четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Словенци брендирали „крањску” и удвостручили промет у ЕУ

Док се произвођачи у региону удружују и боре за европски жиг, домаћа индустрија и даље притиснута сивим тржиштем на коме послује око хиљаду нелегалних кланица
Аутор: Ј. Ан­тељ / И. Ал­бу­но­вићсреда, 09.05.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

За­шти­ти ге­о­граф­ско по­ре­кло про­из­во­да и по­ну­ди­ти га европ­ским по­тро­ша­чи­ма за про­из­во­ђа­че тре­ба да бу­де при­о­ри­тет. Је­дан од та­квих при­ме­ра је и сло­ве­нач­ка крањ­ска ко­ба­си­ца – бренд чи­ја је про­да­ја од до­би­ја­ња европ­ског жи­га ква­ли­те­та удво­стру­че­на на тр­жи­шту Европ­ске уни­је – са 380 на 760 то­на у про­шлој го­ди­ни.

Да­нас са­мо 15 сло­ве­нач­ких про­из­во­ђа­ча има сер­ти­фи­кат да је под овим име­ном ста­вља у про­мет иако су у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји мно­ги про­из­во­ди­ли овај спе­ци­ја­ли­тет под истим ге­не­рич­ким име­ном.

Хр­ват­ска и да­ље има пра­во да ко­ри­сти ово име, али са­мо до 2030. го­ди­не, док ће про­из­во­ђа­чи из Ср­би­је на то има­ти пра­во до ула­ска у ЕУ.

– Још 2006. го­ди­не нај­ве­ћи сло­ве­нач­ки про­из­во­ђа­чи су се удру­жи­ли и на­пра­ви­ли спе­ци­фи­ка­ци­ју овог про­из­во­да, на ко­ји на­чин се пра­ви, и за­шти­ти­ли га на на­ци­о­нал­ном ни­воу. Ме­ђу­тим, тре­ба­ло нам је се­дам го­ди­на да то исто ура­ди­мо и у ЕУ. Све то не би би­ло мо­гу­ће без удру­жи­ва­ња про­из­во­ђа­ча у гру­па­ци­ју. Да­нас у окви­ру ме­сне ин­ду­стри­је има­мо осам за­шти­ће­них про­из­во­да на европ­ском ни­воу, ре­кла је за „По­ли­ти­ка” Ана Ах­чин, пред­став­ни­ца Гиз удру­же­ња ме­сне ин­ду­стри­је Сло­ве­ни­је на ју­че­ра­шњем обе­ле­жа­ва­њу Да­на европ­ског ква­ли­те­та. 

Ка­ко ка­же, ка­да је реч о крањ­ској ко­ба­си­ци, по­зна­то је да је нај­ви­ше про­бле­ма би­ло са Хр­ват­ском, ко­ја је твр­ди­ла да је у ста­рој Ју­го­сла­ви­ји овај про­из­вод имао ге­не­рич­ки на­зив и да се као та­кав ни­је мо­гао за­шти­ти­ти. 

– Исти­на је да је јед­но вре­ме би­ло та­ко, али сто го­ди­на ра­ни­је то је био аутен­тич­ни сло­ве­нач­ки про­из­вод. Ми смо мо­ра­ли то да до­ка­же­мо и цео про­цес је због то­га тра­јао ду­го. Хр­ват­ска је до­би­ла не­ку вр­сту са­тис­фак­ци­је ти­ме што ће мо­ћи и у на­ред­ној де­це­ни­ји да ко­ри­сти ово име – об­ја­шња­ва Ах­чи­но­ва.

Ова гру­па­ци­ја је ју­че на­ја­ви­ла сна­жни­ји про­бој на срп­ско тр­жи­ште где, ка­ко сма­тра­ју, има про­сто­ра за раст про­ме­та, по­себ­но са сво­јим за­шти­ће­ним брен­до­ви­ма ко­ји има­ју до­дат­ну вред­ност. Европ­ска уни­ја ова­кве про­јек­те сти­му­ли­ше јер има ин­те­рес да обез­бе­ди тр­жи­шту је­дин­ствен ква­ли­тет што би и на­ши про­из­во­ђа­чи на вре­ме тре­ба­ло да схва­те. Али за тај но­вац мо­гу да кон­ку­ри­шу са­мо гру­па­ци­је, а не по­је­ди­нач­ни про­из­во­ђа­чи.

Ка­ко је „По­ли­ти­ка” већ пи­са­ла у Европ­ској уни­ји је 2016. го­ди­не би­ло 1.200 за­шти­ће­них по­љо­при­вред­них про­из­во­да, а из на­шег ре­ги­о­на за то тр­жи­ште кон­ку­ри­ше сто­ти­нак брен­до­ва. Иако Ср­би­ја на на­ци­о­нал­ном ни­воу има ви­ше од 50 про­из­во­да са озна­ком ге­о­граф­ског по­ре­кла, нај­ви­ше 40 са ове ли­сте мо­ћи ће да кон­ку­ри­ше за европ­ски жиг. По­сту­пак за­шти­те је до­ста сло­жен и ду­го­тра­јан. Из це­лог ре­ги­о­на нај­ве­ћу пер­спек­ти­ву има­ју ко­ба­си­це, пр­шут, мед, сир и спе­ци­фич­не вр­сте во­ћа и по­вр­ћа. Раз­ли­ка у це­ни, ко­ја има ову озна­ку и оне без ње, из­но­си од 10 до 30 про­це­на­та. Фран­цу­зи су, ре­ци­мо, ус­пе­ли нај­бо­ље да ис­ко­ри­сте овај жиг, па њи­хо­ва ви­на мо­гу да бу­ду ску­пља и до 230 од­сто у од­но­су на она ко­ја ни­су за­шти­ће­на. 

Ка­да је реч о ме­сној ин­ду­стри­ји Ср­би­ја си­гур­но има шта да по­ну­ди. Ме­ђу­тим, за са­да је бло­ки­ра и Европ­ска уни­ја ко­ја због вак­ци­на­ци­је про­тив свињ­ске ку­ге, не уво­зи на­ше ме­со. Пи­та­ње је у ко­јој ме­ри су до­ма­ћи про­из­во­ђа­чи спрем­ни да се удру­жу­ју на овај на­чин и по­ну­де европ­ском тр­жи­шту је­дин­ствен и пре­по­зна­тљив про­из­вод. 

Ву­ко­је Му­ха­ди­но­вић из Ме­сне ин­ду­стри­је „То­по­ла” ка­же да у овој ин­ду­стри­ји у Ср­би­ји има до­ста си­ве еко­но­ми­је, па и удру­жи­ва­ње те­шко мо­же има­ти сми­сла.

– Не зна­мо чак ни та­чан број про­из­во­ђа­ча ко­ји ра­де на цр­но, прет­по­ста­вља се да их има ви­ше од хи­ља­ду што је огро­ман број кла­ни­ца за ова­ко ма­лу зе­мљу, али је нај­ве­ћи про­блем што ви­ше од 90 од­сто њих ра­ди на цр­но – ка­же он. 

Ка­да је реч о ква­ли­те­ту он ни­је спо­ран, чак по­сто­ји и озна­ка срп­ски ква­ли­тет, ко­јим је обе­ле­же­но де­се­так про­из­во­да до­ма­ћих ме­сних ин­ду­стри­ја, али то, до­да­је, ни­је до­вољ­но, по­себ­но у тре­нут­ку ка­да, осим до­ма­ће не­ло­јал­не, има­мо и стра­ну кон­ку­рен­ци­ју.


Коментари9
db6e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Прошле суботе сам наишао у једној продавници ЕДЕКА, Подравкин ајвар. Ајвар је прилично добар, прављен је изгледа по укусу иностранства, што би рекли код нас " мало је посан ". Када се сетим дискусија и писања по новинама о нашем ајвару и о потреби да се пријави за патент, сетим се да је то било јалово и трошење времена.Ваљда и ту треба да им помогну Јапанци, или неко други.....
Beogradjanin Schwabenländle
Очигледно Срби још нису схватили о чему је реч, увек каскају на зачељу.
Драган Станић
Није далоко дан када ће трговци испословати да је незаконито јести било шта што није код њих купљено.
deda petko
G.Slavko. Cenu diktira tržište odnosno ponuda i potražnja.I ovde u Sloveniji ima nekoliko proizvođača "kranske kobasice" ali ja kupujem najbolje,i ta nije najskuplja.Čuveni proizvođač u SLO firma "Arvaj" je propala jer su počeli da stavljaju soju.U centru Ljubljane 30 m od gradske kuće nalazi se mala prodavnica koja prodaje kuvane kranjske kobasice sa senfom. Kvalitet super i uvek se čeka ispred bifea .Ako Vas nanese put u Ljubljanu, probajte. Svi gušti svita su unutra.
slavko
Ali meni ipak smeta što je prije toga krajnska kobasica koštala 5-6 eura po kilu a nakon sertifikata je njezina cena brzo skočila na 10 eura a danas je ima čak po 12-13 eura po kilu. Očekujem da če uskoro na 15-20 eura po kilu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља