петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.05.2018. у 21:30 Снежана Ковачевић

Чи­ји је ка­нал ДТД

Канал Дунав - Тиса - Дунав (Фото Википедија)

Но­ви Сад – Ка­нал Ду­нав–Ти­са–Ду­нав је не­што нај­бо­ље што се вој­во­ђан­ској рав­ни­ци мо­гло де­си­ти. По­ве­зу­је 80 на­се­ља и гра­ви­ти­ра му по­ло­ви­на ста­нов­ни­штва Вој­во­ди­не. Ка­нал је све оно ле­по и ко­ри­сно што ово пар­че Па­но­ни­је има, или што би мо­гло има­ти у при­вре­ди и ту­ри­зму, уз бри­гу ка­ква му је нео­п­ход­на. Пи­та­ње хи­дро­си­сте­ма ДТД је и пи­та­ње имо­ви­не Вој­во­ди­не, ти­ме и ње­них фи­нан­си­ја и при­вред­ног раз­во­ја. С књи­же­њем те имо­ви­не на кон­то Вој­во­ди­не, ме­ђу­тим, не иде уоп­ште глат­ко.

Пи­та­ње вој­во­ђан­ске имо­ви­не че­сто се по­сма­тра и кроз по­ли­тич­ку при­зму, али по­кра­ји­на као и др­жа­ва Ср­би­ја, има пра­во сво­ји­не, по За­ко­ну о јав­ној сво­ји­ни из 2011. Њи­ме је дат рок од пет го­ди­на по­кра­ји­ни да под­не­се зах­тев за упис пра­ва јав­не сво­ји­не, али је он ис­те­као у ок­то­бру 2016. а по­сао ни­је ура­ђен. 

Ма­да је за­кон из­ме­њен, па је за упис пра­ва сво­ји­не оста­вље­но вре­ме­на, до кра­ја 2020, код не­ких по­кра­јин­ских по­сла­ни­ка по­сто­ји бо­ја­зан да ће Вој­во­ди­на оста­ти без ка­нал­ске мре­же. 

На­и­ме, ка­да по­кра­ји­на не под­не­се зах­тев за упис овог пра­ва у да­том ро­ку, над­ле­жни укњи­жу­ју, по слу­жбе­ној ду­жно­сти, ре­пу­бли­ку, уз за­др­жа­ва­ње по­сто­је­ћег ко­ри­сни­ка. А ако зах­те­ва не­ма ни по­сле де­сет го­ди­на – бри­са­ће се и то пра­во ко­ри­шће­ња. 

У Ли­ги со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не не­го­ду­ју што се ни­шта не чи­ни по пи­та­њу укњи­же­ња имо­ви­не АПВ, по­го­то­во ка­да је реч о ка­нал­ској мре­жи.

„То је имо­ви­на вред­на ви­ше од 100 ми­ли­јар­ди, по про­це­ни упра­ве за јав­ну имо­ви­ну. У 2017. го­ди­ни, и по­ред обе­ћа­ња по­кра­јин­ског пре­ми­је­ра ни­је ура­ђе­но ни­шта. Чак су се ’Во­де Вој­во­ди­не’ из­ја­сни­ле да ни­су спо­соб­не да за­вр­ше тај по­сао. Уко­ли­ко се на­ста­ви ова­ква прак­са, до­ћи ће­мо у си­ту­а­ци­ју да се по си­ли за­ко­на сва та имо­ви­на укњи­жи као имо­ви­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Пи­та­ње је, да­кле, ко ће да сно­си од­го­вор­ност ако се нај­вред­ни­ја имо­ви­на ко­ја је оста­ла АПВ – а то је 22.000 ки­ло­ме­та­ра ка­нал­ске мре­же – јед­но­став­но пре­пу­сти”, ка­зао је Бра­ни­слав Бо­га­ро­ши (ЛСВ). Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, за ЛСВ је пи­та­ње имо­ви­не кру­ци­јал­но и жи­вот­но од ко­га за­ви­си да­љи раз­вој Вој­во­ди­не. 

У по­кра­јин­ској вла­ди на­гла­ша­ва­ју, ме­ђу­тим, да прет­ход­на власт ни­је чи­ни­ла ни­шта по том пи­та­њу, а да они у 2017. го­ди­ни је­су пред­у­зи­ма­ли ак­тив­но­сти на ус­по­ста­вља­њу пра­ва јав­не сво­ји­не на ка­нал­ској мре­жи. 

„Ов­де тре­ба да скре­не­мо па­жњу да упис те­че од 2011. го­ди­не, да до 2016. ни­је ско­ро ни­шта ура­ђе­но, да је за­кон про­ду­жа­ван и да је са­да пра­во упи­са до 2020. го­ди­не и да смо ми по­кре­ну­ли све ме­ха­ни­зме да се то у том ро­ку и учи­ни”, на­ве­ла је по­кра­јин­ска се­кре­тар­ка за фи­нан­си­је Смиљ­ка Јо­ва­но­вић.

Упра­ва за имо­ви­ну АПВ, по ре­чи­ма Јо­ва­но­ви­ће­ве, ула­же све сво­је сна­ге да се имо­ви­на Вој­во­ди­не укњи­жи. У то­ку је, ка­же, и из­ра­да по­кра­јин­ског ак­та ко­јим се бли­же уре­ђу­ју пи­та­ња имо­ви­не.

„Нај­те­жу пре­пре­ку за по­сту­па­ње над­ле­жних по­кра­јин­ских ор­га­на у на­ве­де­ним ро­ко­ви­ма пред­ста­вља чи­ње­ни­ца да код ве­ли­ког бро­ја не­по­крет­но­сти – што се на­ро­чи­то од­но­си на ка­нал­ску мре­жу и на др­жав­не пу­те­ве дру­гог ре­да на те­ри­то­ри­ји АПВ – де­се­ти­на­ма го­ди­на уна­зад ни­су ура­ђе­ни имо­вин­ско­прав­ни од­но­си и објек­ти као та­кви ни­су упи­са­ни у ка­та­стар не­по­крет­но­сти”, ре­кла је се­кре­тар­ка.

Основ­на ка­нал­ска мре­жа хи­дро­си­сте­ма ДТД об­у­хва­та мре­жу ма­ги­страл­них и плов­них ка­на­ла ду­жи­не 930 ки­ло­ме­та­ра. А де­таљ­ну ка­нал­ску мре­жу си­сте­ма ДТД чи­не сви оста­ли при­мар­ни и се­кун­дар­ни ка­на­ли – око 20.000 ки­ло­ме­та­ра, са 1.900 обје­ка­та и 20 ки­ло­ме­та­ра цев­не дре­на­же за од­вод­ња­ва­ње и на­вод­ња­ва­ње.

 

Коментари13
04b0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Zahvaliti Mariji Tereziji i Titi posle nje. E a onda smo mi uzeli stvar usvoje ruke i zapustili sve kanale od ovoga do jendeka ispred kuća. Biće bolje...
nikola andric
Srpska posla. ''Drzavna svojina'' ili ''javna svojina'' ili ''narodna svojina'' ukazuju na istu ''svojinu''. Javna svojina se jezicki postavlja nasuprot ''privatne svojine''. Tako se stvara ''pojmovna orijentacija''. Ali ne mogu se upotrebaljavati pravni izrazi namenjeni privatnoj svojini na javnu svojinu. Inace upravo navedena razlika ne bi imala smisla. Drzava ima svoje takozvane ''organe'' kojima se za svrhu ucesca u imovinsko-pravni saobracaj daje status pravnog lica. Slican primer mesanja privatnog i javnog smo imali sa niskim aerodromom. Gradjani su cak protestovali. Ako selo Matejevac kod Nisa ima status pravnog lica onda i Matejevcani mogu da pretediraju svojinu drzavnog zemljista kao sopstvenu. Tako svako moze prisvajati javnu svojinu kao privatnu sto je potpuno blesavo i neodrzivo. Vojvodjani nikako da se pomire sa drzavno-pravnom istinom da su deo Srbije. Isto kao i Nis i Matejevac. Ni zamucene vode Dunav -Tisa kanala ne mogu da isprave srpske krive Drine .
panonski mornar
Odrastao sam na tom kanalu. Pecao, kupao se, igrao fudbal na pesku, vaterpolo:-), penjao se s drugarima na slepove i kilometrima brodario. Posle smo se peske, gacajuci kroz plicak vracali kuci. Naravno uz obavezne posete okolnim vocnjacima:-). Moj otac ga je gradio. Ne znam kome ce pripasti, ali znam da je uvek bio moj, i uvek ce biti. I to je tako.
Veselin Djukic
Romanticno. Mora da ste Srbin jer tako zvucite. Sustina je, cija je odgovornost odrzavanje kanala DTD? Onoga kome pripada. Naravno, ne moze se nesto imati a ne odrzavati i ulagati u to. E tu je problem kod nas: svi bi hteli da imamo ali da neko drugi snosi troskove "nase" imovine. Niti moze niti mora da bidne, capish moja mornarcino? Tako da je moguce da posle imanja dodje i nemanje. Desavale su se takve stvari tu i tamo, zar ne? Prosetajte Rakovicom ili Smederevskom Palankom, pa mi kazite sta vidite. Tu su nekada hiljade ljudi radile, zaradjivali lepo, podizali decu u nekoj socijalnoj sigurnosti, a sada mogu da "gacaju" po praznim halama i da kazu kako je to bilo njihovo, i uvek ce biti. Pozdrav!
Bene
Kada su astronauti slali fotoografije iz orbite grandioznog sistema kanala Dunav-Tisa-Dunav, niko nije mogao da sluti da će taj veoma skupi u obiman projekat biti ostavljen u ruiniranom stanju. Od planirane dve godišnje žetve ništa. Sramota!
Milica
Nekada sam kao đak učila da kanal DTD služi za odvodnjavanje i navodnjavanje, što se nije činilo, a sada kao odrasla vlasnica poljoprivrednog zemljišta u Banatu redovno plaćam naknadu za odvodnjavanje i ne znam zašto to plaćam kada nema ni odvodnjavanja ni navodnjavanja.
Petar
Strefane, gde si bio kad su bile sve one poplave i izlivanja po Vojvodini? Ti kanali su ruinirani i ne rade kako treba, a u 21. smo veku. Fale im sreda i krajevi i neki narod koji bi to održavao.
Стефан Стојановић
За наводњавање не знам, али одводњавања има, јер би без свих тих канала равница била у добром делу под мочварама, као некад.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља