање криминала и корупције мисли 89 одсто грађана, а за опцију мир и политичка стабилност изјаснило се 86 одсто испитаника у новом истраживању агенције Фактор плус. Следе социјална правда и солидарност (78 одсто) и решавање питања Косова, за шта се определило 46 одсто испитаника – који су имали могућност да дају више одговора на ово питање. За укључење у Европску унију изјаснило се 36 одсто њих, а за развој демократије – 14 одсто.

Рекло би се, на основу ових процената, да проблем Косова није међу најважнијим за грађане Србије, али Владимир Пејић, директор агенције, објашњава да је заинтересованост за ово питање значајно порасла. Пре годину дана, наиме, само 16 одсто грађана је сматрало да питање Косова и Метохије треба што пре решавати. „Наравно, не по сваку цену, не да се изађе као губитник из целог тог процеса, али грађани имају велику жељу да то питање буде решено”, рекао је Пејић на представљању резултата истраживања које је спроведено од 2. до 6. маја, на узорку од 1.040 испитаника са територије Србије без КиМ.

Испитујући грађане шта мисле о актуелној кризи у односима Београда и Загреба, ова агенција је утврдила, између осталог, да се забрана уласка министра одбране Александра Вулина у Хрватску гледа највише као „безуспешан покушај Владе Хрватске да се не говори о осетљивим темама”. То мисли 34 одсто испитаника, а 30 одсто њих мисли да је то лична нетрпељивост према Вулину. Да је реч о формалној реакцији сматра 14 одсто анкетираних, по девет одсто њих навело је да је у питању „опасна дипломатска акција” и „адекватна мера”, док је четири одсто испитаника рекло је да је то „мера која ће ’утишати’ Вулина и остале званичнике Владе Србије”.

У кризи са Хрватском, Београд би требало да избегава одговор, без обзира на хрватске провокације и претње, сматра 44 одсто испитаника, а да треба да „одговори истом мером, можда чак и јаче” мисли њих 26 одсто. Као главне узроке политичког сукоба две земље грађани виде агресивну политику Хрватске (33 одсто) и дубоко укорењену мржњу која је политички мотивисана (30 одсто). Да је у питању агресивна политика Србије мисли само шест одсто испитаника. „Вероватно би обрнута слика била у Хрватској”, рекао је Пејић, преноси Танјуг.

Упитани да ли очекују даљу ескалацију овог сукоба, грађани су исказали оптимизам, јер је 43 одсто њих одговорило да не очекује и да ће односи полако бити коректнији, а 24 одсто је навело да очекује, „али само вербално”. Да су могући добросуседски односи у региону чим спласну политичке тензије сматра њих 41 одсто, док 21 одсто мисли да у ближој будућности они нису могући. Пејић наводи да су многа од ових питања постављана и пре седам, четири и две године, а сада поново, што, каже, уз сав оптимизам грађана, показује да „као да имамо ситуацију корак напред, два назад”.

У редовном месечном испитивању рејтинга политичких партија показало се да би Српска напредна странка у овом тренутку освојила 56,9 одсто гласова, а цензус би прешла само још Социјалистичка партија Србија са 9,6 одсто подршке. Народна странка би освојила 3,6 одсто гласова, ДС 3,5 одсто, ПУПС 3,3, а Двери три одсто гласова... Пејић је објаснио да у овом испитивању нема Драгана Ђиласа јер нема странку. Истакао је да то што најјача опозициона странка има 3,6 одсто гласова, уз ДС који је нешто нижи, није добро, јер Србија, као и свака држава мора да има јаку опозицију, али да се не могу декретом доделити места у парламенту, већ опозиција мора то да заслужи.


Коментари25
e7202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

disident Dimitrijevic
kada se nacija uhvati za nesto i to od 1988 ,a to nema sustinski znacaj za ekonomiju , jacanja ekonomije nema niti moze biti .Ekonomski plan u Srbiji nit postoji niti se kreira , etablira se jedna forma Kapitalizma ,koja ni u americi nije vidjena .... ,, ekspolatacija ,bez ikakve regulacije od strane drzave ,, to znaci da nema sojalnog progrma solidarnosti ili bilo cega ,Vlada se bavi prikupljanjem poreze za svoje potrebe ,ali kada treba iz prikupljenjgo poreza ,ouvati garantovana prava , tada se to ignorise .iste matrice se plasiraju ,ponovo ekponeneti partije JUL razgovaraju retorikom sa NEPRIKLADNIM za diplomatiju sa americkim amabasadorom .Narod je potponuo u apatiju i odavno nereaguje ,sto je odlika svojstvena za zemlje sa diktaturama .u takvim zemljama narod ninasta nereaguje .
Stefan
Ne slažem se s tim da KiM nema suštinski značaj za ekonomiju. 75% zaliha uglja je na KiM, elektroprivreda, nemeteali i metali u vrednosti koja iznosi u milijardama dolara, 100 000 Srba, kultura, manastiri. Skoro da je ceo svet u apatiji. Protesti se često dešavaju u Francuskoj i Grčkoj dok u ostalim državama u Evropi ništa.
Препоручујем 3
Раде Ковачевић
Raka@ Од завршетка Другог светског рата па до слома социјалистичке Југославије, држава Србија и српски народ био је веома наклоњен и веома трпељив према косовским Албанцима. То на манифестан начин доказује развој уставног система Србије и СФРЈ у којем је албанска национална мањина постепено стекла сва демократска права у Републици Србији и многа врло асиметрична и нетипична права у југословенској федерацији, осим права на негацију српске државности и територијалног интегритета Републике Србије. Ако су све то косовски Албанци имали, како су то српки политичари и остали Срби према њима лоше поступали!? Дакле, зашто је избио сукоб на Космету? Са распадом Југославије, показало се да албанску националну мањину у Србији не може нита друго да задовољи осим отцепљење Космета од Србије и присаједињење Космета Албанији. Корен свег зла, према томе, треба тражити у великоалбанском пројекту који још није реализован и који ће још зла да донесе региону, јер Албанци нису од њега одустали.
mihailovic
Srbija nema opoziciju koja moze promeniti ove na vlasti Da se cela opozicija ujedini na primer nemoze se skupiti ni priblizno broj glasova koje ima SNS To je tragedija za Srbiju
Раде Ковачевић
pavle petrovic@ Скренуо сам пажњу на квазинаучност оваквих анкета, јер се јавно мњење анкетама, употребом претходно недефинисаних појмова (или пак употребом општих појмовних места: сузбијање криминала и корупције), доводи у заблуду, односно у жељено стање свести и политичког расположења ако су анкете наручене од каквог донатора наклоњеног антивладином политичком активизму (попут Сороса, на пример), или пак од стране каквог домаћег продржавног органа који се бави социјалним и тзв. јавним питањима. Једном речју, алудирао сам на пропагандну медијску манипулацију јавним мњењем, што је иначе одлика савремених друштава више него икада раније у историји.На пример, ако на тенденциозно „ анкетно питање“ добијете одговор да је грађанима у приоритету „социјална правда“, на шта се заправо мисли ако је у неком друштву највећи број људи и највише сиромашан? Да ли на редистрибуцију средстава за потрошњу,или пак на револуционарну промену власништва над средсвима за производњу, или пак на нешто треће?
zoran
колико су теме заступљене у медијима, толико су и људи "заинтересовани" за тњих...анкета има вишеструко значење тј даје више оговора. Вучић прича о економији, тражи дијалог о Космету, прича о повећању плата и пензија, и ето резултата анкете...ови неостајући проценти до 100% су људи који имају свог посла и не прате медије...
Препоручујем 0
Goran Andrijašević
Ja sam živeo u Izraelu 26 godina i vidim da Izrael i Srbija imaju jedan sličan problem: ne dozovoljava im se da im pripada teritorija koja je geografsko središte svoje istorijske domovine ! I po Bibliji (i Stari i Novi Zavet) i po istoriji jezgro istorijske domovine Jevreja je JUDEJA koja se znatnim delom nalazi na teritoriji koja se zove"Zapadna Obala". Ta teritorija je posle odlaska engleza pripadala Jordanu a od 1967 g. pripada Izraelu. Ali "Palestinci" - Arapi koji su tu imigrirali vekovima posle Jevreja - žele da Palestina bude njivova država! (Iako Arabi imaju još 20 svojih zemalja) I kad god Izrael sagradi novo naselje na Zapadnoj obali, u većem delu sveta (posebno u Z. Evropi) digne se buka protiv tih naselja! O tome kako "rasistički Izrael gradi cionistička naselja". (Iako Izrael NIJE rasističan - Arapi su i članovi Parlamenta). Taj problem sa Palestinom je sličan problemu koji Srbi imaju sa Kosovom ! Iako je Kosovo istorijski bio temelj Srpske teritorije !
Stefan
Bitno je naglasiti da je Jerusalim sveto mesto i za muslimane i zato je suvišno reći da oni imaju 20 država. Da imaju 120 država ne smeju se odreći Jerusalima. Da nesreća bude veća džamija u jerusalimu je izgrađena na temeljima sinagoge koju Jevreji moraju da obnove iz religijskih razloga. Jedni i drugi će ići do kraja kad je to u pitanju i neće popustiti. Nema kompromisa ni sa jedne strane oko tog pitanja. Muslimanima nije bitna Palestina već Jerusalim, isto kao i Jevrejima. I jednima i drugima Palestina i Izrael, služe da zavladaju Jerusalimom, a države su samo oruđa u tome.
Препоручујем 0
Raka
Nemanja, drzava postoji zbog građana, zbog stanovništva, ne obrnuto, niti ima države bez naroda. Država nije poštovala stanovništvo na KiM - nije poštovala albansko stanovništvo, skoro dva miliona ljudi, naprotiv. Danas, srpski političari većinom i srbijanski zvančnici svi, ne poštuju kosovske albance, ne propuštaju priliku da šire mržnju, da održavaju negativnu sliku o njima. Mogao bih da razumem da to misle o njima, jer su to mahom loši ljudi, ti koji nas vazda predstavljaju, ali izražavati to javno neprestano, nazivati ih teroristima, istovremeno, pregovarati sa njima -govori samo jedno. Govori o nama. Da nas nisu bombardovali, mi bismo šta? Proterali Albance, vrsili zlocine nad njima, ubijali ih nasim bombama? Uložili ogroman novac, sproveli razvojne politike, promenili obrazovni sistem, uvecali nivo ljudskih prava, munjevito se integrisali u EU, obezbedili im perspektivu? Hm.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља