четвртак, 02.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.05.2018. у 21:21 А. Микавица

И послодавци траже право на штрајк

Захтевају да им се омогући да не плате запослене који не штрајкују зато што не могу да им обезбеде нормалан рад
Послодавци траже право на такозвани локаут (Фото Т. Јањић)

Нацрт закона о штрајку у много чему је мањкав и не испуњава услове за јавну расправу, став је Уније послодаваца, једног од три члана Социјално-економског савета. У писму упућеном Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања послодавци су указали да овај документ не садржи основна начела на којима би морао да почива акт овакве врсте. Поред тога, напомиње се, сoцијални партнери – представници владе, синдиката и послодаваца, нису усагласили кључне одредбе у радној групи која је писала текст нацрта, a представник Уније послодаваца Небојша Атанацковић није се сагласио са предложеним текстом нацрта и напустио је радну групу.

У разговору за наш лист Атанацковић, каже да поред наведених начелних примедби, постоји и један конкретан разлог – и послодавци траже право на штрајк.

У писму Уније послодаваца упућеном Министарству за рад наведено је да су њени представници од почетка рада радне групе заступали ставове за које сматрају да су у интересу свих грађана Србије. Први је да се у закону о штрајку регулише и право послодаваца да штрајкују, односно, како је наведено „право послодаваца на одбрамбени локаут”, уз напомену да оно подразумева већа ограничења него право на штрајк.

Локаут се у пословном свету дефинише као акција и противмера послодавца на право радника и њихових синдиката на штрајк. У том случају сви уговори престају да важе док се две стране не договоре.

У образложењу свог захтева Унија послодаваца напомиње да се одбрамбени локаут јавља као противмера штрајку који није обухватио све запослене код послодавца. Преведено, послодавци захтевају да им се омогући да не плате запослене који не штрајкују зато што не могу да им обезбеде нормалан рад. Тако се, кажу, истовремено избегава да послодавац дође у ситуацију да покрене стечајни поступак.

Напомиње се и да право на локаут могу да имају само послодавци из приватног сектора, будући да послодавци у јавном сектору имају право на обезбеђивање минимума процеса рада током штрајка, како би се осигурала заштита јавног интереса. У писму се наводи да је право на локаут признато послодавцима у Аустрији, Немачкој, Данској, Великој Британији, Ирској, Холандији, Мађарској, Црној Гори, Хрватској, САД, Канади, Јапану, Новом Зеланду, могуће је у Француској, Шпанији, а путем судских пресуда признат је у Италији.

Унија послодаваца захтева да се штрајк у закону дефинише као крајња мера незадовољства, која подразумева прекид рада који организује синдикат или већина запослених код послодавца ради остваривања и заштите њихових економских, социјалних и професионалних интереса и права из радног односа. Они захтевају да се у закону нарочито истакне начело заштите имовине за време штрајка. Затим да се предвиди клаузула радно-социјалног мира, која подразумева да се штрајк не може организовати ако је закључен колективни уговор и ако се поштују његове одредбе и да се штрајк солидарности ограничи само на један сат, и то само у једном дану. Тражи се и да се ограничи број чланова штрајкачког одбора, будући да они не могу бити обухваћени минимумом процеса рада.

Коментари4
b321d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Да није трагично било би смешно. Додуше свака страна има легитимно право да брани своје интересе и логично је да ће послодавци бити за ограничење штрајка али ово што траже прелази сваку границу разума. Појам lockout-а ми уопште није јасан. Да ли то приватни послодавци хоће да наметну својим запосленима који не уђу у штрајк да морају да раде а да не буду плаћени? Има ли ту мозга? Што се тиче послодаваца јасно је да желе да се могућност шрајка до те мере обесмисли да га никада и не буде. У каквој држави живимо вероватно ће се и донети такав закон. Само власт би требало да води рачуна да у овако репресивном систему не избије револуција.
Radovanka
Lakrdija. Identican postupak kao u Skupstini. Ono kao kad pozicija u Skupstini podnese sama sebi 300 amandmana.
med i mleko
Ko u Srbiji radi za Turke i Kineze nije mu potrebno pravo za strajk! Moze biti srecan da uopste ima radno mesto!
Muradin Rebronja
Ako ste već dali radnicima pravo na štrajk, pa sada dajete to pravo i poslodavcima, onda dajte to isto i finansijerima jer je to "sveto trojstvo" od tri energije: energija kapitala, energija znanja i energija rada. Ako su uspešni, svi su uspešni a ako su neuspešni svi su neuspešni. Vlasnici kapitala izgube svoj kapital. Vlasnici znanja (menadžemnt) izgubi posao i reputaciju a radnici izgube svoje radno mesto pa moraju da traže drugo. Kada bi postojala svest o tome, kao što je tu slučaj sa zemljama dalekog istoka (Japan, Južna Koreja...) takozvana Konfučijanska etika, onda bi svi brinuli jedni za druge. Zbog toga su oni tu gde jesu a i mi, naročito bivši "samoupravljači" tu gde jesu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља