71. КАН
Кан – На сцени великог Театра Лимијер легендарни амерички редитељ Мартин Скорсезе и аустралијска глумица Кејт Бланчет, овде у улози председнице званичног жирија, у дуету на француском језику свечано су прогласили 71. Кански фестивал отвореним. Уследила је истовремена светска премијера филма отварања, једна у Театру Лимијер, друга за филмске критичаре у Театру Дебиси.
Овогодишњи Кан започео је шпанским филмом иранског редитеља Асгхара Фархадија, власника два Оскара за филмове „Развод“ и „Трговачки путник“ и канске награде за филм „Прошлост“ који је снимио на француском језику, филмом („Everybody Knows“) који је на чувени кански црвени тепих довео и две велике шпанске и светске звезде, глумачко-брачни пар Пенелопе Круз и Хавијера Бардема.
Реакције на Фархадијев филм и у Театру Лимијер и у Театру Дебиси биле су млаке. Ово није његово најбоље дело. Сама филмска прича, коју је Асгхар Фархади написао на фарсију па је преведена на шпански, смештена је у градић Торелагуна. Конципирана је делимично као породична драма, а делимично као трилер, а комбинација ова два жанра није се показала сасвим добитном. Оно што је добитно јесте глумачка хемија између Пенелопе и Бардема који су успели да удахну живот у своје ликове, чак и у оним тренуцима када је очигледно да ни у сценарију нису били довољно мотивисани и разрађени.
Тематски, Фархади се бави породичним односима што јесте њему познати терен. Оно што делује да му није довољно познато је миље католичке породице, њеног односа према вери и богу, али и према власништву и новцу. Ту негде и настају проблеми у самој уверљивости приче коју је Фархади желео да уздигне на универзални план. Нажалост, уз претерану употребу клишеа. Срећом, уз повремене глумачке бравуре шпанских и аргентинских глумаца, уз изванредну сценографију и раскошну фотографију (директор фотографије Хозе Луис Алсен) Фархадијев филм „Сви знају“ наћи ће сасвим довољан број и биоскопских гледалаца. Дистрибутерска кућа „Мегаком филм“ откупила га је за приказивање у Србији...
***
И док је на црвеном тепиху пред камерама све изгледало гламурозно како и доликује Канском фестивалу, у самој палати и пројекционим дворанама, и код запослених и код представника медија, осећала се нервоза због новоуведених промена које још никоме нису сасвим јасне. Дан уочи фестивалског почетка челник Тјери Фремо одржао је састанак са акредитованим новинарима у још једном покушају да објасни одлуку о укидању новинарских пројекција које су читавих седам деценија овде биле закон. Као прави политичар издржао је канонаду незгодних питања, повремено је давао предуге одговоре како би добио на времену, повремено је чак дизао тон. Резултат овог састанка може се најбоље описати као обострано незадовољство, можда чак и као обострано неразумевање. Уобичајени радни ритам дневних канских извештача је поремећен и потребно је неколико дана да се сви некако уходају. Можда ће у том уходавању помоћи и од ове године отворена врућа телефонска линија на коју се може пријавити било која врста узнемиравања и насиља. И Кански фестивал се придружио акцији „Стоп сексуалном узнемиравању“...
***
Јуче је почео независни кански програм „15 дана аутора“ који обележава своју 50. годишњицу и у којем се приказује српски филм „Терет“ Огњена Главонића. У оквиру овог програма Мартин Лучано Скорсезе ће одржати своју мајсторску радионицу после пројекције његовог рестаурираног филма „Улице зла“ из 1973. године који је 1974. био приказан у Кану управо у програму „15 дана аутора“. Скорсезе је иначе оснивач фондације и иницијатор рестаурација копија филмова који припадају светској филмској баштини и њихове заштите од зуба времена...
***
Данас се свечано отвара и званични кански паралелни такмичарски програм „Известан поглед“. За филм отварања одабран је драматични „Донбас“ украјинског редитеља Сергеја Лознице, који, барем према најавама, представља ауторов поглед на „ратни пакао у украјинској области у којој се сукобе припадници различитих илегалних банди са представницима легалне и званичне украјинске војске”...
