До 1. јула око 500 најстаријих грађана који немају ближих сродника социјално су и материјално угрожени, а тренутно се налазе на листама чекања за пријем у неки од државних геронтолошких центара, могло би да добије место у приватним домовима широм Србије, уз помоћ државних субвенција. За такву врсту помоћи овогодишњим буџетом предвиђено је 204 милиона динара. Како за „Политику” истиче Милош Јанковић, помоћник министра за рад у Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту, ова врста помоћи за грађане трећег доба требало је да почне да се спроводи крајем првог квартала ове године, али је рок померен за 1. јул због различитих тумачења у вези с применом Закона о јавним набавкама.
– Очекујем да ће до почетка јула све бити завршено, објављен јавни позив и изабрани пружаоци услуга. Они људи који до тада буду изразили жељу да буду смештени у неку од установа приватне социјалне заштите, у њу ће одмах бити и упућени – прецизирао је Јанковић.
Цена смештаја за најугроженије грађане који немају никога да брине о њима биће до 40.000 динара јер је толико понудило Министарство рада. Помоћник министра додаје и да је цена утврђена на основу просечне цене смештаја у Београду за другу и трећу категорију социјално угрожених.
Ако је, примера ради, пензија корисника 30.000 динара, преосталих 10.000 сносиће држава, а уколико корисник нема никакав извор прихода и спада у категорију најугроженијих, држава ће сносити цео трошак смештаја, поручује помоћник министра рада.
Пружаоци услуга могу бити само лиценциране приватне установе социјалне заштите којима Министарство за рад издаје дозволу. Таквих у Србији има тренутно 191. Листа чекања од око 800 најстаријих грађана за 42 државне установе социјалне заштите и попуњеност тих домова до 98 одсто биле су сигнал да пре две године Удружење приватних установа социјалне заштите покрене иницијативу за смештај људи у приватне домове (броји око 50 приватних установа, што је трећина од укупног броја приватних домова у Србији). Управо те установе требало би да прихвате све особе с листе чекања за место у државном дому.
У Министарству рада истичу да се овим потезом државе истовремено предупређује потреба за изградњом нових смештајних капацитета који би се финансирали из буџета.
– Стварањем законске могућности спречила би се и појава да старији користе услуге смештаја далеко од својих породица чиме кидају успостављене социјалне везе, а омогућило би им се и очување породичних и других социјалних повезаности. Тиме би се створили услови за потпуно изједначавање приватних и државних домова за старије – напомињу у Министарству рада.
Попуњеност капацитета око 73 одсто
Просечна попуњеност приватних установа је око 73 одсто, тако да управо ту има простора и могућности да већи број људи с листе чекања буде збринут. Оно чиме приватне установе нису задовољне, наглашава Милош Јанковић, јесте цена од 40.000 динара за коју сматрају да није адекватна за приватнике у Београду и Новом Саду.
– Држава тренутно може да пружи толико, али је спремна да се укључи и реши тај проблем. Овај пројекат требало би да пробуди заинтересованост код власника приватних домова којима та цена одговара јер у местима ван већих градова у Србији, због нижег стандарда, та цена би задовољила потребе – истиче Јанковић и додаје да ипак нико не може да зна да ли ће корисници хтети да иду у приватни дом.
– То већ зависи од њихове жеље, тако да нико не може да предвиди да ли ће наша акција успети – каже Јанковић.