среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:16

Од папира до 3Д виртуелне туре

У Републичком заводу за заштиту споменика културе од 2.536 непокретних добара, о којима се брине ова кућа, за сада је дигитално обрађено око 300
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 08.05.2018. у 21:51
Мапа непокретних културних добара Србије (Фото Д. Жарковић)

Када током ове године за јавност буде постала доступна интернет страница посвећена презентацији дигитализованог непокретног културног наслеђа о којем се брине Републички завод за заштиту споменика културе, заинтересовани „сурфер” сусрешће се прво с мапом на којој су детаљно обележени пунктови и објекти који се на њима налазе. Даљом претрагом, а на основу различитих критеријума, биће омогућено путовање кроз виртуелни свет наше баштине и кроз обиље пратећих података и метаподатака који се већ извесно време дигитализују у овој установи. Крајњи циљ биће право 3Д путовање кроз свет који чини 2.536 споменика културе, колико их има у регистру ове установе.

У овом тренутку обрађено их је око 300, односно дигитализована је њихова пратећа документација, која се бројчано мери хиљадама – информација је коју смо добили приликом презентације онога што је до сада урађено.

Ненад Лајбеншпергер, историчар у овој институцији, човек који већ извесно време интензивно свакодневно другује с разнородним елементима процеса дигитализације, истиче да је управо документација један од важних сегмената, будући да је то база за сву будућу потенцијалну обнову добара о којима се завод стара. А ту спадају изузетно значајни споменици, примерице манастири Студеница или Жича, Народно позориште или Споменик кнезу Михаилу у Београду.  

– Програм, односно апликација, који смо развили уз помоћ Министарства културе и информисања зове се Информациони систем непокретних културних добара. Ту се похрањују сви подаци које имамо о неком добру: пуно име, власништво, локација, решење по којем је проглашено за заштићени споменик културе уз неопходну категоризацију, детаљан опис, техничка документација, правна документа као што су катастарске копије плана, фото-документација. Невоља је у томе што за неке објекте немамо потпуне податке, тиме се сада додатно бавимо и доводимо у ред нашу базу података, посебно досијее који су стари преко четрдесетак година, где постоји понекад и само по један документ. Следећи корак биће векторско исцртавање техничке документације која је се сад скенира у папирном облику, у једном тренутку доћи ћемо и до 3Д снимања и виртуелне реалности – објашњава Ненад Лајбеншпергер, прелазећи одмах и на конкретан пример, случај Електротехничке школе у Новом Саду.

– Пред вама смо управо скенирали одлуку владе из Службеног гласника о проглашењу за споменик културе, ту је копија плана, а након тога прелазимо на фотографије. И ово је пример објекта који има добру и потпуну документацију – додаје наш домаћин, показујући на посебан скенер за фото-негативе, који се користи у случајевима где постоје сачувана фото-сведочанства која нису у папирном формату. 

Ако пређемо с појединачног на општи план, важно је истаћи да ће у поменутом информационом систему бити умрежено свих четрнаест Завода за заштиту споменика културе који постоје широм Србије. Што нас доводи до још једне теме – затеченог стања у осталим институцијама културе у земљи. Екипа надлежног министарства, путујући по Србији, дошла је до закључка да постоји несклад међу различитим установама када је реч о самој инфраструктури неопходној за спровођење дигитализације, почев од мреже која у њима функционише па до приступа брзом интернету, опреме и људских ресурса – каже Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре.

– Канцеларија за ИТ управу при кабинету премијерке Брнабић показала је разумевање када су у питању наше потребе зарад побољшања ситуације па очекујемо да ће проблеми бити решени и да ћемо добити и повећан број запослених који ће се у установама културе бавити процесом дигитализације. Читав тај посао немогућ је и незамисив без области културе. Ево, рецимо, узмимо образовање. Ако хоћемо е-образовање, онда морамо деци да омогућимо да могу да приступе садржајима из културе који су у вези с неком темом о којој уче, као што је то, на пример, династија Карађорђевића и тако редом. Слично је и са е-управом, где су кључни архиви који спадају у област културе – наглашава Масликовић, подсећајући истовремено да је процес дигитализације нешто што ће, у неку руку, тећи континуирано и константно, чак и када се унесе сва тренутно постојећа грађа, најпре имајући у виду честе трансфере података и напредак технологије.


Коментари0
fb4e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља