среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:19

Мале шпанске зачкољице

Млак при­јем Фархадије­вог фил­ма „Сви зна­ју” који је отворио фести­вал. – Нервоза због новоу­ведених про­мена и отварање вруће телефонске линије за сваку врсту узнемиравања
Аутор: Дубравка Лакићсреда, 09.05.2018. у 22:00
Пе­не­ло­пе Круз и Ха­ви­јер Бар­дем у фил­му „Сви зна­ју” Асг­ха­ра Фар­ха­ди­ја

71. КАН

Кан – На сце­ни ве­ли­ког Те­а­тра Ли­ми­јер ле­ген­дар­ни аме­рич­ки ре­ди­тељ Мар­тин Скор­се­зе и аустра­лиј­ска глу­ми­ца Кејт Блан­чет, ов­де у уло­зи пред­сед­ни­це зва­нич­ног жи­ри­ја, у ду­е­ту на фран­цу­ском је­зи­ку све­ча­но су про­гла­си­ли 71. Кан­ски фе­сти­вал отво­ре­ним. Усле­ди­ла је исто­вре­ме­на свет­ска пре­ми­је­ра фил­ма отва­ра­ња, јед­на у Те­а­тру Ли­ми­јер, дру­га за филм­ске кри­ти­ча­ре у Те­а­тру Де­би­си.

Ово­го­ди­шњи Кан за­по­чео је шпан­ским фил­мом иран­ског ре­ди­те­ља Асг­ха­ра Фар­ха­ди­ја, вла­сни­ка два Оска­ра за фил­мо­ве „Раз­вод“ и „Тр­го­вач­ки пут­ник“ и кан­ске на­гра­де за филм „Про­шлост“ ко­ји је сни­мио на фран­цу­ском је­зи­ку, фил­мом („Everybody Knows“) ко­ји је на чу­ве­ни кан­ски цр­ве­ни те­пих до­вео и две ве­ли­ке шпан­ске и свет­ске зве­зде, глу­мач­ко-брач­ни пар Пе­не­ло­пе Круз и Ха­ви­је­ра Бар­де­ма.

Ре­ак­ци­је на Фар­ха­ди­јев филм и у Те­а­тру Ли­ми­јер и у Те­а­тру Де­би­си би­ле су мла­ке. Ово ни­је ње­го­во нај­бо­ље де­ло. Са­ма филм­ска при­ча, ко­ју је Асг­хар Фар­ха­ди на­пи­сао на фар­си­ју па је пре­ве­де­на на шпан­ски, сме­ште­на је у гра­дић То­ре­ла­гу­на. Кон­ци­пи­ра­на је де­ли­мич­но као по­ро­дич­на дра­ма, а де­ли­мич­но као три­лер, а ком­би­на­ци­ја ова два жан­ра ни­је се по­ка­за­ла са­свим до­бит­ном. Оно што је до­бит­но је­сте глу­мач­ка хе­ми­ја из­ме­ђу Пе­не­ло­пе и Бар­де­ма ко­ји су ус­пе­ли да удах­ну жи­вот у сво­је ли­ко­ве, чак и у оним тре­ну­ци­ма ка­да је очи­глед­но да ни у сце­на­ри­ју ни­су би­ли до­вољ­но мо­ти­ви­са­ни и раз­ра­ђе­ни. 

Те­мат­ски, Фар­ха­ди се ба­ви по­ро­дич­ним од­но­си­ма што је­сте ње­му по­зна­ти те­рен. Оно што де­лу­је да му ни­је до­вољ­но по­зна­то је ми­ље ка­то­лич­ке по­ро­ди­це, ње­ног од­но­са пре­ма ве­ри и бо­гу, али и пре­ма вла­сни­штву и нов­цу. Ту не­где и на­ста­ју про­бле­ми у са­мој увер­љи­во­сти при­че ко­ју је Фар­ха­ди же­лео да уз­диг­не на уни­вер­зал­ни план. На­жа­лост, уз пре­те­ра­ну упо­тре­бу кли­шеа. Сре­ћом, уз по­вре­ме­не глу­мач­ке бра­ву­ре шпан­ских и ар­ген­тин­ских глу­ма­ца, уз из­ван­ред­ну сце­но­гра­фи­ју и рас­ко­шну фо­то­гра­фи­ју (ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је Хо­зе Лу­ис Ал­сен) Фар­ха­ди­јев филм „Сви зна­ју“ на­ћи ће са­свим до­во­љан број и би­о­скоп­ских гле­да­ла­ца. Ди­стри­бу­тер­ска ку­ћа „Ме­га­ком филм“ от­ку­пи­ла га је за при­ка­зи­ва­ње у Ср­би­ји...

***

И док је на цр­ве­ном те­пи­ху пред ка­ме­ра­ма све из­гле­да­ло гла­му­ро­зно ка­ко и до­ли­ку­је Кан­ском фе­сти­ва­лу, у са­мој па­ла­ти и про­јек­ци­о­ним дво­ра­на­ма, и код за­по­сле­них и код пред­став­ни­ка ме­ди­ја, осе­ћа­ла се нер­во­за због но­во­у­ве­де­них про­ме­на ко­је још ни­ко­ме ни­су са­свим ја­сне. Дан уочи фе­сти­вал­ског по­чет­ка чел­ник Тје­ри Фре­мо одр­жао је са­ста­нак са акре­ди­то­ва­ним но­ви­на­ри­ма у још јед­ном по­ку­ша­ју да об­ја­сни од­лу­ку о уки­да­њу но­ви­нар­ских про­јек­ци­ја ко­је су чи­та­вих се­дам де­це­ни­ја ов­де би­ле за­кон. Као пра­ви по­ли­ти­чар из­др­жао је ка­но­на­ду не­згод­них пи­та­ња, по­вре­ме­но је да­вао пре­ду­ге од­го­во­ре ка­ко би до­био на вре­ме­ну, по­вре­ме­но је чак ди­зао тон. Ре­зул­тат овог са­стан­ка мо­же се нај­бо­ље опи­са­ти као обо­стра­но не­за­до­вољ­ство, мо­жда чак и као обо­стра­но не­ра­зу­ме­ва­ње. Уоби­ча­је­ни рад­ни ри­там днев­них кан­ских из­ве­шта­ча је по­ре­ме­ћен и по­треб­но је не­ко­ли­ко да­на да се сви не­ка­ко ухо­да­ју. Мо­жда ће у том ухо­да­ва­њу по­мо­ћи и од ове го­ди­не отво­ре­на вру­ћа те­ле­фон­ска ли­ни­ја на ко­ју се мо­же при­ја­ви­ти би­ло ко­ја вр­ста уз­не­ми­ра­ва­ња и на­си­ља. И Кан­ски фе­сти­вал се при­дру­жио ак­ци­ји „Стоп сек­су­ал­ном уз­не­ми­ра­ва­њу“...

***

Ју­че је по­чео не­за­ви­сни кан­ски про­грам „15 да­на ауто­ра“ ко­ји обе­ле­жа­ва сво­ју 50. го­ди­шњи­цу и у ко­јем се при­ка­зу­је срп­ски филм „Те­рет“ Ог­ње­на Гла­во­ни­ћа. У окви­ру овог про­гра­ма Мар­тин Лу­ча­но Скор­се­зе ће одр­жа­ти сво­ју мај­стор­ску ра­ди­о­ни­цу по­сле про­јек­ци­је ње­го­вог ре­ста­у­ри­ра­ног фил­ма „Ули­це зла“ из 1973. го­ди­не ко­ји је 1974. био при­ка­зан у Ка­ну упра­во у про­гра­му „15 да­на ауто­ра“. Скор­се­зе је ина­че осни­вач фон­да­ци­је и ини­ци­ја­тор ре­ста­у­ра­ци­ја ко­пи­ја фил­мо­ва ко­ји при­па­да­ју свет­ској филм­ској ба­шти­ни и њи­хо­ве за­шти­те од зу­ба вре­ме­на...

***

Да­нас се све­ча­но отва­ра и зва­нич­ни кан­ски па­ра­лел­ни так­ми­чар­ски про­грам „Из­ве­стан по­глед“. За филм отва­ра­ња ода­бран је дра­ма­тич­ни „Дон­бас“ укра­јин­ског ре­ди­те­ља Сер­ге­ја Ло­зни­це, ко­ји, ба­рем пре­ма на­ја­ва­ма, пред­ста­вља ауто­ров по­глед на „рат­ни па­као у укра­јин­ској обла­сти у ко­јој се су­ко­бе при­пад­ни­ци раз­ли­чи­тих иле­гал­них бан­ди са пред­став­ни­ци­ма ле­гал­не и зва­нич­не укра­јин­ске вој­ске”... 


Коментари2
a44dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srboljub Tudej
U ovom filmu je drama otmica sesnaestogodisnje cerke zene koju igra Penelopa Kruz. U spaniji je od gradjanskog rata do pocetka devedesetih godina nestalo par stotina hiljada dece. Bio je to podmukli nacin da se rezim diktatora Franka sveti nad svojim protivnicima. Danas je to jos uvek tabu tema u Spaniji; vlasti uopste ne pomazu onima koji tragaju za svojom nestalom decom, bracom, sestrama. Ne mogu se setiti da su mediji u Srbiji bilo kada pisali o tom gnusnom zlocinu...
vuk dlaku menja...
srbija mnogo vise pise i prica o spaniji nego spanci o srbiji...inace,slazem se da se u spanija nije mnogo promenila od onda.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља