понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:13

Русија наш четврти спољнотрговински партнер

Укупна робна размена наше две земље прошле године износила је 2,579 милијарди долара
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 08.05.2018. у 22:00
Билборд у Београду као најава добре сарадње (Фото Драган Јевремовић)

Председник Србије Александар Вучић почео је дводневну посету Москви, а као теме за разговор, са тамошњим председником Владимиром Путин, најављене су економска сарадња и заједничка реализација инвестиционих пројеката. Русија је наш четврти спољнотрговински партнер, и у извозу и увозу, али и четврти највећи инвеститор.

 Укупна спољнотрговинска размена две земље прошле године је износила 2,579 милијарди долара и била је за 12,27 одсто већа него 2016. године.

– Раст размене резултат је пре свега раста српског извоза, који се поново приближио милијарди долара – кажу у Привредној комори Србије (ПКС).

У Русију смо у 2017. извезли робу вредну 993,1 милион долара, што је за четвртину више него претходне године. На тамошње тржиште највише смо пласирали воће – јабуке, брескве, нектарине и јагоде. Извозили смо и млади сир, лекове, чарапе, гуме, хартију и картон и циркуларне пумпе за грејање.

– Српски извоз у Русију се, иначе, после пада у 2015, услед осцилације вредности руске рубље и мање тражње из Русије, опоравио и сасвим приближио оствареном у 2013. и 2014. када је износио 1,062, односно 1,028 милијарди долара – наводе у ПКС.

Иначе, више пута је указивано да Србија не користи довољно и адекватно Споразум о слободној трговини са Русијом, с обзиром на значајне осцилације у својој пољопривредној производњи, као и капацитете са којима располаже у прерађивачкој индустрији. Тако да извоз на руско тржиште представља 5,7 одсто нашег укупног прошлогодишњег извозног учинка.

Али, према подацима ПКС, расте број наших извозника и број производа које извозимо у Русију. Прошле године на руско тржиште извозило је 858 фирми, док је у 2013, рекордној по вредности извоза, на листи извозника било 768 фирми.

Увоз из Русије је, прошле године, порастао 5,51 одсто у односу на 2016, са 1,503 милијарде на 1,586 милијарди долара.

Бржи раст вредности извоза, од увоза, допринео је да се прошле године смањи наш дефицит са 709,6 на 593,1 милион долара и повећана покривеност увоза извозом са 52,7 на 62,5 одсто. Дефицит са Русијом је константан због увоза енергената.

  Иако је Владимир Путин, председник Русије, приликом посете Београду у октобру 2014. поручио да Србија може да искористи повољан тренутак на тржишту Русије услед санкција Запада и да руске инвестиције у наредне три године могу да досегну 10 милијарди долара, оне су знатно ниже.

Према подацима Народне банке Србије руске инвестиције су од 2010. до краја прошле године износиле нешто више од 1,9 милијарди долара, чиме је Русија заузела четврто место на листи земаља са највећим улагањима у Србију у наведеном периоду.

На листи Развојне агенције Србије највећи улагач је „Гаспромњефт”, већински власник НИС-а, потом „Лукоил”, такође из нафтне индустрије. Трећи на списку је ГСК „Красниј треугољњик” власник нишких „Вулкан гума”. Следе фирме из области банкарства и осигурања Согаз, Сбербанка и ВТБ банка.

Русија је са 800 милиона долара кредитирала модернизацију српских пруга. „Руске државне железнице”, односно њихова кћерка фирма „РЖД интернешнел” тренутно гради пругу између Старе Пазове и Новог Сада на којој ће се возови кретати брзином до 200 километара на сат и која је део пруге Београд–Будимпешта. За протекле четири године реконструисали смо око 200 километара пруга и све су завршаване пре рока. Недавно је обновљена пруга од Београда до Ваљева, мада је руска страна показала спремност и да модернизује преостали део барске пруге до границе са Црном Гором. Нова двоколосечна пруга од Београда до Панчева пуштена је у саобраћај почетком прошле године. На Коридору 10, од Београда до Прешева, обновљено је 112 километара пруга. „Руске железнице” су најавиле да ће у Топчидеру саградити диспечерски центар, а показале су и спремност да саграде пругу од Аеродрома „Никола Тесла” ка Београду.


Коментари3
44dc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Ilić
Da, ali više izvozimo na Kosovo nego u Rusiju. Mada, to nije pravi izvoz jer Kosovo je deo Srbije.
mladi sir
Moze li Srbija da toliko brzo preveze svoje proizvode u Rusiju tako da mladi sir ostane mlad?! Ne salju ga valjda avionom u Rusiju?
Beli sir
Pod terminom "mladi sir" se podruzumevaju sirevi koji ne idu na zrenje, tipa beli sir - feta, koji se najčešće nalazi u ruskim supermaketima.
Препоручујем 14

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља